Foto: Miloš Marković
Humanom porukom “Svi smo drugačiji, ali smo svi jednaki”, obeležen je dan Škole za osnovno i srednje obrazovanje (ŠOSO) “Vidovdan” u Boru, i 56 godina postojanja i rada škole.
Bogat i kvalitetan zabavno-umetnički program na kojem su učenici pokazali nebrojene talente poput recitovanja, glume, pevanja, igranja tradicionalnih srpskih kola usledio je posle tople dobrodošlice Sonje Savić, direktorke škole.
“Vidovdan” je mali kolektiv, ali poseban zbog humanosti, otvorenosti i istrajnosti u poslu koji radimo, izjavila je Sonja Savić.
“Vidovdan” je primer veoma obdarenih, ali i izuzetno vrednih učenika ujedno, gde se ne sme izostaviti značajna uloga stručnog osoblja: pedagoga, psihologa, logopeda, stručnih nastavnika koje, pored ostalih, krase dve najvažnije osobine – strpljenje i upornost.
Iako je najveći broj ove dece radno osposobljen posle školovanja, u našem društvu i dalje postoji ogromna stimatizacija ove dece, rekao je autor i voditelj zabavnog programa, pedagog Željko Savić, i dodao da su najčešće prepreke sa kojima se deca susreću u svakodnevici – problem verbalizacije.
Deca poseduju izuzetne manuelne veštine i najčešće se obučavaju za zanate bravara, mašinaca, tekstilnih radnika gde već u toku školovanja postižu izuzetne uspehe i nagrade na takmičenjima. Bez obzira na savladive prepreke u svakodnevnom životu, ova deca sve osećaju, i shvataju svaki čudan ili neprijatan pogled upućen njima, ali tu veliku ulogu igra obrazovna uloga nastavnika kojI ispravlja i koriguje ponašanje dece, zaključuje Željko.
Učitelj treba da stvori jednu lepu klimu uvažavanja, poštovanja, zajedništva i saradništva od najranijeg doba, napominje on.
Jedna od tačaka programa bila je i izvođenje pesme “Svi smo drugačiji, ali smo svi jednaki”, koju su deca horski izvela šaljući svima bitnu poruku da ova deca ne zaslužuju, i ne smeju biti meta podsmeha.
Priredba nikog od prisutnih nije ostavila ravnodušnim, ali je kulminaciju emocija izazvala izvedba pesme “Za milion godina” Yu-rok misije, napisanoj namenski za pomoć deci u Africi koja, ne samo da je podsetila na humanost nekad, već je oživela u svima prisutnima ponovo, šaljući još bitniju i još snažniju poruku – dobrota ove dece je uvek sa nama sa željom da i u nama probudi dobrotu.
Opšta poruka je da je sa nama uvek neko ko želi ruku da nam da, ali i da jedna gruba reč zatvara sve prozore, dok je nežni dodir ove dece sigurno dovoljan za bar još milion godina.
