Piše: G.T.Vasilić, Foto: I.Mitrović, M.Stojčev
Taj 16. jun, kada su nabujalu Kriveljsku reku pola dana „držali“ da se ne izlije u kop, kriveljski rudari pamtiće dugo. Video snimak koji se u popodnevnim satima proširio društvenim mrežama toga dana, na kojem se buldožerista Vlada Bogdanović bori sa vodenom stihijom, dočarao je svu silinu prirode i salto mortale koji se dogodio u najvećem rudniku u sastavu Srbija Ziđin Koper.
Kriveljsku reku je, po odluci menadžmenta kompanije, ukrotio rudnik i ona je na kraju završila na dnu kopa. U suprotnom, vratila bi se u selo Krivelj i poplavila ga, što nije moglo da se dozvoli. Žrtvovan je površinski kop, jer treće opcije za pobesnelu reku nije bilo. Odluka je doneta nakon što je i generalni direktor Srbija Ziđin Koper Ću Guodžu na terenu sagledao ozbiljnost situacije.
Veliko „jezero“ duboko 35 metara danas svedoči o kojoj količini vode i mulja je reč. Biće, kažu, potrebno dva do tri meseca da se dno kopa isuši i očisti od mulja, granja i svega ostalog što je reka usput ponela sa sobom i što se punih 12 sati „lagerovalo“ u utrobi rudnika.
U ringu sa ćudljivom prirodom i razgoropađenom rekom pobedu je ipak odneo – čovek. Borba je na momente bila vrlo neizvesna, ali je najvažnije to što niko nije povređen. Kako i zašto je za samo nekoliko sati došlo do potpunog preokreta u „Velikom Krivelju“ ispričao nam je tehnički rukovodilac Nemanja Aničić.
Reka je ipak morala da završi u kopu, iako se u prvoj polovini dana činilo da ćemo moći da je zauzdamo i kontrolišemo ako postupamo po planu odbrane rudnika od poplava. On je podrazumevao bedeme na najnižoj tački toka reke kroz rudnik. To je kota 305, ulaz na radilište i parking prostor za teška vozila. Bila su tu i dva mostića preko betoniranog rečnog korita, koje je bujica obrisala k’o gumicom. Mi bedeme jesmo izgradili i već oko osam ujutru ta najniža tačka njenog vodotoka bila je zatvorena, ispričao je Aničić.
Kako je dan odmicao, reka je sve više rasla i bilo je jasno da zidine pokraj rudničkih puteva neće imati snagu da je zadrže da se ne izlije u kop.
Sklonili smo joj s puta mehanizaciju i ljudstvo. Svi rukovaoci teškom mehanizacijom su bili na sigurnom, ekipa odvodnjavanja se poslednja povukla, čak smo imali i „treća lica“ na radilištu, koja smo takođe na vreme upozorili i izvukli na bezbedno. Nivo vode je, međutim, rastao iz sata u sat. U popodnevnim časovima shvatili smo da moramo da se evakuišemo, pa smo se povukli ka severu. Videli smo da će reka morati da završi u kopu, jer voda nema gde da prođe. Zaključili smo da će deo sigurno završiti na dnu kopa, a deo udariti u branu i vratiti se nazad ka selu Krivelj. Ako je pustimo da to uradi sama, ona će porušiti sve – berme, etaže, puteve. Odlučili smo da joj otvorimo prolaz ka dnu kopa, da je usmerimo u stranu koja nama odgovora. Jer, u blizini je i klizište koje potok Saraka godinama nagriza. To je situacija koja je mogla da se vidi na društvenim mrežama, gde Vlada pokušava buldozerom da napravi prohodnost vodi ka dnu kopa. I pored toga nivo je nastavio da raste jer je bio veliki pritisak, a iz Cerova je stigao alarm da ogromna bujica još uvek juri ka nama, kaže ovaj rukovodilac.
Voda je i grunula u kop, ali ne baš onako kako su rudari priželjkivali. Došla je do kolektora, koji nije mogao da prihvati sve količine, udarila u branu i vraćajući se nazad počela da formira „jezero“ u plavnom delu, na najnižoj tački. Nivo se dizao i trebalo je hitno napraviti joj prolaz. Tada je rukovalac pomoćnom mehanizacijom Vlada Bogdanović buldozerom pošao u misiju koja, kako se ispostavilo, ipak nije bila nemoguća.
Procenio sam da voda ne može da mrdne buldozer, ipak je to mašina koja je teška 80 tona i ima nove gusenice i plug. Ni Dunav ne može da je pomeri, siguran sam. Nije me bilo strah čak ni od pojave klizišta jer sam se kretao skroz po levoj strani puta, koji je inače dovoljno širok i podloga je čvrsta. Došao sam do dela gde je trebalo zariti plug i otvoriti prolaz i uradio sam to pažljivo i bez panike – rekao nam je ovaj dvadesetosmogodišnjak koji je rodom baš iz Krivelja. Pribranost je zadržao uprkos vestima da mu je imanje u rodnom selu poplavljeno.
U vodenoj stihiji kriveljski kop izgubio je pumpna postrojenja, koja su potopljena sa kompletnom mrežom za ispumpavanje i mnogo kablova. Mehanizacija nije čak ni oštećena. Četiri dana kasnije, 20. juna, proizvodnja se ustalila na 80 odsto kapaciteta. Radilište na istoku, koje je bilo odsečeno jer su bujične vode preko klizišta i južnog dela kopa prodrle i tu, polako se vraća u normalu. Na istoku je i gro rude koju treba otkopati, ali još uvek postoji problem sa strujom, pa je angažovana samo mehanizacija na dizel pogon. Na severu i severozapadu, po Aničićevim rečima, nema nikakvih problema.
Odluka sa vrha – sačuvati selo i ljude
Na istoku je materijal rastresit a podloga nestabilna, ali smo uspeli da tamošnje radilište koliko-toliko sačuvamo. Proizvodnju smo pokrenuli tri dana nakon poplavnog talasa. Opasno bi bilo da je voda prodrla na tu stranu, tada bismo imali veliki problem i sve etaže bi bile odsečene. Ovako, ostaje nam da očistimo dno kopa, gde ima milion tona bogate rude, mada će nam za to trebati sigurno dva-tri meseca. U trećem kvartalu proizvodnja će zbog toga biti ispod plana, ali se to neće drastično odraziti na godišnji plan eksploatacije u „Velikom Krivelju“. U svakom slučaju, moraćemo da poboljšamo plan odbrane od poplava i akcioni plan za površinski kop, jer ako voda sledeći put probije po istočnoj strani, štetu nećemo moći da saniramo minimum šest meseci, kaže glavni rukovodilac na kriveljskom kopu Hu Šaohua.
Zamenik generalnog direktora Srbija Ziđin Koper zadužen za rudnik „Veliki Krivelj“ Zou Gang potvrđuje da šteta uprkos svemu nije velika, ali dodaje da bi kompanija istu odluku donela čak i da je postojala mogućnost da bude drugačije.
Ljudi su uvek na prvom mestu, to nije predmet bilo kakve diskusije. Važnije je sačuvati ljudske živote, nego spasavati rudnik. Zbog toga sam odmah, sa terena, informisao generalnog direktora, predočio mu ozbiljnost situacije i predložio sprovođenje plana za vanredne situacije najvišeg nivoa, a on je podrazumevao da se voda „odvede“ u kop. Odobrenje sam dobio odmah. Hu Šaohua i ja smo organizovali akciju usmeravanja vode ka dnu kopa i probali da to uradimo tako da posledice budu minimalne. Pokušali smo vodu da „navedemo“ da ide putem, i to po severozapadnoj strani kopa, ali je bujica bila velika, pa neznatna šteta jeste pričinjena. Poenta je da ćemo morati da pronađemo način za bolje reagovanje u ovakvim situacijama, pošto je jasno da stari kolektor nema dovoljan kapacitet – kaže Gang i dodaje da će plan odbrane od poplava, dok se ne pronađe novo rešenje, podrazumevati i varijantu ispuštanja vode u kop.
Nemanja Aničić je saglasan sa tim da bi u plan odbrane kopa trebalo uključiti i opciju da se on poplavi kako bi se sačuvao.
Radili smo sve ono što je bilo planirano dokumentom koji je odobrilo i resorno ministarstvo, nigde nismo pogrešili i rudnik smo branili do poslednjeg trenutka, tvrdi tehnički rukovodilac kriveljskog kopa.
Ukrotiti uskovitlalu bujicu nije toga dana bio jedini zadatak. Trebalo je ljude izvući iz čeljusti reke na sigurno. Jer, preusmeravanje vode u kop, i to kada je ona u punoj snazi i ruši sve pred sobom, dovelo je do toga da ljudi ostanu „zarobljeni“ kod transportnog sistema, pa se do njih moglo samo čamcima.
U susret nam je išla i bujica iz „Sarake“ a sve oko nas je već bilo pod vodom. Bila sam uplašena, ali sam verovala kolegama i slušala ih. Po nas su došli čamcima ispričala nam je pultistkinja Snežana Martinesić.
Druga grupa radnika čekala je spas na „ostrvu“ kote 305. Među njima su bili zamenik generalnog direktora Srbija Ziđin Koper zadužen za rudnik „Veliki Krivelj“ Zou Gang i glavni rukovodilac Hu Šaohua. Sa njima još osmoro srpskih kolega. Sve su ih na suvo i bezbedno izvukli čamci kompanijske jedinice za vanredne sistuacije, a pomoć su imali i od borskih vatrogasaca.
Javili su nam da je desetak ljudi opkoljeno vodom i da je prilaz moguć jedino iz pravca novog primarnog drobljenja. Pozvali smo u pomoć i vatrogasce, uzeli čamce iz kriveljske flotacije i pošli da prebacimo ljude na sigurno. Sve je, srećom, dobro prošlo, ispričao nam je član kompanijske čete za spasavanje Aleksandar Ristović.
Organizator evakuacije ljudi, ali i mehanizacije bio je smenski poslovođa Dalibor Jovanović.
Kriveljska reka je i ranije nadolazila, ali se sa ovakvom situacijom od 2005. godine, otkad sam na kopu, nisam sreo. Bili smo prinuđeni da vodu ispustimo u kop, drugog rešenja nije bilo.
Šesnaesti jun je za sve njih bio dan koji je trajao kao godina. I nije se završio onda kada su svi bili na bezbednom. Jer, u međuvremenu je stigla i dojava da meštanima Krivelja treba pomoći. Poplavljena su bila pojedina domaćinstva. Nije bilo odmora, kompanijska četa za vanredne situacije imala je novi zadatak, koji je takođe uspešno okončan.
Toga dana je cela Srbija bila pod uticajem snažnog ciklona i meteorolozi su upozoravali da će pasti 30 do 40 milimetara kiše po kvadratnom metru. U Boru je palo 61,6 milimetara, a na okolinu se sručilo neverovatnih 112,6 milimetara kiše po kvadratnom metru.
