Reportaža

Beograđanin šest decenija veran Laznici

Rade Djordjevic Laznica

Radojko Đorđević Foto: Ist media

Ako bi se danas sproveo popis stanovnika Laznice koji žive u gradovima širom Evrope, taj broj višestruko bi bio veći od broja stanovnika koji danas žive u ovom lepom selu ušuškanom u kotilini, šest kilometara od Žagubice.

Okružuju ga brda Prislope i Kununa. U okolini sela, na brdu Čoka Rakita otkriveni su ostaci rudnika bakra iz doba Rimljana, a delovi rudarskog okna vidljivi su i danas. Na tom području znatiželjnici su pronalazili i primitivna oruđa za rad.

Laznica

O Laznici i svom životu pričao nam je Radojko Rade Đorđević, učitelj u penziji, rođeni Beograđanin koji je proslavio 83. rođendan. U ovom selu živi već šest decenija. Britkog uma i fantastične memorije, kaže da se i danas živo seća koji je učenik u kojoj klupi sedeo.

Laznica centar DSC01119

Radeta smo sreli u centru sela. Sedeo je u društvu prijatelja na klupi, omiljenom mestu, na kome se skupljaju seoske starine da komentarišu dnevne događaje.

Šezdesetih godina je trebalo da u Laznici, zbog stipendije, odradim godinu dana u školi, ali sam po isteku tog perioda bio zamoljen da ostanem još jednu godinu. U to vreme se do učitelja teško dolazilo, i evo, šest decenija kasnije, Osnovna škola Jovan Šerbanović, koja nosi ime po heroju iz Drugog svetskog rata, postala je moj drugi dom. U selu sam se oženio, dobio naslednike, i u njemu proveo predivne trenutke, obrazujući generacije i generacije. Pop i učitelj u selu su tada bili sve, seća se Rade. Izračunao je da je opismenio oko 800 Lazničana.

Nekada je škola brojala 750 učenika, a danas ih je jedva 60 – manje nego što ih je bilo u njegovom odeljenju prvog razreda. Poražavajuće za ovo slavno selo, u kome je nekada od dečje graje vrilo kao u košnici.

Laznica DSC01114

I nije bio samo učitelj, već je predavao brojne predmete i učenicima viših razreda.

Od 69 đaka dva odeljenja koja sam preuzeo u ovom vlaškom selu, na prstima jedne ruke si mogao da prebrojiš ko zna srpski jezik. Kako bih ih naučio, bio sam prinuđen da naučim vlaški, pa ga i danas govorim kao svoj maternji jezik, kaže ova starina.

Iako u devetoj deceniji, Rade brojeve pamti odlično. Kaže da je među prvom generacijom rođenih 1955. godine bilo 15 odličnih i 25 vrlodobrih đaka.

Evocirajući uspomene, seća se da je po njegovom dolasku u Laznicu selo brojalo oko 800 niskih kuća, u kojima je živelo oko 5.500 stanovnika, čak 3.500 ljudi više nego u Žagubici, koja je imala status opštine.

Laznica crkva Svetog Georgija
Laznica, crkva Svetog Georgija

Danas, pola veka kasnije, u Laznici je niklo oko 1.500 mahom modernih kuća koje su izgradili gastarbajteri, ali je broj stanovnika, procenjuje Rade, nekoliko puta manji. Prostrana dvorišta „obmotana” skupim kovanim gvožđem zvrje prazna, a u štalama opremljenim modernom mehanizacijom nema ko da upravlja. Na mnogim kućama se roletne podignu na svega nekoliko nedelja tokom leta, a kada se stanari vrate na Zapad, ostane teška tišina.

Laznica

Sećam se da su šezdesetih godina u dve kuće živele porodice u kojima je bilo 21 dete. Bilo je to pravo bogatstvo. Ljudi su bili siromašni, a srećni, zaključuje naš sagovornik.

Rade ne pamti kada je u Laznici poslednji put priređena svadba, ali se jasno seća jedne nedelje iz srećnih vremena kada su samo u jednom danu bila tri svadbena veselja.

 

Sadržaj sa sajta može se preneti samo uz poštovanje USLOVA KORIŠĆENJA

Povezani postovi

Najbolji student rudarskog fakulteta došao u Bor. Kaže da odgovorno rudarstvo ima perspektivu

Ist Media

Da li ste skoro nešto lepše videli u Boru? Tri škole dobile ekološki mural

Ist Media

Boranin iz Dunava ulovio grdosiju dugačku tri metra

Ist Media

Ovaj portal koristi kolačiće kako bi poboljšao vaše korisničko iskustvo. Ukoliko ste saglasni sa ovim, molimo vas da potvrdite. Potvrdi Pročitaj više...

Politika privatnosti i kolačića
X