TRIBINA: Digitalni mediji u Boru na ivici opstanka. Sufinansiranje sporo i neefikasno

535 0

BOR, (IST Media) Javna debata o temi „Kakve medije želim u Boru“ u organizaciji Slavko Ćuruvija Fondacije, održana u Narodnoj biblioteci, protekla je, uz aktivno učešće publike, uglavnom u znaku sučeljavanja mišljenja o TV Bor koja, zahvaljujući opštinskim  javnim nabavkama, opstaje „u igri“ za razliku od svih ostalih glasila koji su na rubu gašenja. Došlo se do toga da bez budžetskih para, dobijenih nabavkama ili projektnim sufinansiranjem, informisanje i uopšte novinarstvo ne mogu da funkcionišu. Sloboda i nezavisnost medija su, samim tim, u drugom planu.

Ovaj projekat se raelizuje uz pomoću USAID-a i do sada je sproveden u osam gradova u Srbiji – kazala je Danica Vučenić, novinarka koja je vodila debatu. – Cilj Fondacije Slavko Ćuruvija je da, u neposrednom razgovoru sa medijskim radnicima, ali i građanima, postavi jasne ciljeve kakvi nam mediji trebaju, ali i kakva su očekivanja građana od njih.

Kako se čulo na debati, u Boru radi 10 medija, koji jedva preživljavaju. Suština je u loše plaćenim medijima u ovom gradu, ali i u celoj Srbiji, kao i u neefikasnom i nekvalitetnom sistemu infromisanja, čulo se na debati. Svelo se na to da su mediji ni bolji ni gori od društvenih prilika. Štaviše, ovde su, u poređenju sa drugima, mediji dovljno nezavisni.

Da li je najuticajniji medij, TV Bor, propagandni servis partije na vlasti, to je posebno pitanje. Sudeći po nedavnim lokalnim izborima, može se zaključiti da je opozicija bila apsolutno zapostavljena. Javna nabavka o prezentovanju aktivnosti opštinskih funkcionera automatski je “poništila” mnoge životne teme i analitički pristup novinarskom poslu. Nedostaju životne priče o “malim ljudima”, o stvarnim problemima i analitičkiji prilaz temama od većeg značaja. Rečju, u borskim medijima, kao i šire posmatrano, nedostaje više realnog života.

Ipak, najviše pažnje pobudili su odgovori i stavovi predsednika Opštine Bor, Aleksandra Milikića. On je, već u početku debate, naglasio da su novinari rado viđeni u opštini i da niko više od dva dana nije čekao na bilo koju informaciju.

“Zašto još nije raspsian konkurs za projektno finansiranje? Bilo me je sramota da se pojavljujemo samo sa planiranih 500.000 dinara, što je rekordno najmanji iznos poslednjih godina. Zato ćemo, čim bude prvi rebalans, taj iznos povećati na pet miliona dinara. Ne slažem se da je ovde informisanje katastrofalno. Sloboda medija postoji, ali nema istraživačkih tema i tu je problem. I novinari treba više da se bore za svoju profesiju i mesto u društvu,” rekao je Milikić.

Dragan Marković, odbornik u SO Bor, podsetio je da je za opozicioni blok glasalo 9.000 građana, ali se u TV programu oni ne vide i ne čuju. Na drugoj strani, iz budžeta se finansira TV Bor koja je zaista privilegovana.

Ljubiša Marinković, osnivač dva štampana nedeljnika, od kojih je jedan, zbog nemogućnosti da opstane na tržištu ugašen, rekao je da je “izvor korupcije opštinska uprava” i da se o tome uporno ćuti i niko ništa ne preduzima. Ako na kraju javne nabavke piše da je informisanje o radu lokalnih funkcionera “po nalogu predsednika opštine”, onda tu prestaje Zakon o infromisanju, zaključio je Marinković.

“Zakon nalaže da je predsednik najodgovorniji za svaki dinar u budžetu i zato je to tako napisano. Nema drugih konotacija”, odgovorio je Milikić.

Saša Trifunović, novinar i vlasnik portala Ist media, konstatovao je da je logično da TV Bor treba da dobije najviše para iz budžeta zbog skuplje proizvodnje, ali da je neophodno menjati porgramski sadržaj i uređivačku politiku, dok je Irena Živković tražila objašnjenje zašto jedina TV u gradu već dve godine ne izvešatva o događanjima iz Narodne biblioteke i nekim važnim kulturnim manifestacijama, a dobija novac od poreskih obveznika.

U debati je zamereno novinarima da ne izveštavaju o “stvarnim problemima u RTB-u Bor”, jer se, naglašeno je, uglavnom koriste pi-ar tekstovi i slični propagandni sadržaji.

Ilir Gaši, iz Fondacije Slavko Ćuruvija, istakao je da se u neposrednom razgovoru sa medijskim radnicima može parafrazirati odlomak iz Ane Karenjine, prilagođen današnjem stanju u medijima: “Svaka medijska scena je nesrećna na svoj način”.

Mediji odumiru – dodao je Gaši. – Ne vidi se persepktiva, jer su mediji pod udarom centara moći.

Sa ovakvim zaključkom saglasio se i Goran Milenković, iz UG “Pištaljka”, koji je naglasio da se “mediji prilagođavaju realnosti, koju diktira vlast, te da tu treba tražiti razloge odumiranja medija”.

“Od medija očekujem da me informišu o bitnim temama, ali to se ne dešava – podvukao je Milenković. – Zato više i ne pratim lokalne medije, jer od njih ne dobijam releventne informacije”.

Milikić se, međutim, ne slaže sa ovim mišljenjima, napominjući da se, primera radi, sednice SO Bor prenose uživo, kao i da je javna nabavka sprovedena u skladu sa Zakonom o javnom informisanju i “pokrivena” stavom Stalne konferencije gradova i opština.

“Na tim sednicama opozicija ima pravo da kaže šta misli o radu aktuelne vlasti, bez ikakve cenzure – napomenuo je on. – Ja, kao najodgovorniji čovek u lokalnoj samoupravi ne mislim da je to dovoljno, ali sam otvoren za nove sugestije. Ali, ono na šta bih ja ukazao je da nema dovoljno istraživačkog novinarstva, na čemu bi sami mediji mogli više da porade”.

Bojan Obradović, urednik u TV Bor, naglasio je da je budžet ove medijske kuće, koju je ocenio kao najuticajniji medij u gradu, pet puta manji nego dok je ova firma bila javno preduzeće.

“Nakon privatizacije, bili smo prinuđeni da otpustimo deo radnika i da smanjimo troškove poslovanja, kako bi se prilagodili novonastalim uslovima i pokušali da preživimo na tržištu – reči su Obradovića. – Poslujemo u veoma teškim uslovima, jer ne postoji medijsko tržište, zbog čega smo prinuđeni da se dovijamo na raznorazne načine, kako bi, nekako, preživeli”.

Vlasnik portala ’’Ist media’’, Saša Trifunović, dodao je da se od novinarskog posla ne može živeti, već da to medijski radnici rade altruistički i volonterski.

“Prinuđeni smo da, uz novinarski, radimo i druge poslove, kako bi opstali – napomenuo je on. – Moj medij je nekoliko puta, temama koje je obrađivao, „uzdrmao“ javnost i Boru, što je meni dovoljna satisfakcija. Ali, mora se jasno reći da se ne živi od tapšanja po ramenu.”

Milenković je, kao jedan od ključnih problema, naveo i da bi novinari morali biti obrazovaniji, ali i daleko moralniji, ako već težimo da budemo deo modernog društva, dok je Gaši naveo da nije optimista što se tiče lokalnih medija.

“Fondacija može da se upozna sa problemima rada novinara na lokalu, pa da to prenese nadležnima – upozorio je on. – Nakon toga, možemo vršiti pritisak na one koji odlučuju o promeni medijske strategije.”

Zaključak voditeljke debate, Danice Vučenić, bio je da je ova tribina bila preko potrebna, da je uspela i primer je mnogima u Srbiji na otvorenosti i slobodi mišljenja.

Istovremeno, mediji u Boru u istom su položaju kao i u ostalim gradovima u Srbiji, s tim što „ovde očigledno ima više demokratičnosti i razumevanja vlasti“.

 

 

Sadržaj sa sajta može se preneti samo uz poštovanje USLOVA KORIŠĆENJA

Slične vesti

There are 1 comments

  1. Bivsi privilegovani, opstinski i gradski mediji, nikako da se naviknu da su sada na trzistu, pa „kom opanci, kom obojci“. Toliko.

    Odgovori

Napiši komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *

X