Stranke obmanjuju. Samo deklarativno za decentralizaciju u Narodnoj skupštini

36 0
BKB-Izborne-liste-teritorijalna-zastupljenost-kandidata

Nacionalna koalicija za decentralizaciju (NKD) je, u okviru inicijative Biram koga biram, analizirala podnete izborne liste za izbore za narodne poslanike Narodne skupštine Republike Srbije, koji su zakazani za 21. jun. U fokus su stavili teritorijalnu zastupljenost, kao i pozicioniranost kandidata iz četiri najveća grada – Beograda, Novog Sada, Niša i Kragujevca, na podnetim izbornim listama.

Povod za ovo istraživanja jeste činjenica da građani i građanke 57 od 174 gradova i opština u Srbiji u poslednja četiri saziva Narodne skupštine nisu imali predstavnika u parlamentu, a u aktuelnom sazivu nema ga više od polovine opština u Srbiji (107). I dok su u protekla četiri saziva poslanici iz Beograda imali čak 360 mandata, građani 13 opština u Srbiji nikada nisu imali svoje predstavnike u Narodnoj skupštini, navodi se u saopštenju NKD.

ŠTA POKAZUJU PROGRAMI, A ŠTA LISTE?

Uprkos tome što su decentralizacija, ravnomerni regionalni razvoj, demetropolizacija i debeogradizacija česte stavke u programima političkih stranaka, sadržina izbornih listi i zastupljenost kandidata iz većih gradova, posebno Beograda, ukazuju na suprotne tendencije. U nastavku je analiza listi kandidata za stranke koje su javno zagovarale decentralizaciju i/ili se zalagale za personalizovani izborni sistem, a kompletno istraživanje teritorijalne zastupljenosti kandidata na svim izbornim listama sa tabelarnim prikazima možete pronaći ovde.

  • Analiza je pokazala da listu Aleksandar Vučić – Za našu decu, u čijem je programu i decentralizovana Srbija, čini 44,8% kandidata iz Beograda, Niša, Novog Sada i Kragujevca. Među prvih 50 kandidata na listi 64% je iz pomenutih gradova, od čega je 28 kandidata u prvih 50 iz Beograda.
  • Lista ALEKSANDAR ŠAPIĆ – POBEDA ZA SRBIJU se, kako je u programu navedeno, zalaže za reformu izbornog sistema, sa fokusom na glasanje za ličnost, a ne za političku partiju, kao i za demetropolizaciju. Međutim, više od tri četvrtine pomenute liste čine kandidati iz Beograda, Niša i Kragujevca, među kojima je čak 184 kandidata iz prestonice. Na ovoj listi čak 41 mesto u prvih 50 zauzimaju kandidati iz Beograda, i 109 od prvih 150 mesta zauzimaju kandidati iz tri grada.
  • Za reformu izbornog sistema zalaže se i pokret Metla 2020, koji svojim programom zagovara personalizaciju narodnih poslanika i debeogradizaciju. Međutim, kao u slučaju liste Aleksandra Šapića, i Metla 2020 na svojoj listi ima većinu kandidata iz velikih gradova (70,2%). Na listi ovog pokreta od 235 kandidata njih 125 je iz Beograda (53,1%).
  • Listu ZA KRALJEVINU SRBIJU (Pokret obnove Kraljevine Srbije, Monarhistički front) 44,8% čine kandidati iz Beograda, Novog Sada, Niša i Kragujevca, gde je među prvih 50 na listi sedam kandidata iz prestonice i 10 Novosađana. Njihov program takođe zagovara decentralizaciju i ravnomerni regionalni razvoj.
  • Na listi Pokreta slobodnih građana, koja se zalaže za decentralizaciju zemlje i ekonomski, društveni i kulturni razvoj nerazvijenih područja, 44,3% mesta na izbornoj listi zauzimaju kandidati iz Beograda.
  • Izborna lista Suverenisti među prvih 100 kandidata ima njih 42 iz prestonice, a među ciljevima programa navodi decentralizaciju, ravnomeran regionalni razvoj i autonomiju.
  • Lista Nek maske padnu, koalicija Zelene stranka i Nove stranke, koje u programskim ciljevima imaju decentralizaciju i jačanje lokalnih samouprava, broji 78% kandidata među prvih 50 iz Beograda, Novog Sada i Niša.
  • Pokret Levijatan – Živim za Srbiju, kako navode, zalažu se za ravnomerni razvoj svih delova države i samostalnost lokalnih samouprava, te za reformu političkog sistema. Na svojoj listi, međutim, imaju skoro 77% kandidata iz Beograda, Niša i Novog Sada, dok je samo iz Beograda više od 57%. Uprkos tome, zagovaraju da građanima treba omogućiti da direktno biraju svoje predstavnike na svim nivoima.
 KOD MANJINSKIH STRANAKA CENTRALIZACIJA NA LOKALU

 Kod liste Savez vojvođanskih Mađara – Ištvan Pastor, takođe je moguće uočiti nadpredstavljenost većih gradova. Iako je na listi šest kandidata iz Beograda, 10 iz Novog Sada, a Nišlija i Kragujevčana nema, čak 49 njih je iz Subotice – od toga 10 kandidata među prvih 50 na listi.

Slična je situacija i na listi Akademik Muamer Zukorlić – Samo pravo – Stranka pravde i pomirenja, gde samo jedan kandidat dolazi iz prestonice, ali je 41,8% kandidata na listi iz Novog Pazara. Isti trend uočen je i kod liste SDA Sandžaka – dr Sulejman Ugljanin, gde svih 27 kandidovanih dolazi iz četiri grada – Novog Pazara (12), Tutina (6), Sjenice (6) i Prijepolja (3).

Nikog iz prestonice nema na listi Albanske demokratske alternative – Ujedinjena dolina, ali je čine isključivo kandidati iz Preševa i Bujanovca, kao i jedan kandidat iz Medveđe.

 

Pročitaj još:

Sadržaj sa sajta može se preneti samo uz poštovanje USLOVA KORIŠĆENJA

Slične vesti

Leave a comment

Your email address will not be published.

X