Društvo

Srbija na prvom mestu smrtnosti od malighnih bolesti u Evropi. Grujičić: Veliki broj novoobolelih od raka je posledica NATO bombardovanja

danica grujicic media centar

Foto: Media centar

Profesor dr Danica Grujičić, bivša ministarka zdravlja, izjavila je da statistička analiza broja slučajeva malignih bolesti za 20-godišnji period pokazuje statistički značajan rast novoobelelih od malignih bolesti svake godine, kao i porast smrtnosti od malignih oboljenja uprkos sve savremenijim terapijama koje se primenjuju u Srbiji.

Grujičić je, povodom obeležavanja 25 godina od usvajanja Rezolucije 1244 SB UN, u okviru Inicijative za utvrđivanje posledica NATO bombardovanja Srbije 1999. godine, predstavila javnosti Deklaraciju o potrebnim merama sanacije posledica NATO agresije na SR Jugoslaviju.

Ističe da to, u apsolutnim brojevima, znači da je od 19.000 obolelih u 1999. godini broj porastao na oko 30.000 u 2018. i već 40.000 u 2021. godini.

Trafo stanica u RTB-u Bor uništena u NATO bombardovanju 1999
Trafo stanica u RTB-u Bor uništena u NATO bombardovanju 1999.

To su zvanični podaci registra za rak koji postoji na osnovu toga što su lekari i administrativci dužni da prijave svaku bolest. Znači, to nije automatsko beleženje svih C diagnoza što podrazumeva malignu bolest. Dalje, statistička analiza smrtnosti malignih bolesti u Srbiji je takođe pokazala statistički značajan porast. U apsolutnim brojevima, to je oko 12.000 u 1999. godini do već 15.000 u 2018. i preko 20.000 u 2021. Znači, stvar se ubrzava, naglasila je Grujučić.

Srbija na prvom mestu smrtnosti od malighnih bolesti u Evropi

Kaže da analiza smrtnosti od malignih bolesti u Evropi pokazuje da je Srbija na prvom mestu, a da nikada ovoliko novih lekova nije bilo.

Nikada nismo imali ovoliki broj mašina za dijagnostiku i što je najvažnije, mašina za radioterapiju. Znači, država ulaže u lečenje, a nama smrtnost ne opada. Mi to tumačujemo agresivnošću tumora. Takođe, kada analizirate smrtnost od malih bolesti u Evropi, na prvom mestu je Srbija, na drugom se smenjuje Hrvatska, Crna Gora i Mađarska, navela je Grujičić.

Ona kaže da je ubeđena da je nuklearno i hemijsko zagađenje iz 1999. razlog zašto prva mesta u toj negativnoj statistici zauzimaju baš zemlje regiona.

Osim toga, kako je rekla, primećen je veliki porast autoimunih bolesti, i da je Srbija jedno vreme čak imala Republičku komisiju za preterani zamor.

To su ljudi koji imaju simptome različite vrste. Kada tim ljudima uradite standardne analize, pregledate im telo, sve je u redu, a zapravo boluju od autoimunih bolesti u velikom broju. Za 2019. godinu taj broj je iznosio oko 27.000, a da ne govorim da ih sad ima bar duplo više, zato što se na te bolesti ne misli i potrebno je uraditi tačno određene analize. Možda u tome leži ključ zašto mi imamo toliko smrtnost i pored evidentno bolje terapije, rekla je Grujičić.

Genetske anomalije

Profesorka Grujičić naglšava i značaj genetskih bolesti.

Moramo utvrditi šta je sa zdravstvenim stanjima vojnika, koji su bili izloženi dejstvu municije sa osiromašenim uranijumom, ali i onih delova naše zemlje koji su pretrpeli teško hemijsko oštećenje, kao što su Pančevo, Bor, Kragujevac i Novi Sad, jer to su četiri grada koji su po istraživanjima UNEP-a bili proglašeni 1999. godine za nebezbedne po život, poručila je Grujičić.

Dodala je da je jako važno utvrditi kakvo je zdravstveno stanje dece naših veterana, koji su bili izloženi tom oružju, i s prostog razloga što su određeni lekari koji su pratili stanje veterana, posebno u američkoj vojsci, pokušavali da upozore narod na velike genetske anomalije i bolesti koje se javljaju kod potomaka onih ljudi koji su bili izloženi dejstvu osiromašenog uranijuma.

Izvor: RTS/Tanjug

Sadržaj sa sajta može se preneti samo uz poštovanje USLOVA KORIŠĆENJA

Povezani postovi

Svečanom akademijom obeleženo 63 godine Tehničkog fakulteta u Boru

Miloš Marković

Iz budžeta grada za Hitnu pomoć oprema vredna 40 miliona dinara

Miloš Marković

Javni uvid u nacrt plana za preseljenje domaćinstava ugroženih rudarskim aktivnostima od 4. juna do 3. jula.

Miloš Marković

Ovaj portal koristi kolačiće kako bi poboljšao vaše korisničko iskustvo. Ukoliko ste saglasni sa ovim, molimo vas da potvrdite. Potvrdi Pročitaj više...

Politika privatnosti i kolačića
X