Foto: Ist media
Početkom prethodne godine, biće u kojem sam egizistirao trideset dve godine zajedničkog života sa suprugom, podelilo se na dva dela. Njena polovina se preselila u večnost, moja je ostala da sama popuni čitav duhovni prostor koji smo zajedno stvorili. Rastegao sam se i proširio, sakupljajući pri tome dobar broj osobina i navika koje je ona unela u to zajedničko biće. Postao sam uredniji, odgovorniji, organizovaniji i daleko fizički aktivniji.
Ovako na svojoj novoformiranoj internet stranici This is not a travel blog šezdesetogodišnji Boranin Zoran Stanković Stale (alijas Rain Dog) objašnjava svoju nameru da u narednih nekoliko meseci biciklom obiđe Evropu i prevali oko 5.000 kilometara.
Krajnji cilj je Lisabon, grad u kome je sa svojom nedavno preminulom suprugom Draganom, uz fado muziku i miris Atlanskog okeana, proveo, kako nam je rekao, nezaboravne i najlepše trenutke zajedničkog života. Njoj je i posvetio predstojeću „turneju“.
Zbog neverovatne gostoprimljivosti naših domaćina u Lisabonu, Gaga i ja smo maštali o tome da po odlasku u penziju u tom gradu kupimo makar garsonjeru i u Portugalu provedemo ostatak života. Nažalost, to nismo dočekali, kaže setno.
Zacrtanom, neverovatnom i izazovnom trasom, Zoran će na svom putu proći kroz Hrvatsku, Sloveniju, Austriju i Švajcarsku, potom Francusku i Španiju, do Portugala. U povratku će voziti do Italije, gde će do Crne Gore, bicikl koji je nazvao Zorka, utovariti u brod, pa potom sledi vožnja do Srbije.
Iako je jutros pre svitanja živa na termometru pokazivala svega nekoliko stepeni iznad nule, na Zorku je napakovao 15 kilograma neophodne opreme i krenuo put Homolja.
Usput će, kako nam je rekao, razgovarati sa običnim ljudima, prenositi njihova iskustva, i upoređivati sa životom u Srbiji. Sve će to uredno zapisivati i objavljivati periodično na svom blogu.
Za težnju druženja sa ljudima koje svakodnevno srećemo na ulici i pričama o njihovim „malim životima“, inspirisao ga je muzičar Manu Chao, koji tokom svetske turneje upravo prilazi ljudima na ulici, sa njima peva i razgovara.
Iako skroman u troškovima, Zoranu je u susret izašlo i nekoliko sponzora, bez kojih bi ova avantura bila teže ostvariva.
Sve je ovo preskupo pa sam zato spreman na velika odricanja. Kada me noć zatekne u divljini spavaću pod šatorom. Ako se zadesim u nekom manjem mestu potražiću hostel, ali se pre svega oslanjam na šator. Bitno mi je da kraj sebe imam obavezan pribor, a to su lonče za kafu i plinska boca, jer bez mnogo kafe ne mogu da zamislim dan, objašnjava nam.
Inače, pripreme za ovaj poduhvat trajale su nekoliko meseci.
Zoran je rešio da svoje telo dovede do idealnog stanja, pa je pomoću teretane, redukovane ishrane i uz veliku upornost, uspeo da sa 123 kilograma „siđe“ na 78.
A da je izuzetno uporan, Zoran nam ilustruje pričom da je pre mnogo godina vodio tešku bitku sa alkoholizmom, ali je uz pomoć porodice i volje uspeo prevaziđe tu zavisnost. O tome svedoči knjiga u koju je pretočio svoja iskustva sa savetima kako se odupreti tom zlu.
O Zoranovom putu, povremeno ćemo pisati na našem sajtu.
