Boranka Mia Miletić karatistkinja je koja se prethodnih godina okitila brojnim zlatnim odličjima na svetskim i evropskim prvenstvima, a svoje učešće finansira sama jer ne postoji dovoljno sluha za ovaj sport. O njoj se u njenom rodnom gradu zna nedovoljno, jer je karijeru nastavila u Leskovcu.
Intervju sa Miom vodio je novinar Ist media, Đorđe Živković.
Možeš li podeliti svoje početke u karateu i kako si se razvijala u ovoj borilačkoj veštini?
Mia: Krenula sam s treninzima sa svega 7 godina. Sa 13 godina sam prešla u klub UNSU, koji se nalazi u Leskovcu, pod mentorstvom Jelene Stanojević. Trebalo mi je malo vremena da uskladimo treninge u drugom gradu i obaveze, ali kad sam uspela rezultati su došli.
Reci nam nešto o tvojim takmičarskim iskustvima i postignućima?
Mia: Prošla sam kroz plave, braon i crne pojaseve pre nego što sam se ozbiljnije posvetila takmičenjima koja su počela pre otprilike godinu i po dana. Osvojila sam zlato i srebro u Italiji na Evropskom prvenstvu 2022, te zlato i dve bronze u Beogradu godinu dana nakon toga. Na Svetskom prvenstvu u Beogradu pre mesec dana takođe sam ostvarila zapažene rezultate, osvojila sam jednu zlatnu i dve bronzane medalje.
Kako je proteklo tvoje takmičenje u Italiji, i kako si se nosila s izazovima organizacije?.
Mia: Nažalost, organizacija evropskog prvenstva u Italiji bila je malo lošija, ali to me nije obeshrabrilo. Plaćala sam putovanje iz svog džepa, ali sjajna priprema i postignuti rezultati su bili vredni truda. Nažalost, karate nije propraćen sport kod nas, te sve troškove snosimo mi takmičari lično što malo kvari draž samog takmičenja.
Kakvi su tvoji planovi za budućnost u karateu i izvan njega?
Mia: Nastavljam sa reprezentativnom karijerom, ali istovremeno razmišljam i o saobraćajnom fakultetu ili policijskoj akademiji. Motivacija mi je snažna, a želje su mi usmerene ka daljem uspehu. Napomenula bih i to da je karate sport koji gradi ličnost i samodisciplinu što mi je puno pomoglo u odabiru profesije i pravog puta za mene.
Na kraju, želiš li nešto poručiti svojoj porodici i bliskim ljudima koji su te podržavali?
Mia: Zahvaljujem se roditeljima i bližoj rodbini na pruženoj emotivnoj i finansijskoj podršci tokom svih mojih putovanja i takmičenja. Bez njihove podrške, ovo ne bi bilo moguće.
