Statistički podaci na nivou Republike Srbije pokazuju da se brzina, kao uticajni faktor, prepoznaje kod jedne trećine svih saobraćajnih nezgoda i kod više od 50% smrtnih ishoda u saobraćajnim nezgodama.
Vozač je dužan da brzinu kretanja vozila prilagodi: osobini i stanju puta, vidljivosti, preglednosti, atmosverskim prilikama, stanju vozila i tereta, gustini saobraćaja, i drugim saobraćajnim uslovima tako da može blagovremeno da zaustavi pred svakom preprekom koju pod datim okolnostima može da vidi, ili ima razloga da predvidi.
Nepropisna i neprilagođena brzina kretanja učesnika u saobraćaju dovodi do saobraćajnih nezgoda sa poginulim, povređenim licima i materijalnom štetom. Nepropisna brzina je u direktnoj vezi sa nepoštovanjem ograničenja brzine, dok je neprilagođena brzina u vezi sa brzinom koja ne odgovara trenutnim uslovima odvijanja saobraćaja (vremenski uslovi, preglednost, uslovi saobraćajnog toka i sl.).
Pri bzini od 50 km/h, vozilo u pokretu ima otprilike istu energiju kao 20 ispaljenih metaka. Svaki putnik u vozilu ima otprilike istu energiju kao dva ispaljena metka. To znači da ako automobil u kome sedi samo vozač, udari u pešaka brzinom od 50 km/h, to je kao da je u tog pešaka ispaljeno 22 metka.
Ako uzmemo da se krećemo brzinom od 50km/h, za jednu sekundu naše vozilo prelazi 14m. Istraživanja pokazuju da je prosečno vreme reagovanja vozača od 0,8 do 1,2 sekundi. To je najidealniji slučaj, koji uključuje da je vozač psihofizički sposoban, da je koncentrisan na vožnju, nije umoran i pod dejstvom alkohola, ne koristi mobilni telefon, nije bolestan itd. Drugim rečima, pri brzini od 50km/h sve što bi nam izletelo u prvih 14m (pešak, životanja, da auto ispred nas naglo zakoči itd.) udaramo ovom brzinom.
Ako bi neko dete udario sa 50km/h, šansa da to dete preživi je 20%. Dok pri sudarnoj brzini od 30km/h šansa za preživljenjem je 80%.
Zato je vrlo važno kada vozilom prilazimo pešačkom prelazu da svoju brzinu prilagodimo tako, da u svakoj situaciji koju vidimo ili predvidimo, možemo bezbedno da zaustavimo svoje vozilo ispred pešačkog prelaza. Takođe, na delu puta na kome se kreću deca i na kome postoje saobraćajni znaci o učešću dece u saobraćaju, da vozimo sa naročitom opreznošću, tako da možemo blagovremeno da zaustavimo svoje vozilo.
Zbog svega navedenog je bitno da poštujemo ograničenje brzine i da svoju brzinu prilagodimo celokupnom saobraćajnom sistemu. Ne znači da ćemo mi napraviti neki propust ili grešku, iako svi pravimo namerne i nenamerne greške u saobraćaju. Ali da bi se te greške ispravile bitno je da prilagodimo brzinu!
Zahvaljujemo se Minji Nikolić, Milici Pantelić, Milanu Raduloviću, Andreju Žuržu i Pavlu Milojeviću za učešće u spotu.
Spot je realizovana u sklopu projekta “Pričajmo o bezbednosti da ne bismo pričali o posledicama“, koji sprovode udruženje Sigurne staze i Tebrizam.
Rad Sigurnih staza podržava Švedska u okviru programa Beogradske otvorene škole „Mladi i mediji za demokratski razvoj“.
