ŽAGUBICA, (IST Media, M.M. foto: istmedia),,Da se nisam rodio u januaru, rodio bih se u vinogradu ili voćnjaku’’, počinje priču o svojim korenima spravljanja rakije Miodrag Lazić, tvorac ,,Homoljske zdravice’’ u čijem se sastavu nalazi 15 lekovitih biljaka.
,,Moji su se bavili time otkad znam za sebe. Otac je sa svojom braćom imao destileriju vina i rakije, imao svoju kafanu. Bilo je nas dece dovoljno da se igramo sami u toj zadruzi gde su roditelji naši živeli, sve nam je bilo otključano – i podrum i magazin, čardaci i mlekare, mogli smo piti i mleko, jesti kajmak, piti vino i rakiju koliko smo hteli – od malena se to probalo, pijuckalo, navikli smo na to. Niko nije alkoholičar u porodici, al smo voleli da popijemo lepu kapljicu’’, priča Mija dok nam toči po čašu svog lekovitog alkoholog napitka sa Homolja.
Iako je čitav radni vek proveo kao učitelj u žagubičkoj školi, na pečenje rakije ga je muka naterala.
Zdravstveni problemi su ga, suprotno uvreženom mišljenju, približili rakiji.
,,Imao sam još kao srednjoškolac gastritis, potom čir na želucu, jedan, drugi, treći i lečio sam ih lekovitim biljem kroz čajeve. Pomagali su mi, ali ne mogu ja piti toliko čajeva, zasitio sam se – popio bih malo dobre rakije. Onda dođem na ideju da ja to bilje stavim u u šljivovicu. Uz pomoć literature, poznanika i prijatelja koji se bave biljem, stručnjaka sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, dve godine sam vršio istraživanje kako bih napravio ovu rakiju’’, priseća se Mija.
Tu rakiju probali su prvo profesori i asistenti prestoničkog Poljoprivrednog fakulteta koji su, nakon tročasovne degustacije utvrdili 14 od 15 biljaka koje se nalaze u Mijinoj ’’šljivi’’- enigma je ostala ehinacea, jedina biljka koja nije sa ovih prostora. Zapravo, seme je uvozno, ali se ovde gaji.
,,Šaljite rakiju za Novi Sad na Sajam poljoprivrede da je oni ocene!’’, preporučili su profesori poljoprivrede.
A, u Novom Sadu, ne samo da su je ocenili, već su ,,Homoljsku zdravicu’’ i ovenčali – zlatnom medaljom. A, potom su se nagrade samo nizale – osim u Beogradu i Novom Sadu, stizale su nagrade i sa sajmova u Požarevcu, Osečini, Blacu, sa različitih sajmova hrane i pića širom Srbije.
Sastojke za travaricu sakuplja sam.
,,Hteo sam da napravim sklop tih biljaka koje će delovati na celokupni organizam – za zube žalfija, za glasne žice neven, za jačanje krvi kopriva i za gvožđe, ima tu biljaka koje potpomažu varenje, jačaju imunitet. Gledao sam da se ne poklopi više biljaka sa istim dejstvom ili da su suprotstavljene jedna drugoj. Neko će osetiti ukus i miris jedne biljke, neko druge, ne preovlađuje nijedna’’, objašnjava nam domaćin.
Pod šljivom Mija poseduje oko 120 ari. Za „vatrenu vodu“ koristi isključivo ranku, a godišnje ne proizvedi manje od 2.000 litara što je nedovoljno za izvoz ali dovoljno za markete sa kojima već godinama uspešno posluje, za sajmove i manifestacije. Na pitanje da li se može živeti od proizvodnje ,,Homoljske zdravice’’, veli ,,žena i ja imamo penzije, a ovo nam dođe kao nacionalna penzija’’.
U proizvodnju je uključio čitavu porodicu. Supruga je zadužena za vizuelni identitet rakije pa sama pravi atraktivnu ,,odoru’’ za flašu – vlašku kapu, opanke i džakčić u koji je flaša upakovana. Sin i snaja pomažu oko dizajna, promocije i prodaje, a Mija se i nakon godina pečenja rakije drži starovremske procedure.
,,Šljive koje koristim za rakiju su minimalno prskane. Samo zimsko prskanje, na bazi bakra, možda u proleće u fazi cvetanja neka zaštita, dva do eventualno tri puta, ali nikako kada je plod oformljen. Radim na tradicionalan način, prvenac bacam ili ga koristim za pranje prozora’’, savetuje Mija koji nas kroz šeretski smešak uverava da ,,Homoljska zdravica’’ leči od alkoholizma.
,,Ko je jednom proba, ne pije drugu. Kad sam poslednji put sreo pokojnog pevača Luisa u Beogradu, rekao mi je: Ja uopšte ne pijem rakiju, ali tvoju uvek’’, priseća se ovaj učitelj u penziji.
Da se ,,Homoljskom zdravicom’’ često nazdravlja i u drugim krajevima potvrđuje i praksa opštinskih čelnika da baš flašu Mijine rakije nose u zvanične posete.
,,Na taj način, oni prezentuju mene kada su van, kao što i ja predstavljam opštinu Žagubica kada odem negde’’, zadovoljan je Mija.
Ne krijemo ni mi zadovoljstvo homoljskom travaricom, ali dolazi vreme za poslednju zdravicu (makar za ovaj put) jer Miju čekaju nove zalihe u kazanu da od njih stvori još lekovitog hedonizma.
Objavljeni medijski sadržaj je nastao u okviru projekta „Homoljski brend – Od domaćina do kupca“, koji je sufinansiran iz budžeta opštine Žagubica. Stavovi izraženi u ovim publikacijama isključiva su odgovornost autora i njegovih saradnika i ne predstavljaju nužno zvanični stav opštine Žagubica
