Udruženje građana “Village – pokret za razvoj sela” i Foto klub “Dunav”, organizuju u maju višednevni foto-safari na planini Dubašnica, tokom koga će profesionalni fotografi iz cele Srbije imati prilike da kroz objektiv zabeleže “Bačijanje”, običaj koji se u ovom delu Srbije zadržao odavnina.
Ova aktivnost zapravo ima za cilj da široj publici u Srbiji predstavi lepote istočne Srbije, predstavi stare običaje koji su se održali do danas, i pomogne jačanje seoskog turizma koji je u ovim krajevima u povoju.
Medijski sponzor foto-safarija – IST MEDIA
Broj mesta za fotografe je ograničen. Prijavljivanje na mail: contact@photoclub-danube.com ili na telefon 069-128-06-14 Bora ili vizijabor@gmail.com i tel 064-168-36-97 Vukosav.
Šta je Bačijanje?
Bačija je zapravo običaj kada se određen broj ovaca sakupi na jednom mestu u planini, gde postoji mogućnost za njihovo čuvanje. Nekoliko seoskih domaćinstva postižu sporazum da svoje ovce sastave na jedno mesto kako bi lakše i brže proizvodili sir. Po običaju, početkom maja, odmah iza Đurđevdana, ovce se oteraju kod vlasnika koji se prihvata da sastavi Bačiju.
Potom se određuje dan kada svaki učesnik u Bačiju mora doterati svoje ovce. Kada se svi sastanu, dogovore se o svim detaljima oko održavanja Bačije. Određuje se čobanin, lice koje će čuvati i starati se o ovcama, dogovore se o ceni plaćanja čobanina koji se prihvatio čuvanja, i sprovođenja reda za vreme trajanja Bačije.
Kada svi doteraju ovce, pred veče se pomuzu i zatvaraju da zajedno prenoće. Ujutru se teraju na ispašu i svi učesnici odlaze sa ovcama i čobaninom. U podne se vraćaju na mesto gde je određen boravak ili Bačija, gde se obavlja muža.
Svi učesnici sede sa kofom za mužu dok im čobanin dovodi ovce. Svako od vlasnika ovaca pred drugim učesnicima obavlja mužu, i to u svoje sudove koji moraju biti prazni, odnosno da u njima nema vode jer bi se na taj način sebi povećala dobit u količini sira. Kada se završi muža počinje merenje ko je koliko mleka sakupio od svojih ovaca i dogovor kako će se mleko podeliti.
Tako se nastavlja sa radom i onaj učesnik koji je imao najviše mleka prvi se izmiri količinom, a Bačije se nastavljaju sirenjem. Učesnik koji koristi svoj red za mužu, dužan je sledeće: Ujutru se izvrši muža ovaca, čobanin uz pomoć vlasnika izmeri količinu koju su tog jutra sakupili i razduže domaćina sa određenom količinom mleka. U Bačiji se obično sakupe od 50 do 200 ovaca. Ako skup prelazi 50 ovaca, onda se za čuvanje angažuju dva čobanina. Čobanin vodi evidenciju o Bačiji, o broju ovaca, o domaćinima ko je koliko ovaca doterao u Bačiju.
Ovakvim radom i redom obično se ostaje na Bačiji do Svetog Ilije. Do tada se svi izmire količinom mleka koji se siri. Čobanin zatim predaje broj primljenih ovaca, a domaćini mu plaćaju čuvanje. Vlasnik ovaca ne čuva ovce puna tri meseca, tako se mleko siri na Bačiji, i pravi na daleko čuveni masan homoljski ovčji sir. Ovakav sir je značajan za ishranu, jer se iz tog sira ne vadi kajmak.”
(Izvor: http://www.vitovnica.rs/bacije1.html)
