Planina Starica neće biti srušena. Na tom delu severnog revira nema rude i nema namera da se eksploatiše sa tog područja.
Ovim rečima obratili su se novinarima u podnožju ove planine iznad Majdanpeka srpski inženjeri i poslovodstvo Rudnika bakra Majdanpek, pokazujući ogromne stene koje su srušene kako ne bi povredile ljude zaposlene na Severnom reviru, u čijem se podnožju voda ispumpava i vraća u pogon Flotacije rude.
Zbog aktuelne situacije na planini Starica na kojoj se vrše miniranja, i tenzije između kompanije Serbia Zijin Copper (Ziđin Koper) i ekoloških aktivista koji su protestovali danima tvrdeći da će planina biti srušena, boravili smo u majdanpečkom rudniku tražeći odgovor.
Hoće li? Pitali smo inženjere.
Ne. Miniranja se sprovode samo na kosinama ka Severnom reviru kako bi se taj prostor učinio bezbednim, rekao je za Ist media Jian Heyuan, rukovodilac rudnika, pokazujući ogromne stene koje su miniranjem srušene. Ovo je bila ozbiljna pretnja bezbednosti koju smo morali da otklonimo, nastavlja Jian.
Terenskim vozilima popeli smo se skoro do samog vrha Starice koju krasi karakterističan šiljati vrh. Probali smo da napravimo selfi, i delimično nam je uspelo. Sa jedne padine proteže se konstrukcija kojom treba da bude završen proces takozvane „hidro-setve, i da se površina „ozeleni“.
Sa jednog dela vrha Starice pogled bije na sunčani Majdanpek. Pitali smo meštane šta misle o prethodnim događajima i protestima koji su uznemirili javnost, ali su podeljeni.
Kažu da im nije im bilo prijatno kada su počela miniranja a zemlja se tresla. U prvo vreme nije bilo sirena koje bi upozorile na miniranja, ali se situacija promenila. Tokom nekoliko sati koliko smo boravili u Majdanpeku sirene su se oglasile bar tri puta, a zemlja zatresla.
To se preventivno ravna stena sa strane Severnog revira, daleko je to od grada, kažu nam inženjeri.
Iako se činilo blizu, Majdanpečani ne reaguju. Navikli su i čekaju obećanje da će uskoro prestati „zemljotresi“ i da će Ziđin ispuniti obećanje – formiranje zelenog rudnika.
Sandra Barbulović, rukovodilac odeljenja za zaštitu životne sredine kompanije Ziđin Koper, govorila je o projektima ozelenjavanja rudnika, navodeći primer brda Koma koje je ozelenjeno, i da će taj proces će biti nastavljen.
Kompanija prati put zelenog razvoja i u skladu sa tim uloženo je više od dva miliona evra. Ozelenjeno je preko 55 hektra od toga 50 zauzima površina jalovine. Do sada je u ekologiju ukupno investirano 18,5 miliona dolara u sve projekte, uključujući i zaštitu vodotokova, vazduha i zemljišta. Ugrađeno je 147 setova otprašivača u pogonu flotacije i drobljenja. Stalno se kreću cisterne za polivanje puteva, i nijedno vozilo ne može izaći iz kruga fabrike ukoliko se prethodno ne opere, naglašava Barbulović.
U Ziđinu navode da se ni gram vode ne ispušta u reku Pek. Voda je važan resurs, i iz tog razloga postoje kilometri cevi koje vodu iz Severnog revira, a koja nije industrijska, vraća u ponovni proces proizvodnje, što je obrazložio profesor sa Tehničkog fakulteta u Boru prof. dr Radoje Panotović, a potvrdili i inženjeri koji u tom rudniku rade više decenija.
Sa druge strane, ozelenjeno je preko 346.000 kvadrata površine na jalovištu „Valja fundata“ i posađeno 18.500 sadnica. Merenja u obližnjem selu Debeli Lug, koje je stalno bilo pod velom prašine sa jalovišta, pokazuju da je prašina gotovo neutralisana.
A kako Majdanpek živi danas.
Gotovo da ne postoji porodica u kojoj najmanje jedan član ne radi u ovom rudniku, koji je 2018. godine od posrnulog Rudarsko-topioničarskog basena RTB Bor preuzeo strateški partner – kineska kompanija.
Grad, u kome je do 2018. godine živelo, po procenama, tek oko 5.000 ljudi, danas čeka rezultate popisa i veruje se da je taj broj značajno povećan.
Skočile su i cene nekretnina, pa Bojan, rudarski inženjer iz Rudne Glave, ne može sebi da oprosti što nije kupio manji stan koji se prodavao po ceni od nekoliko hiljada evra. Danas mu za kupovinu treba tri do četiri puta više. Prosek zarade u Majdanpeku danas je preko 100.000 dinara.
Ipak, slažu se meštani, Majdanpek još ne živi onim urbanim tempom kojim je živeo sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, ali se nadaju da će se i to promeniti.
