BOR, (IST Media) Rezultati istraživanja Beogradske otvorene škole (BOŠ) su pokazali da opštine u Srbiji ne objavljuju najznačajnije informacije o svom radu. Time opštine krše Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, povećavaju rizik od korupcije na lokalnom nivou, smanjuju svoje razvojne šanse i stvara se plodno tlo za korupciju i nezakonit rad.
Beogradska otvorena škola je u partnerstvu sa Topličkim centrom za demokratiju i ljudska prava, i u saradnji sa Stalnom konferencijom gradova i opština sprovela istraživanje transparentnosti rada opština u Srbiji. Istraživanje je sprovedeno u okviru projekta „Jačanje lokalne transparentnosti“ koji finansira Delegacija Evropske Unije u Republici Srbiji, a sufinansira Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom Vlade Republike Srbije.
U izveštaju koji je objavio BOŠ, lokalna samouprava u Boru je na samom začelju po transparentnosti.
S leva: Dragan Dobrašinović Sanja Nasevski, Nicolas Bizel, Milorad Bjeletić – direktor BOŠ, Duško Pejović – državni revizor, Stanojla Mandić, zamenica poverenika za informacije od javnog značaja
Ranije je Transparentnost Srbija objavila svoje istraživanje o ovoj temi, i u indeksu o transparentnosti sajtova lokalnih samouprava, od 144 opština Srbiji gde su rađena istraživanja, Bor je najgore plasiran od gradova i opština istočne Srbije i po transparentnosti se nalazi na neslavnom 137. mestu. U istočnoj Srbiji najbolje je plasirana opština Sokobanja, koja se nalazi na 7. mestu.
Prema istraživanju BOŠ-a, iako su opštine, kao i svi ostali organi javne vlasti, u obavezi da objavljuju i najmanje jednom godišnje ažuriraju informator o radu, na sajtu opštine Bor postavljen je informator iz 2014. godine.
Informator o radu je dokument koji, prema podzakonskom aktu , treba da sadrži osnovne podatke o radu organa javne vlasti, opis pravila u vezi sa javnošću rada, spisak najčešće traženih informacija od javnog značaja, opis nadležnosti, ovlašćenja i obaveza, usluge koje organ pruža zainteresovanim licima, podatke o prihodima i rashodima i podatke o javnim nabavkama.
Bor je prema informacija o budžetu, javnim nabavkama, informacija o državnoj pomoći i uslugama svrstan u netransparentne opštine. Negativno je ocenjena i dostupnost informacija o izvršenju budžeta, Statuta opštine, prostornog plana, Strategije lokalnog održivog razvoja, Strategije lokalnog ekonomskog razvoja, Lokalni akcioni plan za mlade i Lokalni ekološki akcioni plan. Jedinu pozitivnu ocenu transparentnosti, sajt opštine Bor dobio je za objavljivanje lokalnog Službenog lista.
Na završnoj Konferenciji BOŠ-a, koja je u sredu održana u beogradskom Medija centru, o značaju transparentnosti govorio je i predstavnik Delegacije EU u Srbiji Nicolas Bizel, koji je istakao značaj transparentnosti lokalne vlasti, što predstavlja preduslov za razvoj demokratskog društva, suzbijanja korupcije i većoj odgovornosti vlasti.
Na završnoj konferenciji BOŠ-a bilo je 80 učesnika
Vrhovni državni revizor Duško Pejović je rekao na Konferenciji da je broj revizora u Srbiji nedovoljan za redovnu kontrolu, ali da su pri svakoj poseti insistirali kod lokalnih samouprava objavljivanje svih detalja vezanih za budžet.
„Na sajtovima lokalnih samouprava ne postoje aktivnosti i zadaci koji se predviđaju u realizaciji budžeta, pa neke lokalne samouprave često raspolažu budžetom po svom nahođenju“, rekao je Pejović.
On je dodao da je do sada preko dve milijarde dinara potrošeno na javne nabavke mimo zakona.
Na pitanje IST Media šta je pokazala revizija prilikom posete Boru, revizor je rekao da je poslednji izveštaj o Boru urađen 2014. godine. Taj izveštaj sa svim tada uočenim nepravilnostima možete preuzeti OVDE.
Dragan Dobrašinović iz Topličkog centra za demokratiju je dodao da lokalne samouprave ne dostavljaju transparentno Ugovore, da se to radi sa namerom i da je manjak transparentnosti uvertira u korupciju
Beogradska otvorena škola se zalaže za tehnološko unapređenje informatora o radu i kreiranje jedinstvene centralne baze gde će se nalaziti svi informatori o radu, gde će korisnički pristup imati svi građani, a uređivački pristup organi javne vlasti koji izrađuju informator o radu. Nadzorni organi bi u tom slučaju imali olakšan uvid u sve podatke, mogli bi da uoče nedostatak podataka i nepoštovanje rokova, što bi povećalo efikasnost kontrole.
Najveća prednost bi predstavljala mogućnost preuzimanja podataka u „otvorenom formatu“, odnosno mašinski čitljivom formatu, što bi predstavljao veliki korak za Srbiju u pravcu Partnerstva za otvorenu upravu, kojem je Srbija pristupila 2012. godine. Tehnološko unapređenje informatora će doprineti reformi javne uprave kao i poboljšanju uslova za veće učešće građana, olakšati nadzor javnosti i podići transparentnost državnih organa.
