Zbog izgradnje rudnika meštani Slatine ne vide budućnost. Ziđin tvrdi – sve radimo po zakonu

 

BOR – Zatrpani rejonski putevi koji vode do imanja, uništeno poljoprivredno zemljište i neizvesna budućnost meštana sela Slatina, posledice su izgradnje budućeg jalovišta rudnika bakra „Čukaru  Peki“ koji je u vlasništvu kineske kompanije Serbia Zijin Mining. Eksproprijacija je pokrenuta, i dok meštani kažu da se ceo proces odugovlači jer investitor ne želi da plati cenu zemljišta koju je propisala država, kineska kompanija u odgovoru IST Mediji tvrdi da je sve po zakonu.

Meštani Slatine su mnogo propatili stogodišnjim rudarenjem RTB-a Bor, zatrovana im je reka ali i zemljšta gde se nekada vodila stoka na ispašu. Prašina sa jalovišta pokrivala im je bašte, a sada će se njihova dedovina naći između dva jalovišta.

Kažu – za njih više nema života. Prodali su ih, baš tim rečima kaže Miodrag Živković, poljoprivrednik iz Slatine – i država i grad čija vlast i nema ingerenciju jer se pitaju „ljudi odozgo“.

Plašim se da nama ovde više nema opstanka a naročito sada kada su počeli radovi na novom rudniku. Svi znamo da ta ruda sadrži štetne teške metale (arsen) pa se pitamo jesmo li mi ovde zamorčići?, kaže Živković.

On napominje da Slatinjani nisu ni protiv države ni rudarenja i industrije, samo traže da se poljoprivrednici puste da žive spokojno jer su izabrali život na selu.

Izabrali smo da budemo seljaci i poštujemo naša ognjišta i svoje korene. Nismo mi otišli u rudnik, rudnik je došao kod nas. Pustite  nas da živimo siromašni, a ne da tako siromašni i umremo od trovanja, kaže očajno.

A šta se zapravo dešava na imanjima oko Slatine?

U procesu izradnje brane jalovišta budućeg rudnika „Čukaru Peki“, gde su radovi već odmlakli, kamioni su nasipali zemljište i zatvorili puteve koje su meštani koristili decenijama. Ti putevi su upisani u katastarske knjige grada, a sada vlasnici nemaju mogućnost da njima dođu do imanja kako bi posekli drva za ogrev, već su prnuđeni da ih kupe. Oni koji bi da obrađuju zemljište, takođe su onemogućeni da prođu mehanizacijom. Klizišta su se pokrenula, pa ceo prizor izgleda jezivo.

Sa nekim meštanima pokrenut je proces eksproprijacije koji se oteže, jer kineski investitor, kako kažu, ne želi da isplati cenu otkupa koju je propisala država. Oni su dobili rešenja iz poreske uprave da je urađen prenos apsolutnih prava i da ta zemlja više nije njihova nego kineske kompanije.

Postoje brojna ministarstva koja su u obavezi da nadgledaju šta radi strani investitor. Ministarstvo finansija je odobrilo uzurpaciju naših imanja bez nadoknade, uveli su eksproprijaciju, a do okončanja tog procesa mi ćemo biti socijalni slučajevi. Pitamo i šta rade ministarstva za selo, za ekologiju, rudarstvo… Niko nije došao da vidi u kakve smo probleme zapali, naznačava Živković.

Slatinjanima je obećan boljitak od otvaranja novog rudnika, ali tome su odavno prestali da se nadaju.

Svi sagovornici sa kojima smo razgovarali ocenjuju da je na delu očigledna bahatost i samovolja investitora koga ne zanimaju problemi meštana.

Trenutno se vode i sudski postupci, a kakav će biti epilog, niko ne zna. Za to vreme, meštani nemaju drva za ogrev, nemaju njive i livade.

Danijel Manojlović  i Miroslav Jović ne mogu da uđu u svoja imanja, jer im je Ziđin zatvorio put koji je, napominje Manojlović, ucrtan u katastarske knjige kao naselje „Dubrava“ a koristili su ga i njegovi preci.

Joviću je imanje baš na mestu budućeg jalovišta. Kaže da mu je oduzeto zemljište bez ijednog dinara naknade.

Imao sam i šumu, a Kinezi su je posekli i odneli. Srušili su mi pojatu. Nije mi jasno kako Srbija ima prava da traži svoju imovinu u Crnoj Gori ili Hrvatskoj a mi Srbi nemamo ta prava na svom zemljištu. Država nas je prodala, kaže on.

Danijel Manojlović je očajan jer je već pet godina bez posla, a preostalo mu je da preživi baveći se poljoprivredom. Sada mu je i to pravo oduzeto.

Ovim nam je čak i ograničena sloboda kretanja, kaže on.

Boban Belić kaže da je njegova porodica vlasnik imovine koju ni u jednom trenutku nisu želeli da prodaju kineskoj kompaniji, ali oni odavno na toj lokaciji sprovode aktinosti.

Radovima na rudniku izgubili smo mogućnost da dobijemo dozvolu za izgradnju bilo kakvog objekta na toj parceli ili za rekonstrukciju postojećih. U međuvremenu, kako su se širili radovi, kompanija je bez pardona ulazila na naše imanje, pričinila nam štetu, a o svojim aktivnostima nisu našli za shodno ni da nas obaveste, kaže Belić.

Slavka Jovović iz Slatine ima 70 godina i celog se života bavila poljoprivredom. Sa klizištem izazvanim nasipavanjem zemljišta, ona će ostati bez mogućnosti da seje. Oduzeto joj je pet hektara.

Prilikom pregovora sa kanadskim Nevsunom (koji je svoja prava prtodao Ziđin-u) nudili su nam brada i doline. Sada su nam bagerom zatrpali čokote. Bunila sam se, ali niko nije čuo moje vapaje. U ugovoru jasno piše da ću, ako pretrpim štetu u roku od četiri godine dobiti obeštećenje, ali do sada se to nije desilo, kaže očajno.

I ne samo to, ovoj starici od 70 godina Ziđin je poslao policiju na vrata jer ih, kako su obrazložili policiji – uznemirava.

Goran Dimitrijević je pre godinu dana ušao u proces eksproprijacije. O tome je dobio rešenje Ministarstva finansija, ali ni posle toliko vremena nije završen proces, jer, tvrdi, kineska kompanija neće da plati cenu zemljišta koju je propisala država.

To samo govori da su oni jači od države i da imaju zeleno svetlo države da se ponašaju kao da je to već njihovo. Non stop se bune, pišu nekakve žalbe, i ne vidim gde sve to vodi, zaključio je. Više namam ni nerava ni živaca da se borim. Ne razumem državu koja pokrene proces eksproprijacije a ne može da privoli stranca da to i plati.

Starina Pera Živković tužno gleda u česmu koja je starija od njega, i gde je još kao školarac dolazio sa razredom na izlet. U naletu izgradnje jalovišta, mehanizacijom je česma oštećena, pa su ostale su samo uspomene.

Celo selo je sa te česme koristilo čistu izvorsku vodu, tu se održavala nastava u prirodi, tu smo čitali pesme. Ona je bila prepoznatljiva kao spomenik i ne zna se ni ko je ni kada izgradio, objašnjava.

O ovim problemima kontaktirali smo Serbia Zijin Mining, koji rade na projektu rudnika Čukaru Peki. Navode da poseduju sve neophodne dozvole za rudarske i građevinske radove koje se u ovom trenutku izvode, i da politika poslovanja kompanije nalaže da procedura otpočinjanja terenskih radova startuje tek nakon pribavljanja svih neophodnih odobrenja, saglasnosti i dozvola nadležnih organa.

Na primedbe o zatvorenim putevima, u toj kompaniji navode da su Planski dokumenti usvojeni od nadležnih institucija Republike Srbije i njima se predviđa zatvaranje pojedinih lokalnih puteva u svrhu izgradnje rudničke infrastrukture, ali i da će biti izgrađene nove deonice.

Kompanija je u saradnji sa predstavnicima lokalnih mesnih zajednica i lokalne samouprave pristupila izgradnji i probijanju novih alternativnih trasa, ali i izgradnji novih deonica javnih puteva, koji će, nakon završetka izgradnje, biti ustupljeni lokalnoj samoupravi na upravljanje. Seča šuma i aktivno pošumljavanje se odvija prema usvojenom planskom dokumentu, kažu u Ziđinu.

Kada je reč o seči šume, napominju da seče isključivo ona u vlasništvu kompanije, koja se, u više navrata, suočila sa krađe šuma u njenom vlasništvu, o čemu su redovno obaveštavani nadležni organi.

Dodaju da Serbia Zijin Mining izvodi radove isključivo na parcelama u vlasništvu kompanije.

Pravni osnov sticanja prava svojine na predmetnom zemljištu u 95% slučajeva jeste Ugovor o kupoprodaji nepokretnosti. Na manjem delu zemljišnih parcela, osnov sticanja prava svojine su bila pravnosnažna rešenja o eksproprijaciji kao i rešenja nadležnog Ministarstva kojima se korisniku eksproprijacije odobrava stupanje u posed pre pravnosnažnosti odluke o naknadi za eksproprisanu nepokretnost. Naravno, kako se projekat Čukaru Peki infrastrukturno razvija na oko tri hiljade katastarskih parcela, bilo je nekoliko situacija gde je greškom došlo do prolaska vozila ili lica kroz nečiju parcelu, ali je kompanija svaki put urgentno reagovala i u saradnji sa oštećenim vlasnicima i ovlašćenim sudskim veštacima pristupala proceni i brzoj naknadi štete, napominju u toj kompaniji.

Na primedbe meštana Slatine koji su počeli postupak eksproprijacije, da kompanija Zijin ne prihvatata cene koje je propisala Republika Srbija, u Ziđinu kažu da kompanija u periodu od 2015. godine do danas aktivno vrši otkup zemljišta sa zainteresovanim licima primenjujući najbolju svetsku metodologiju otkupa zemljišta pri razvoju rudarskih projekata.

Politika otkupa se zasniva na proceni vrednosti zemljišta od strane ovlašćenih sudskih veštaka odgovarajućih struka, na koju dobijenu vrednost kompanija Serbia Zijin Mining dodaje novčani bonus od 100% procenjene vrednosti zemljišta, te i još jedan dodatni bonus od 50.000 dinara za svaku katasatarsku parcelu u svojini vlasnika zemljišta. Bitno je napomenuti da u slučaju postojanja građevinskih objekata na katastarskoj parceli (kuće, pojate, garaže, ambari, objekti za smeštaj živine…) primenom naše politike isplate zamenske vrednosti objekta, zainteresovanim vlasnicima nudimo isplatu zamenske vrednosti objekata umesto tržišne (naša ponuđena cena se odnosi na ukupne troškove izgradnje potpuno novog objekta u istim gabaritima i sa istim svojstvima procenjenog objekta), što je daleko povoljnije po vlasnike nepokretnosti, odgovorili su u Ziđinu.

Napominju da nije bilo diskriminacije vlasnika koji svoje objekte nisu uknjižili u nadležnoj službi za katastar nepokretnosti, odnosno nisu imali potrebna odobrenja za izgradnju procenjivanih objekata, već je procenjivano sve ono što se nalazi na katastarskoj parceli.

Uspehu primenjivanih metoda otkupa svedoči uspešna saradnja sa oko 500 vlasnika sa kojima je kompanija potpisala Ugovore o kupoprodaji nepokretnosti, gde su zaposleni kompanije u ime vlasnika obavili ceo administrativni proces oko prenosa vlasništva, a kompanija regulisala sve troškove, administrativne takse i odgovarajuće poreze, potpuno oslobađajući vlasnike vođenja komplikovanih i skupih administrativnih procedura.

Dodaju da je Vlada Republike Srbije, prepoznajući ekonomski potenicjal projekta Čukaru Peki, 2020. godine utvrdila javni interes za eksproprijaciju i administrativni prenos nepokretnosti, kojim je započet proces eksproprijacije i administrativnog prenosa preostalog zemljišta i objekata u funkciji izgradnje runika.

Skrećemo pažnju da postupkom eksproprijacije ne upravlja kompanija Serbia Zijin Mining već nadležni organi, odnosno Gradska uprava Bor i Osnovni sud u Boru. Što se tiče pokretnutih postupaka eksproprijacije, još uvek nijedan postupak nije pravnosnažno okončan, tj. ni u jednom pokrenutom postupku nije još uvek došlo do usvajanja konačne i pravnosnažne odluke nadležnih organa u vezi isplate cene za eksproprisano zemljište. Kao društveno odgovorna kompanija Serbia Zijin Mining će prihvatiti i isplatiti bilo koju cenu za eksproprisano zemljište koju u zakonskom postupku budu utvrdili nadležni organi.

Potvrdu ovih navoda juče smo zatražili i od Ministarstva rudarstva i energetike, ali odgovor još uvek nismo dobili.