Evropski dan žrtava kriminala u Srbiji ove godine obeležava se konkretnim pomakom u pogledu zaštite žrtava i svedoka krivičnih dela u okviru sudskog postupka. Prvih pet viših sudova u Srbiji dobilo je video-konferencijsku opremu i posebno opremljene prostorije u kojima će biti omogućeno svedočenje žrtava i svedoka putem audio-video linka.
Žrtva će biti fizički odvojena od ostalih učesnika krivičnog postupka, a u posebnoj prostoriji koja odiše ambijentom prijatnog dnevnog boravka, osećaće se bezbedno, što omogućava kvalitetan iskaz pred sudom odnosno organom postupanja, objašnjava Aleksandar Stepanović, predsednik Višeg suda u Beogradu.
Na ovaj način izbegava se sekundarna viktimizacija žrtava i svedoka i njihovo neposredno susretanje sa optuženim pre, tokom i posle glavnog pretresa. Ujedno, ovo doprinosi i davanju kvalitetnijih iskaza pred sudom.
Često se dešava da od njihovog iskaza zapravo zavisi i sam ishod krivičnog postupka, a neretko i sudskih odluka. U tom smislu mislim da treba da se stvori atmosfera u kojoj će svedoci i žrtve moći da se osećaju slobodno, da mogu da svoju izjavu pred sudom daju bez traumatičnog ponavljanja posledica kroz koje prolaze prilikom svedočenja u sudskom postupku, naročito kada se radi o najtežim krivičnim delima protiv života i tela, protiv polinih sloboda, naglašava Stepanović.
Činjenica da se tako dat iskaz snima, znači i da žrtva ne mora više puta tokom postupka da ponavlja svoj iskaz, kao što je to do sada bio čest slučaj.
Svako takvo svedočenje predstavlja i ponavljanje stresne situacije. Uz pomoć ove opreme postupak je i za žrtve i za svedoke mnogo bezbolniji, čime se ubrzava i proces oporavka žrtve, ističe Ljubinka Marković, savetnik za pružanje podrške žrtvama i svedocima krivičnih dela Višeg suda u Beogradu.
Videokonferencijska oprema u vrednosti od 150.000 evra, obezbeđena je u okviru projekta „Podrška žrtvama i svedocima krivičnih dela u Republici Srbiji“ koji finansira Evropska unija, a sprovodi Misija OEBS-a u Srbiji kao izabrani partner Ministarstva pravde.
Značajno je i to što na ovaj način neposrednu komunikaciju sa žrtvom ili svedokom vodi isključivo sudija.
Pitanja, naravno, mogu postavljati svi oni koji su procesno u toj mogućnosti, ali će sudija prilagoditi pitanja, isključiti sve one faktore koji destabilišu oštećenog, koji su pežorativni ili na bilo koji način žrtvu mogu učiniti emocionalno nestabilnom i nesposobnom da da pravi odgovor, objašnjava sudski savetnik Ljubinka Marković.
Evropski dan žrtava kriminala obeležava se širom Evrope od 1991. godine, a cilj mu je da se posledice koje žrtve kriminaliteta trpe, učine vidljivim široj javnosti i da se društvo podstakne da efikasnije i potpunije zaštiti prava žrtava.
Procene su da u Evopi na godišnjem nivou oko 75 miliona ljudi postanu žrtve kriminala. U periodu pandemije registrovan je i dodatni porast kriminala, što zabrinjava, ali i opominje da države i svako društvo ovom pitanju moraju da posvete još više pažnje.
