Političari i NVO nisu iznenađeni uzdržanošću Rumunije o statusu kandidata Srbije

258 0

BOR, 28. februara 2012. (Saša Trifunović – Ist Media) Predstavnici nekih udruženja građana i političkih partija iz istočne Srbije, nisu iznenađeni današnjim stavom Rumunije, koja je u Briselu dobijanje statusa kandidata Srbije uslovila dodatnim garancijema naše drzave o statusu vlaške nacionalne menjine u Srbiji.

 

Predsednik Upravnog odbora „Multietnički centar za razvoj regije Dunav 21“ Zoran Andrejić, izjavio je da nije iznenađen ovakvim stavom Rumunije jer, kako je rekao, Srbija dugi niz godina „prikriva problem“.

 

Predsednika Rumunije u Kladovu 2009. nije dočekao nijedan srpski zvaničnik

 

Basesko u Kladovu 2009. godine*** foto S.Trifunović

„Mnoge partije, a prednjače SPS, DS i SNS, otvoreno su se mešale u izbor Nacionalnih saveta Vlaške nacionalne manjine, a da je to tačno, govori podatak da su pri izboru imali i do devet izbornih listi, a ostali po jednu ili dve“, rekao je Andrejić

 

On je dodao da su stranke na vlasti ovoreno agitovali za svoje ljude koji su visoko pozicionirani u srpskoj politici, i tu naveo republičkog poslanika SPS-a, Milića Miletića.

 

Andrejić je ocenio da u tom procesu tadašnji minstar za ljudska i manjinska prava Svetozar Čiplić, nije odreagovao kako je trebalo.

 

On smatra da je animozitet o vlaškom pitanju nastao još u vreme vladavine Slobodana Miloševića, jer su pojedini funkcioneri izjavaljivali da vlaška manija ne postoji.

 

Na popisu iz 2002. godine u Timočkoj Krajini se kao Vlah izjasnilo preko 40.000 ljudi, dok su se kao Rumuni deklarisali njih 4.500. Rezultati prošlogodišnjeg popisa još nisu obrađeni.

 

Prema tadašnjim podacima, kao Vlah u Boru izjasnilo 18 posto popisanih, u Boljevacu 22, Kučevu 24 posto, dva posto više ih je bilo u Žagubici, a u Majdanpeku i Petrovcu po 11 posto. U Zaječaru, kao Vlah se izjasnilo oko pet odsto popisanog stanovništva.

 

Predsednik opozicione Vlaške demokratske stranke Srbije u lokalnom parlamentu, Predrag Balašević, ukazao je da su Vlasi jedina nacionalna manjina u Srbiji koja nema mogućnost učenja maternjeg jezika u školi.

 

Skupština VDSS***foto S.Trifunović

 

„Ne bih se sada upuštao u retoričko pitanje da li je to rumunski ili vlaški. Subjektivno smatram da to jeste rumunski jezik, ali je ta rasprava premeštena na politički, umesto na naučni teren“, kazao je Balašević.

 

On je ocenio da država nedovoljno izdvaja novac za očuvanje kulture Vlaha i tradicije.

 

„Sve se svelo na susrete sela i pesmu i igru. Međutim, mi nemamo mogućnost veroispovesti na svom maternjem jeziku, kao što je to slučaj sa Srbima u Rumunije, a najveći protivnik bogosluženja na vlaškom ili rumunskom jeziku, svejedno, jeste Vladika Timočki Justin”, smatra Balašević.

 

Reč Vlah ili Rumun, izazvala je žestoke podele dve struje vlaških organizacija na istoku Srbije prilikom osnivanja Nacionalnog saveta Vlaha.

 

Polemika koja se povela prilikom izbora 21. člana ovog tela na izbornoj Skupštini održanoj marta 2006. godine u Boru, prerasla je lingvističke podele u shvatanju jedne reči, i jasno je prikazala udaljenost dva suprotstavljena poimanja pripadnosti.

 

Jedne, čije pristalice smatraju da su Vlasi – Srbi i druge, gde se tvrdi da su Vlasi – Rumuni.

 

“Očigledno je da postoje nesuglasice, ali ja nikada neću priznati da sam Rumun. Daleko im lepa kuća, ja sam Vlah i tačka”, rekao je tada Siniša Davidović iz sela Neresnica.

 

Ljubiša Ilić iz Petrovca na Mlavi, smatra da nema ništa protiv Rumunije, ali da je protiv “rumunizacije” Vlaha i “poturanja“ rumunskog pisma ovdašnjem stanovništvu.

 

Dragomir Dragić, autor «Bele knjige» o Vlasima, smatra da je strašno ružno kada se „iz neznanja standarda prevođenja“ izgovaraju ružne reči.

 

“Niko nam do sada nije objasnio šta znači termin rumunizacija i prorumunski i to se zloupotrebljava na političkom planu. Vlasi, onako kako su definisani srpskim zakonima, i vrlo dobrim rešenjima koji su u skladu sa Evropskim načelima, izabrali su svoj nacionalni Savet“, napomenuo je Dragić.

 

Pitanje vlaške populacije, zapravo je pokrenuto u rumunskim medijima, koji su krajem 2001. godine, nakon posete Srbiji, tvrdili da ni godinu dana od pada Miloševićevog režima, Vlasi iz Timočke krajne, gde živi oko 200.000 ljudi, nisu osetili očekivane i obećane blagodeti demokratije i ostvarivanja nacionalnih i ljudskih prava.

 

Prema procenama rumunskih medija, u Timočkoj Krajini živi nekoliko stotina hiljada Vlaha, dakle etničkih Rumuna, pošto su reči Vlah i Rumun, kao i Vlaška i Rumunija, sinonimi. Ranije su se u rumunskim medijima mogle čuti i pročitati mnogo veće brojke.

 

Etnolozi smatraju da Vlasi i Rumuni imaju iste pretke, govore istim jezikom, imaju istu kulturu, žive na istom prostoru. Međutim, oni nemaju istu svest nacionalne pripadnosti. Kod ovdašnjih Rumuna ta je svest izraženija. Tako, oni se međusobno razlikuju prema nacionalnom shvatanju.

 

Oni ocenjuju da je jezik kojim govore Vlasi neknjiževni, arhaični rumunski, sa korišćenjem mnogih srpskih reči. Iako potiču od istih predaka i žive na istoj teritoriji,Vlasi sebe smatraju etničkom manjinom.

 

Doktor istoriskih nauka Slavoljub Gacović, osnivač rumunske nevladine organizacije „Ariadnae filum“ decidirano tvrdi da Vlasi ne postoje.

 

„Svi smo mi Rumuni. Popisi iz 2002.godine su namešteni, nas ima oko 350.000, tvrdio je Gacović.

 

Nedavno preminuli penzionisani oficir bivše Jugoslavije i predsednik Demokratskog pokreta Rumuna Srbije Dimitrije Kračunović, išao je još dalje, smatrajući da u jugoistočnoj Srbiji ima 740.000 Rumuna, da Vlasi ne postoje, i da se tako izjašnjavaju jer su zavedeni, a popisi namešteni.

 

Predsednik Rumunije Trajan Basesku je od 2009. godine u dva navrata posetio istočnu Srbiju, gde se založi da su za sve koji se izjašnjavaju kao Vlasi-Rumuni potrebne škole na rumunskom jeziku.

 

„Svima kojima se izjašnjavaju kao Vlasi-Rumuni potrebne su škole na rumunskom ali i crkve i mediji na maternjem jeziku. To je neophodno kako bi se sačuvao identitet i običaj rumunskog naroda koji živi u Timočkoj Krajini“, rekao je predsednik Basesku.

 

Interesantno je da ga prilikom njegove poslednje posete Srbiji, u Kladovu 2009. godine, nije dočekao nijedan državni zvaničnik

Sadržaj sa sajta može se preneti samo uz poštovanje USLOVA KORIŠĆENJA

Slične vesti

Napiši komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *

X