Srbija je po ekonomskim slobodama u donjoj polovini svetske lestvice, a od država Zapadnog Balkana od nje je slabije rangirana samo BiH, pokazuje izveštaj kanadskog Frejzer instituta (Fraser Institute) objavljen 25. septembra. U izveštaju urađenom na osnovu podataka iz 2016. u kom se navodi da stepen ekonomske slobode utiče na nivo bogatstva, očekivani životni vek i nivo sreće, Srbija se nalazi na 84. mestu od ukupno 162 zemlje, između Belizea i Tajlanda, a tri mesta iznad Rusije.
Od zemlja Zapadnog Balkana najslabije je pozicionirana Bosna i Hercegovina – na 98. mestu, između Zambije i Gane, a najbolja je Albanija na 34. mestu. Makedonija je na 68, a Crna Gora na 72 mestu.
Od zemalja regiona koje su članice EU najbolje je plasirana Rumunija koja je na 20. mestu, potom Bugarska na 46, Slovenija je na 71, a Hrvatska na 75. mestu.
Najlošije plasirana članica EU na 108. mestu je Grčka koja je po ekonomskim slobodama na nivou s Kinom i Svazilendom koje su takođe u trećem kvartilu. U četvrtom kvartlu od evropskih zemalja su Belorusija na 123. mestu i Ukrajina na 134. mestu.
Najbolje planisrane zemlje su Hong Kong, Singapur, Novi Zeland, Švajcarska, Irska, SAD, Gruzija, Mauricijus, Velika Britanija, i Australija i Kanada koje dele 10. mesto.
Najmanje ekonomskih sloboda ima u Venecuzeli, Libiji, Argentini, Alžiru i Siriji.
U izveštaju za 2016. godinu, Srbija se u odnosu na godinu dana ranije popela za pet mesta. U izveštaju za 2010. je bila na 98, a za 2005. na 110 mestu.
Srbija je nalošiju ocenu dobila za pravni sistem i imovinska prava – 4,95 (10 je najviša ocena), a najvišu u oblasti finansijske stabilnosti – 8,15. U oblasti slobode međunarodne trgovine je ocenjena sa 7,6, u propisima 7,15, a u veličini vlade 6,41.
Mada je po finansijskoj stabilnosti dobila najvišu ocenu, gledano pojedinačno po oblastima u toj oblasti je Srbija rangirana najlošije – nalazi se na 97. mestu. Najviši plasman ima u oblasti slobode međunarodne trgovine – 59. mesto.
Frejzer institut navodi da su ekonomske slobode povezane s bogatstvom – zemlje s većim ekonomskim slobodama u proseku imaju značajno veće prihode po glavi stanovnika.
Takođe postoji korelacija između očekivane dužine života i ekonomskih sloboda. Za ekonomski naslobodnije zemlje očekivana dužina života je 79,45 godina, za drugu grupu 73,47, za treću 70,76 , a za zemlje s najmanjim ekonomskim slobodama 64,4 godine.
Istovremeno se s ekonomskim slobodama podudaraju političke i građanske slobode, dok je rodna ravnopravnost takođe veća u ekonomski slobodnim državama. U tim zemljama je i viši nivo sreće, navodi Frejzer institut.
