Istraživanje: Hronične bolesnike pogađa smanjenje obima zdravstvenih usluga zbog epidemije

9 0
Pacijentima kod kojih nije dijagnostikovan korona virus, a boluju od hroničnih ili akutnih oboljenja, smanjena je dostupnost zdravstvenih usluga od početka epidemije jer je veliki broj zdravstvenih ustanova radio u KOVID-režimu.To je pokazala studija Američke privredne komore u Srbiji (AmCham), u saradnji s Ekonomskim Institutom iz Beograda i Institutom za epidemiologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu.

Smanjen obim pruženih zdravstvenih usluga prevashodno je negativno uticao na kontrolu zdravlja hroničnih pacijenata koji tokom godine imaju više pregleda nego drugi.

Istraživanje medju 804 ispitanika je sprovedeno u septembru u Beogradu, da bi se utvrdili stavovi i ponašanje u vezi sa zaštitom i percepcijom rizika od KOVIDA-19.

U izveštaju piše da je, zbog pogoršanja epidemiološke situacije od kraja oktobra i jer zimski period donosi dodatne zdravstvene rizike, neophodno fokusirati se prevashodno na povećanje kapaciteta za testiranje, osnaživanja epidemiološkog nadzora i jačanje kapaciteta zdravstvenog sistema.

U vreme ispitivanja 41 procenat ispitanika nije bio zabrinut da može da se zarazi, a 13,1 procenat je smatrao da „situacija nije tako ozbiljna kao što se predstavlja“.

U prvoj polovini 2020. godine u svim službama domova zdravlja ostvareno je za petinu manje usluga (21,1 procenat) u odnosu na isti period prethodne. Od aprila do juna, u poredjenju s prvim ovogodišnjim kvartalom dostupnost svih usluga je opala za 27,7 procenata, piše u saopštenju.

U službama za zdravstvenu zaštitu odraslih u drugom kvartalu je obim pruženih usluga smanjen za 26,8 procenata.

U prvoj polovini 2020. godine došlo je do smanjenja obima pruženih usluga u stacionarnim ustanovama za 39 procenata u poredjenju sa prosekom perioda 2016-2019. godine, stoji u saopštenju Američke privredne komore.

Po zaključcima studije, prilagodjavanje načina rada zdravstvenih ustanova radi postizanja minimalnog rizika za pacijente i medicinsko osoblje, povećanje saradnje kroz javno-privatno partnerstvo i veće korišćenje digitalne tehnologije i telemedicine, imaju ključnu ulogu u povećanju dostupnosti zdravstvenih usluga, smanjenih pod uticajem pandemije KOVID-19.

Te mere na prvom mestu podrazumevaju minimalno zadržavanje u zdravstvenoj ustanovi i minimalni broj kontakata s medicinskim osobljem.

Istraživanje je pokazalo da je petina gradjana spremna da se vakciniše protiv korona virusa, te je potrebna detaljna priprema distribucije i administracije, uz „socijalni marketing“, navodi se u istraživanju.

Najveća grupa medju gradjanima Beograda, 45 procenata, još nije odlučila da li bi se vakcinisala kada vakcina bude odobrena i dostupna.

Četvrtina gradjana je izjavila da se ne bi vakcinisala, samo petina je spremna da se vakciniše, dok će odluke devet procenata anketiranih gradjana, zavisiti od toga koji proizvodjač vakcine bude odabran.

Imajući u vidu „identifikovane neuralgične tačke u sistemu redovne, preporučene i imunizacije od sezonskog gripa, kao i relativno zabrinjavajući nivo spremnosti za vakcinaciju protiv KOVIDA-19 iskazan u istraživanju, potrebno je hitno i sveobuhvatno raditi na jačanju poverenja u programe imunizacije, na obezbedjivanju kapaciteta za distribuciju vakcina različitih proizvodjača, kao i planirati povećanje dostupnosti vakcina širokoj populaciji, kako bi se postigao željeni obuhvat vakcinacije (60-70 procenata)“, zaključuje se u istraživanju.

Pročitaj još:

Sadržaj sa sajta može se preneti samo uz poštovanje USLOVA KORIŠĆENJA

Related Post

Umro patrijarh Irinej

Posted by - 20. novembra 2020. 0
Patrijarh srpski Irinej (90) umro je danas u Beogradu od posledica korona virusa, potvrđeno je medijima. Kako je juče saopšteno,…
X