(EurActiv) Srbija se nalazi među 19 zemalja sa najvećim padom slobode medija u 2015. godini, i zabeležila je pad od pet poena u odnosu na prethodnu godinu, pokazuje izveštaj međunarodne organizacije Fridom haus (Freedom house) koja je i ove godine svrstala Srbiju u listu delimično slobodnih zemalja po pitanju medija.
U celini, stanje u vezi sa slobodom medija u svetu je prošle godine bilo na najnižem nivou u poslednjih 12 godina, a skoro polovina svetskog stanovništva živi u zemljama u kojima nema slobodnih medija, saopštio je Fridom haus. Prema oceni te organizacije, Evropa je tokom prethodnih 10 godina zabeležila veći pad slobode medija od bilo kog drugog regiona.
Srbija je sa 45 poena na rang listi 44 evropske zemlje na 36. mestu po medijskim slobodama, a na 87. mestu na globalnoj rang listi koja obuhvata 199 zemalja. Prošle godine Srbija je imala 40 poena i bila 80. na globalnoj listi, što znači da je pala za sedam mesta u globalnom rangiranju. U rangiranju Fridom hausa nula poena je najbolja a 100 poena najgora ocena.
Među zemljama u regionu koje su na globalnoj rang listi ispod Srbije su Bosna i Hercegovina (104), Albanija (106), Makedonija (136), i Kosovo (96) koje je posebno rangirano u izveštaju Fridam hausa.
Iznad Srbije u regionu su Hrvatska (84), Crna Gora (80) i Bugarska (78).
Među zemljama koje su najviše nazadovale po slobodi medija sa istim padom kao Srbija, od pet poena, su još i Francuska i Jemen, a na tom spisku iz Evrope se nalaze još i Mađarska, koja je pala za tri poena i Makedonija koja je nazadovala četiri poena.
Od 199 zemalja i teritorija razmatranih 2015, ukupno 62 su procenjene kao slobodne (31%), njih 71 (36%) je rangirano kao delimično slobodno, a 66 (33%) kao neslobodne, navodi se u izveštaju Fridom hausa.
Kako se navodi u izveštaju pad u slobodi medija u Srbiji posledica je „neprijateljske retorike vlade (premijera Aleksandra) Vučića prema istraživačkim novinarima, prijavljene cenzure novinara i medijskih kuća, i smanjenja raspoloživosti kritičnog i nezavisnog izveštavanja“.
Nasilje i izbeglička kriza dominirali su vestima u Evropi 2015. godine ali su takođe uticali na to kako se izveštava o događajima, piše u izveštaju Fridom hausa.
„Iako nisu bili tako dramatični kao ubistva novinara Šarli ebdoa, napadi na novinare od strane raznih napadača na Zapadnom Balkanu doprineli su opštem padu medijskih sloboda u tom regionu“, piše u izveštaju i dodaje se da su „u Srbiji brojni novinari bili izloženi fizičkim napadima što je doprinelo povećanju autocenzure u sektoru medija„.
Napadi i pretnje smrću u Makedoniji i BiH takođe zabrinjavaju, a brojni napadi su prijavljeni protiv novinara koji su istraživali korupciju vlade, navodi se u izveštaju. Fridom haus navodi da se postavlja pitanje o tome da li su vlade tih zemalja iskrene kada objavljuju rešenost da se pridržavaju evropskih normi kada je reč o medijskim slobodama i nezavisnosti.
Malo ljudi u svetu ima pristup slobodnim medijima
Samo 13% svetske populacije živi u zemljama sa slobodnim medijima, odnosno gde je bezbednost novinara garantovana, izveštavanje o političkim događajima snažno, državno mešanje u medije minimalno i gde mediji nisu izloženi pravnim ili ekonomskim pritiscima.
Delimično slobodne medije ima 41% svetskog stanovništva, a 46% živi u okruženju gde ne postoji sloboda medija.
Mediji su najslobodniji u Norveškoj, Belgiji, Finskoj, Holandiji i Švedskoj, dok su među poslednjih 10 zemalja na listi Severna Koreja, Belorusija, Krim, Iran, Sirija i Kuba. Srbija je na globalnoj rang listi na 87. mestu od 199 zemalja, a u Evropi je 36. od 42 zemlje.
Loše i u Evropi
Evropa je tokom prethodnih 10 godina zabeležila najveći pad slobode medija od bilo kog drugog regiona, što je delom posledica sporog ekonomskog rasta i smanjenja prihoda od reklama što je dovelo do otpuštanja, zatvaranja medija i dalje koncentracije vlasništva u medijima.
„U godini koja je počela šokantnim ubistvom osam karikaturista i urednika u pariskoj kancelariji satiričnog časopisa Šarli Ebdo, slobodi medija u regionu pretili su nasilje, novi zakoni o nadzoru i borbi protiv terorizma, verbalni napadi i mešanje političara i vladinih zvaničnika„, ocenjuje Fridom haus.
Masovan priliv migranata u Evropu posredno je uticao na različita ograničenja slobode novinara, ocenjuje Fridom haus, navodeći kao primer Mađarsku gde je policija napala najmanje sedam stranih novinara koju su izveštavali o sukobima policije i migranata.
U Nemačkoj je prošle godine zabeleženo 30 napada na novinare, od pretnji smrću do fizičkog nasilja na demonstracijama desničarskih organizacija.
Kada je u pitanju Turska, Fridom haus navodi da je vlada koristila bezbednosne pretnje da pojača represiju nad medijima. „Vlasti su nastavile da koriste zakone povezane s terorizmom da hapse kritičke novinare, cenzurišu onlajn medije i deportuju strane dopisnike, obično u vezi s kurdskom pobunom, sukobom u Siriji ili pokretom (sveštenika Fetulaha) Gilena„, piše u izveštaju.
Što se tiče Rusije, Fridom haus ocenjuje da su pojačani napori da se kontrolišu vesti za domaće stanovništvo i da je ruska vlada preusmerila fokus „mašine dezinformacija“ s Ukrajine na vojnu intervenciju u Siriji.
Islamska država, navodi Fridom haus, i druge ekstremističke grupe nastavile su napade na medije i kroz sopstvene mreže doprli do širokog auditorijuma bez potrebe da se oslanjaju na novinare i tradicionalne medije.
„Različite pretnje slobodi medija širom sveta otežavaju medijskim radnicima da rade svoj posao i javnost je sve više uskraćena za nepristrasne informacije i temeljno izveštavanje„, ocenio je Fridom haus, dodajući da su novinari i blogeri ipak pokazali čvrstinu i da su, često rizikujući svoje živote, težili da prenesu informacije svojim društvima i svetu i da rašire stavove koji protivreče onim koje promovišu vlade ili ekstremističke grupe.
