BOR – Kineski radnici angažovani preko kompanije Jinshan na izgradnji jalovišta za potrebe novog rudnika bakra „Čukaru Peki“, oglasili su se nakon što je kompanija negirala navode medija da su njeni radnici protestovali tražeći bolje uslove za rad.
Nemamo adekvatan odmor, nemamo ličnu slobodu i higijenske uslove a zdravlje zbog korona virusa nam je u opasnosti. Šefovi nas često nepravedno kažnjavaju, a za šefove kompanije i njihove rođake postoje odvojene menze. Ili spremamo sami ili jedemo hranu koju nam donose. Često je hladna pa imamo utisak da su to zapravo ostaci, kaže za IST medija jedan od kineskih radnika koji je u Srbiju došao u martu.
Kaže da je u Bor došao jer je Zijin velika kompanija i zato što je mislio da je sve što je obećano i zagarantovano.
Ali ispostavilo se suprotno. Sada mi je žao što sam došao na posao u građevinsku firmu i osećam se prevarenim. Prilikom sklapanja posla postoje više ugovora i gotovo svaki građevinski tim ima drugačiji. Ne znamo kakav je sadržaj ugovora, jer smo požurivani da potpišemo tako da ga gotovo niko ni ne može jasno pročitati. Neki od nas čak ni nemaju ugovor, kaže on.
Prema njegovim rečima, kineski radnici rade najmanje 84 sata nedeljno, a kada se uračuna dolazak i odlazak sa posle do koga idu pešice, potrebno je 14 sati dnevno.
Posebno su, kažu, kivni jer ne smeju da izađu van kapije firme, osim do posla.
Kako bismo izašli da kupimo potrepštine moramo da izađemo „na kvarno“, a ako nas uhvate, kazna je 30.000 dinara. Nemamo slobodu, osećamo se svaki dan kao zatvorenici, iako smo ovde svi pošteni i vredni građani Kine. Kada zatražimo da odemo da obiđemo porodice u Kini, šef uvek izbegava odgovor, a i pasoši su nekima oduzeti. Prete nam da ćemo snositi troškove povratnih avionskih karata koje su preskupe zbog epidemije. Ljudi to ne mogu više podneti, kaže ovaj radnik sa kojim smo razgovarali preko chat aplikacije koja sa kineskog jezika prevodi na engleski.
Kaže da ih šefovi odgovaraju da izlaze u grad jer ne razumeju lokalno stanovništvo i zakon, pa se boje da će napraviti probleme. Rekli su i da meštani imaju oružje, a neki ljudi će čak biti i bezobrazni i napraviti im probleme.
Ali svi želimo da izađemo i stupimo u kontakt sa ovom zemljom pa smo radoznali. Svi smo izvrsni ljudi bez krivične evidencije. Kontaktirao sam nekoliko Srba koji ovde rade i mislim da su ljudi vrlo ljubazni i da bi preuzeli inicijativu da nas pozdrave svaki put. Iako se ne razumemo, možemo rado komunicirati gestovima, kaže njegov kolega.
Kažu da sindkat u firmi ne postoji.
Često nas lažu da potpišemo ugovore, ali je papir prazan i niko ne zna šta je napisano u dokumentu. Ništa nam ne govore o poslu, naši zahtevi nikada nisu ispunjeni, nemamo ni zalihe zaštite opreme, nemamo radnu odeću i adekvatne cipele da se zimi grejemo.
Kada je reč o zaradi, kaže da je za oko 30 odsto veća nego u Kini, ali su u Srbiji više cene, pa se svodi na isto.
Posebno strahuju od zaraze korona virusom.
Mi smo sada postali izvor virusa. Ove nedelje imamo više od 100 zaraženih ljudi što je skoro 40 odsto. Verujem da će mnogim ljudima ponovo biti postavljena dijagnoza nakon testa, jer i dalje živimo zajedno. Iako smo bili uplašeni, bili smo prisiljeni da nastavimo da radimo svaki dan. Nisu preduzeli efikasne odbrambene mere, čak i ako nije bilo stručnjaka za dezinfekciju javnih površina, svuda smo tražili pomoć, kaže Kinez.
Napominje da su neki kineski radnici, koji su navodno zaraženi, odveženi u Beograd, i da su testirani u hodniku jednog hotela.
Kaže da jedino o čemu razmišlja je da se što pre vrati u Kinu i raskine ugovor o radu.
Ne znam da li bih trebalo ponovo da protestujem, jer znam da nikoga nije briga za naše proteste i za nas. Takođe smo tražili pomoć u ambasadi, ali niko nas nije kontaktirao ili došao da nas obiđe. Veoma sam razočaran, kaže on i nastavlja – ne želim da se bavim politikom ili diplomatijom. Ja sam samo običan radnik koji ne želi da pravi probleme.
Ovo je samo deo priče koje smo preneli u komunikaciji sa očajnim Kinezima koji žive i rade u Boru.
Napominjemo da su kineski radnici po dolasku u Bor bili znatno društveno aktivniji. Autor ovog teksta ih je video na pozorišnim predstavama, koncertima u Muzičkoj školi i na izložbama.
Šta se u međuvremenu promenilo, ostaje nejasno, jer se komunikacija sa menadžentom izbegava, iako je IST Medija do sada na tome više puta insistirala, pa je za informisanje Kineza o dešavanjima u Boru čak i otvorena POSEBNA stranica na sajtu a za te potrebe je angažovan i prevodilac.
