Srbija i Crna Gora, prvi put od 2003, nisu u kategoriji demokratskih država, zaključak je izveštaja „Države u tranziciji“ nevladine organizacije Fridom haus. U ovom dokumentu istražen je i opisan način upravljanja u 29 država bivšeg Sovjetskog Saveza i Istočne Evrope.
Srbija i Crna Gora su u izveštaju za 2020. godinu koji u celosti možete videti na linku OVDE izgubile epitet “delimično konsolidovanih demokratija” i svrstane su u kategoriju vlada u tranziciji ili hibridnih režima pod kojim se podrazumevaju države u kojima su demokratske institucije krhke i u kojima postoje značajni izazovi u odbrani političkih prava i građanskih sloboda.
Godinama unazad uvećavanim zarobljavanjem države, zloupotrebom vlasti i taktikom strahovlade, Aleksandar Vučić u Srbiji i Milo Đukanović u Crnoj Gori, odveli su svoje države ispod crte – prvi put od 2003. godine, nisu više u kategoriji demokratija među zemljama u tranzitu, navodi se u izveštaju.
U Srbiji, negativne pokazatelje u demokratskim reformama i metodama vladavine, kako je navedeno u izveštaju, Fridom haus uzastopno beleži tokom poslednjih pet godina.
U izveštaju Fridom hausa obrazloženo je, između ostalog, da je od dolaska na vlast 2012. godine, vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) sistematski ograničavala mogućnosti opozicije da bude uključena u upravljanje državom.
Od 2016. do 2018. godine na dnevni red za glasanje u Skupštini uvršćuju se isključivo predlozi poslanika koji su prijateljski orijentisani prema vlasti. Da bi ograničila nadzor nad sopstvenim predlozima, SNS isključuje opoziciju iz parlamentarnih odbora i predloge preplavljuje nepotrebnim amadmanima, koji bivaju uključeni u vreme odobreno za parlamentarnu debatu. Takođe, u 2019. probrana su svega dva predloga, van redova skupštinske vladajuće većine, koji su izglasani, navedeno je u delu izveštaja Fridom hausa „Zemlje u tranziciji“ posvećenom Srbiji.
Fridom haus ukazuje i na praksu usvajanja zakona po hitnom postupku, procesa koji bi, kako se navodi, trebalo da bude primenjen isključivo u vanrednim situacijama. Ta organizacija upozorava da je tokom 2019. više od polovine zakona u Srbiji usvojeno po hitnom postupku.
Sporna legitimnost većine vladajuće stranke dodatno obeshrabruje poslanike opozicije. Parlamentarni izbori 2016. godine pokazali su da SNS koristi prednost koju ima kao vladajuća stranka ne iskazujući jasne razlike između državnih i partijskih aktivnosti. Vrši pritisak na birače, posebno one koji su zaposleni u javnom sektoru, privlačeći birače koristeći društvene inicijative, prema zaključcima posmatrača Saveta Evrope i Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), navedeno je u izveštaju Fridom hausa.
Majkl Smelcer, istraživač nevladine organizacije Fridom haus sa sedištem u Vašingtonu, ukazuje da se mnogi lideri Centralne i Istočne Evrope više ne pretvaraju da mare o demokratiji i vladavini prava.
Izvor: Insajder, Cenzolovka, Glas Amerike
