KNJAŽEVAC, (IST Media, Saša Todorović) Marko Ristić, diplomirani pravnik iz Knjaževca, od 1992. godine sakuplja predizborne plakate političkih stranaka, koalicija i grupa građana. U svojoj kolekciji ima preko 800 primeraka različitih dimenzija, ali i mnoštvo bedževa, hemijskih olovaka, džepnih kalendara i ostalog propagandnog stranačkog materijala.
Još kao dečaku od svojih 13 leta, Marku su pažnju privukle plakate koje su periodično, onako besomučno i energično, “ukrašavale” fasade, izloge, ograde, bandere i sve one površine koje su bile u vidokrugu “običnog” građanina. Sa njih su se smešili, ili tajanstveno gledali (pa i u našeg sagovornika) neke tete i čike, obećavajući “lepše sutra”. Mladi, stari, solo ili u društvu sa političkim saborcima i koalicionim partnerima. Nešto kasnije, poznate “face” sa domaće političke scene, zamenjuju lica nama nepoznatih ljudi “iz naroda”. No, idemo redom.
Seća se Marko prve plakate koja mu je “zapela za oko”.
„Oktobra, sada daleke 1992 godine, video sam predizbornu plakatu Grupe građana “Pavić – Obradović”. Bili su to izbori na svim mogućim nivoima, od lokala, republike, pokrajine, savezne države i “rat plakata” je bio opšteprisutan. Pogledah levo-desno, ustanovih da je situacija pogodna i polako skinuh “dotičnu”. Imao sam sreću da je bila, prilično nestručno, zalepljena lepljivom trakom, pa sam je lako “prisvojio”, kaže ovaj strastveni kolekcionar, dodajući da je tada sakupio najveći broj plakata.
„Odgovoriću vam iskreno. Kroz sve ove godine, kada ugledam plakatu, ne razmišljam o tome kakva je fotografija ili da li slogan ima neki uticaj na mene, kao građanina ili birača. Ne, moja razmišljanja se usresređuju samo na jedno: Kako je što pažljivije skinuti, a ne oštetiti“, kroz osmeh ističe Ristić, detaljno nam objašnjavajući kako teče postupak.
Najidealnije je akciju sprovesti posle 22 sata. Plakate zalepljene na betonskim transformatorima (banderama) se najlakše skidaju. Ukoliko ispod nje već postoji sloj starih, bez obzira na površinu na kojoj je zalepljena, onda je to prava milina. Tada se najlakše “otuđuju”. Posle toga dolazi termička obrada.
„Prvo ih potopim u kadi, da otkisnu. Onda se uklone delovi starih plakata (ukoliko ih ima), pa se onako vlažne “zalepe” na zid (pločice) kupatila. Tada se mekom stranom kuhinjskog sunđera polako brišu sa obe strane. Posle toga se suše i presuju“, otkriva nam “recept” ovaj “profesionalac”, napominjući da, kada se obe strane operu, stave se na pod da odstoje nekih 40 minuta, i čim se krajevi saviju “na gore”, idu pod ostale, već osušene, te se tako presuju.
Posle prvog presovanja od 3 do 4 sata vrše se male korekcije, ukoliko ih ima, a onda idu na finalno presovanje od 2 nedelje. Tada se pakuju u posebne papirne fascikle, inače uredno poređane po izbornim ciklusima.
„Prepoznajem svako plakatu kao da mi je “rod rođeni”. Odmah znam iz kog je perioda, odnosno u kojim izborima je “učestvovala”. Fale mi 20 do 30 da bih kompletirao kolekciju. Pratim preko interneta ponudu stranačkog izbornog materijala, pa ko zna. Možda neka i “naleti”, kaže Marko, odgovarajući “ko iz topa” na pitanje da li bi prodao neku, makar za milion dolara.
„Nema tih para. Mogu da pozajmim neku, da je skeniraju, ili za potrebe neke izložbe ili monografije. ali ne i više od toga“, kategoričan je ovaj kolekcionar, čije je bogatstvo, sasvim slučajno, upotpunio i pisac ovih redova.
Naime, hemijska olovka je iznenada prestala da piše, i gle čuda, beše to “pisaljka” sa imenom jedne političke organizacije. Marko je, oštrim okom odmah ustanovio da joj je mesto u njegovoj kolekciji.
Tako je i bilo.
Rat “plakata” se, naročito u ovogodišnjoj “predizbornoj trci”, preselio na internet i društvene mreže.
– Siguran sam da će kroz dva-tri naredna izborna ciklusa plakata, kao deo stranačke propagande, nestati. Bilbordi će, verovatno, opstati i to u većim gradovima u “displej” varijanti, a u manjim mestima lepljenjem “iz delova”, kao i sada – rekao je na kraju razgovora Marko, primetevši i upliv američkog stila kampanje, u kojima pristalice određene stranke drže u rukama neke “kartone sa porukom”.
Još uvek ne zna njihov stručan naziv.
