Nastavni proces u Srbiji, osim sa nezadovoljstvom prosvetnih radnika i vršnjačkim nasiljem, suočava se sa još jednim problemom. Tek što je školska godina počela, društvene mreže preplavljene su profilima i objavama o prodaji lekarskih opravdanja za osnovce i srednjoškolce za samo 500 dinara po komadu. I pored objava da je opravdanje overeno pečatom i garancije na “prolaznost 100 odsto”, reč je o falsifikovanom dokumentu.
Profili imaju slične nazive „opravdanja Beograd“, „opravdanja Srbija“, „opradanjaaa“, „opravdanja Novi Pazar“, ali su objave i slogani kreativni i konkretni: „Od danas nema neopravdanih. Ti bežiš, a ja ti pravdam“, ili “Ako ne želiš da imaš problem sa pravdanjem izostanaka, javi se nama”.
Istraživala je i Ist media i naišla na podatak da neke objave imaju i više od 200 hiljada pregleda, preko 1.500 čuvanja i nekoliko desetina hiljada lajkova.
Da li se i kako tome može stati na put?
Realno, nastavnik teško može da prepozna da li je opravdanje original ili falsifikat. Neophodno je da se ovim problemom pozabave nadležni organi, kaže sagovornik Ist media i dodaje:
Rizik je takvo opravdanje doneti jednom, ili dva puta. Međutim, ako takav potez urodi plodom, izostajanje sa časova postaje navika.
Pravilo je da đaci za sedam neopravadnih dobijaju ukor razrednog starešine, četvorku iz vladanja, a sa 25 isključenje iz škole.
Problem prekomernog izostajanja sa časova prisutan je i u Boru, više u srednjim, ali ne mnogo manje i u osnovnim školama.
Ipak, u mnogim školama razredne starešine opravdanja proveravaju kod roditelja. Ređe, ali se dešava da roditelj dozvoljava izostajanje sa časova, a sve u korist svog deteta, iz mnogih razloga, zaključuje naš sagovornik.
Konačno, sve ovo posledica je prekomerne upotrebe mobilnih telefona. Na ovaj problem ukazala je i Svetska zdravstvena organizacija, ali i upozorila na porast upotrebe društvenih mreža među decom u Evropi, kao i da postoji opasnost da razviju zavisnost od onlajn igranja. I to postaje ozbiljan globalni problem, piše Beta.
Potrebne su nam hitne i održive akcije kako bismo pomogli adolescentima da zaustave potencijalno štetnu upotrebu društvenih medija, za koju se pokazalo da dovodi do depresije, maltretiranja, anksioznosti i loših rezultata u školi, izjavio je direktor SZO za Evropu Hans Kluge.
U 2022. godini, kod 11 odsto adolescenata (13 odsto devojčica i 9 odsto dečaka) bilo je znakova problematičnog korišćenja društvenih mreža, dok ih je četiri godine ranije bilo sedam odsto.
Podaci su dobijeni u istraživanju koje je obuhvatilo 280.000 dece, od 11, 13 i 15 godina, iz 44 zemlje u Evropi, Centralnoj Aziji i Kanadi.
Kod njih su primećeni simptomi slični simptomima zavisnosti, a to su nemogućnost kontrole prekomerne upotrebe, osećaj povlačenja i napuštanja drugih aktivnosti u korist društvenih medija i negativne posledice prekomerne upotrebe u svakodnevnom životu.
Ova pojava je najraširenija među rumunskim adolescentima uzrasta od 13 i 15 godina, gde pogađa 28 odsto njih, a najmanja je među holandskim adolescentima (tri odsto).
Razlog za zabrinutosti je i taj što trećina adolescenata igra onlajn svakodnevno, a njih 22 odsto najmanje četiri sata, podaci su SZO.
Oko 12 odsto adolescenata ima problematično ponašanje koje se dovodi u vezi sa onlajn igranjem, a od toga 16 odsto čine dečaci i sedam odsto devojčice.
Izvor: Beta
