Ležeći policajci, saobraćajna prepreka koja je postala standard u mnogim gradovima širom Srbije, sve su prisutniji i u Boru.
U ovom urbanom gradu, postavljanje „ležećih policajaca“ ili usporivača brzine prepoznaje se kao mera koja doprinosi većoj bezbednosti pešaka, naročito u sredinama i područjima sa visokim stepenom saobraćajne gužve, što je slučaj u Boru.
Međutim, iako je njihova funkcija očigledno korisna, građani i vozači primetili su da je u nekim delovima grada broj ležećih policajaca postao prekomeran, što dovodi do problema u saobraćaju.
„Ležeći policajci“, poznati i kao usporivači brzine, koriste se kako bi smanjili brzinu vozila na kritičnim mestima, kao što su prelazi za pešake, škole, bolnice i gusto naseljena područja.
U Boru, gde saobraćaj postaje sve gušći usled industrijskog razvoja i povećanog broja vozila, ova saobraćajna prepreka se pokazala kao važna za sigurnost građana.
„Mnogi ljudi smatraju da je postavljanje „ležećih policajaca“ u Boru veoma pozitivno jer se osećamo sigurnije, naročito kada su deca u pitanju“, kaže sagovornik Ist media.
Sa tim je saglasan i gradonačelnik Bora, Aleksandar Milikić, koji je nadavno prokomentarisao ovu činjenicu, ali i dodao da ima sugrađana koji smatraju da ovakvih usporivača brzine na nekim mestima ima i previše.
Iako ležeći policajci nesumnjivo poboljšavaju sigurnost, prekomeran broj ovih usporivača brzine može stvoriti dodatne teškoće za vozače. Na nekim ulicama u Boru, vozači se žale da se neprestano usporavanje zbog velikog broja ležećih policajaca negativno odražava na saobraćajnu dinamiku, usporava protok vozila i povećava emisiju izduvnih gasova.
„U nekim zonama, čini se da nema potrebe za toliko ležećih policajaca. U ulici 3. oktobar, na primer, na samo nekoliko stotina metara ima četiri. To usporava saobraćaj, a nekad i dovodi do gužvi“, komentarišu borski vozači.
Prema rečima Danijela Aleksića, člana Gradskog veća u Boru na teritoriji grada „ležeći policajci“ postavljeni su u šest zona u samom gradu i pet u seoskim sredinama, pretežno u zonama škola, ali gotovo svakodnevno stižu zahtevi sugrađana da se u još nekim delovima grada postave ovi usporivači brzine.
Iz svega navedenog, najrealnije bi bilo napraviti detaljnu analizu mesta gde su ležeći policajci postavljeni, kako bi se osiguralo da su raspoređeni na mestima gde su zaista neophodni, a da se uklone oni koji samo stvaraju saobraćajne smetnje.
Prekomerno postavljanje usporivača brzine može dovesti i do povećanja opterećenja na vozila, što dugoročno može imati negativne efekte na stanje puteva i vozila.
„Idealno bi bilo da se ležeći policajci postavljaju tamo gde su rizici za bezbednost pešaka najveći, ali da se izbegne njihovo navođenje na svakom koraku. U tom slučaju, saobraćaj bi bio efikasniji i sigurniji“, zaključuju sagovornici Ist media.
Zato je važno da se u budućnosti vodi računa o broju i rasporedu „ležećih policajaca“.
