U vreme kada je tempo života uslovljen brojnim faktorima na koje uglavnom ne možemo da utičemo, skloni smo da se radije prilagodimo, i tek usput prihvatimo neke olakšice ili prečice. Jedna od njih tiče se ishrane.
Skloni smo da se neredovno, nekvalitetno i instant hranimo, da nam obrok bude “s nogu”, i da o ishrani ne mislimo glavom. A onda za posledicu imamo gojaznost i druge zdravstvene tegobe, ili u najgorem slučaju neke ozbiljne bolesti.
Kako bi umirili savest ili pokušali da nađemo lek, pribegavamo raznim “korisnim” savetima i preporukama sa interneta ili od “proverenih” ljudi, a često umesto prirodnih vitamina (iz povrća, voća, žitarica, začinskog bilja….) koristimo suplemente. I ili ne deluje u onoj meri ili rezultat bude kontra produktivan.
U ovom tekstu vas ne navodimo na pravilnu ishranu, niti propagiramo lek, već upoznajemo sa biljem koje je apsolutno prirodno, u šta smo se i sami uverili, a za koje je malo ko čuo.
Mikrobilje su aromatične mladice uglavnom povrća (ili žitarica, ali i jestivog cveća), kojim kuvari dekorišu hranu koju služe.
Uprkos maloj veličini (oko 5–10 cm), ovo bilje ima intenzivan aromatičan ukus i koncentrovan sadržaj hranljivih sastojaka od zrelijeg povrća iste vrste. To ih čini dobrim dodatkom bilo kojoj ishrani.
Mikrobilje se može gajiti iz različitih vrsta semena. Najpopularnije sorte kod nas proizvode se od semena: brokoli, spelta, pšenica, raž, ječam, kupus, rotkva (japanska, kineska i sango), rukola, slačica, cvekla, suncokret, grašak, piskavica.
Iako se njihov sadržaj hranljivih sastojaka malo razlikuje, većina sorti obično je bogata kalijumom, gvožđem, cinkom, magnezijumom, kalcijumom, bakrom i antioksidantima, i to čak oko 10 puta više u poređenju sa istim vrstama odraslog povrća.
O ostalim kvalitetima ove vrste bilja nećemo govoriti ovde, jer o tome možete pročitati na internetu, a najbolja preporuka je pitati Milorada Petrovića iz Zaječara, nastavnika kuvarstva u Ekonomsko trgovinskoj školi u Boru. Pitali smo ga i mi, nakon što nam je ova ukusna ”priča” privukla pažnju.
Ove mlade biljke se dobijaju od netretiranog semena povrća, žitarica ili drugih biljaka sa razvijenim kotiledonima. Uzgajaju se u kontrolisanim i zaštićenim uslovima, bez upotrebe pesticida ili drugih hemikalija. U zavisnosti od vrste, rastu do visine od 3 do 10 cm i po pravilu, beru se nakon 7 do 20 dana od klijanja, odnosno sa pojavom prvih pravih listova, objašnjava Milorad Petrović.
Realno, ove biljke izgledom više podsećaju na travu nego na nešto što je jestivo i čak bogato hranljivim vrednostima.
Mikrobilje predstavlja drugu fazu razvoja biljke – prvo su klice, pa mikrobilje i treća faza je “baby” povrće.
Klice su samo proklijala semena, a mikrobilje je razvijenija mlada biljka. Klice obično rastu u mraku ili uz vrlo malo svetlosti, a mikrobilju je potrebna svetlost, pojašnjava nam Petrović.
Sledeća faza u razvoju, nakon mikrobilja jeste bejbi povrće, visine otprilike preko 10 cm, kada je biljka i dalje mlada, ali koristi dodatne hranljive materije i iz zemlje.
Mikrobilje se koristi kao deo svakodnevne ishrane uz čorbe, potaže, salate, veganske burgere ili smuti. Konzumira se sveže i ne obrađuje se termički, i tada zadržava sve nutritivne vrednosti. Orezano može da se čuva u frižideru pet do sedam dana, a kao sadnica na sobnoj temperaturi u osvetljenoj prostoriji i do 10 dana.
Ako spadate među one koji su prepoznali zdravstveni značaj mikrobilja zbog njihovog bogatog nutritivnog sastava i odlučili ste da uvrstite i ove mlade biljke u svakodnevnu ishranu, pretpostavljate od koga i kako možete dobiti detalje.
Mi ćemo pomoći u primeni: neka služi kao dekoracija, možete napraviti smuti ili salatu, dodajte na picu, u burger, sendvič ili potaž.
Prijatno!
