Piše: Milica Živković
U Srbiji je početkom oktobra na snagu stupio Pravilnik o deklarisanju, označavanju reklamiranju hrane, koji može dovesti do obmane potrošača.
Ovim pravilnikom je ukinuta obaveza da slika voća stoji isključivo na pakovanjima voćnih sokova, što proizvodjačima omogućava da čak i na pakovanjima osvežavajućih bezalkoholnih pića i voćnih napitaka u kojima je procenat voća vrlo nizak – istaknu sliku voća.
Zato je važno, upozoravaju potrošačke organizacije, da se pažljivije čitaju deklaracije na proizvodima kako bi se kupci na vreme informisali.
Informisanje potrošača kada je reč o deklarisanju proizvoda česta je tema i u zemljama Evropske unije.
Iako nije zakonom regulisano, u Evropskoj Uniji se kao dobra praksa koristi pravilno etikekiranje hrane i korišćenje semafora prilikom obeležavanja hranljivih namernica.
Ovo pravilo je u EU prihvaćeno jer je informacija koja se daje potrošaču jasna i laka za razumevanje.
Posle duže diskusije, juna 2013. godine, organizacije potrošača u Velikoj Britaniji su se izborile i zakonom da svaki proizvođač poseduje pravilno etiketiranje prehrambenih proizvoda u cilju pružanja informacija potrošačima.
– crvena boja označava da namirnice sadrže visoke vrednosti materija koje mogu biti rizik za zdravlje ( na primer, trans masne kiseline). Preporuka je da se ovi proizvodi konzumiraju POVREMENO, jer u manjoj količini nisu štetni;
– žuta boja označava da se neke hranljive materije (na primer: dodati šećeri, holesterol) nalaze u prehrambenom proizvodu u količinama koje su iznad preporučenih vrednosti te takve namrnice treba konzumirati štedljivo– Preporuka je da se mogu konzumirati, ali ne u prekomernoj količini;
– zelena boja označava da se određeni sastojci hrane nalaze u prehrambenim proizvodima u preporučenoj količini ili da neki sastojici rizični za zdravlje nisu prisutni u namirnici – Preporučuju se u neograničenim količinama.
“Nezdrava ishrana je glavni factor gojaznosti, semafor nalepnice daju jasan vodič o nivou masti, zasićenih masti, šećera i soli u proizvodima koji su visoko prisutni, kao gotova jela”, objasnio je Raymond O’ Rourke, advokat u oblasti zaštite potrošača i bezbednosti hrane iz Irske .
Veoma je bitno za potrošače da znaju koliko šećera, soli ili masnih materija unose dnevno, ovaj takozvani semafor im to vizuelno na prvi pogled i omogućava.
“Ono što je aktuelno u svetu i Republici Srbiji, jesu vodeće bolesti nastale usled nepravilne i preobilne ishrane te bi potrošače trebalo informisati kako da biraju namirnice u odnosu na energetsku vrednost, nutritivni sastav i zdravstvenu bezbednost hrane”, rekla nam je prof. Novaković.
“Pravilna ishrana omogućava postizanje i održavanje dobrog zdravlja”, naglašava prof.dr. Budimka Novaković.
U Srbiji ovaj praktičan semafor još uvek nije poslao svakodnevna praksa, proizvođači ga se ne pridržavaju jer nisu zakonom obavezani. Iz ovog razloga se preporučuje potrošačima da traže više informacija koje se nalaze na nalepnicama proizvoda.
