Zijin VEĆINSKI VLASNIK RTB Bor sa 63% udela. Ponudili 1,46 MILIJARDE DOLARA

1437 0
Beograd — Kineska kompanija Ziđing dostavila je biznis plan od milijardu i 460 miliona dolara, zatraživši 63 odsto vlasništva u RTB Bor, javljaju agencije.

Ministar energetike Aleksandar Antić objasnio je da je ova kineska kompanija dostavila najbolju ponudu, ponudivši obavezujući biznis plan u iznosu od 1 milijarde i 260 miliona dolara, od čega je 350 miliona obavezujućih za dokapitalizaciju.

Ova kompanija se obavezala i na očuvanje 5.000 radnih mesta, kao i na to da će obezbediti 200 miliona dolara za rešavanje istorijskih dugova.

“RTB će biti oslobođen svih dugova – po prvi put kompanija će biti bez duga, to nikada nije bilo”, rekao je Antić.

Ziđing, inače, u devet zemalja zapošljava 17.500 radnika, a prošle godine kompanija je bila na 22. poziciji najvrednijih rudarskih kompanija u svetu.

“Imali smo više kompanija koje su aplicirale i platile dokumantaciju, uradile analizu, a dobili smo 3 ponude o čemu smo obavestili javnost”, rekao je on i dodao da je na osnovu tih ponuuda komisija izvršila ocenu ispunjenosti uslova.

Antić je rekao da ruska kompanija nije ispunila uslove jer nije dostavila bankasku garanciju od milion dolara, dok su kineske kompanije taj uslov ispunile.

On je dodao i da je Vlada Republike Srbije, uz veliku podršku, na ozbiljan i odgovoran način pristupila za nas izuzetnom pitanju.

“RTB Bor je kompanija od koje mnogo toga zavisi, od velikog uticaju na ekonomiju i od koje zavisi život u čitavoj Srbijij”, rekao je on.

Antić je podsetio da je u poslednjih 15 godina bilo više pokušaja da se RTB Bor privatizuje i obezbedi strateški partner 2006 i 2007. godine

“Bili su pokrenuti procesi prodaje, 2008. tadašnja Vlada je ušla u proces da pokuša da obezbedi strateškog partnera. Tada siu ponudili 67% vlasništva, niko se nije javio, isti proces 2009. i tada je neuspešno okončan”, istakao je on.

Cilj je bio stabilizacija RTB Bora, pa se uradila nova topionica i fabrika, kao i UPPR, čime je uokvirena obaveze i put rešavanja.

On je istakao i da je RTB Bor potpuno stabilizovan, uz Srbiju koja je postala ozbiljna država sa sređenim finasijama i ekonomijom.

 

Sadržaj sa sajta može se preneti samo uz poštovanje USLOVA KORIŠĆENJA

Slične vesti

Ambasador Kine posetio RTB

Piše - 30. July 2016. 0
BOR (IST Media) Predsednik Kine Si Điping je, nakon nedavne posete Srbiji, ambasadi postavio jasan zadatak – saradnja sa Srbijom…

There are 1 comments

  1. Boza Bogdanovic Bor |

    Postovani iz Ist media, zahvaljujem se sto ste objavili moje dugacke Komentare, na clanak: Kineski Zijin i zvanicno strateski partner RTB Bor. Sada vam saljem 2 Komentara. Prvi su objavili 3 medija, a drugi cete vi prvi objaviti.
    S postovanjem.
    Boza Bogdanovic, Bor

    PRVI KOMENTAR (Radio 021, RT Vojvodina, Kolektiv Bor): Ko je kriv a ko je zasluzan
    Osnovna pitanja su:
    Ko je kriv sto je u vreme Milosevica i Sainovica RTB zaduzen i fakticki unisten?!
    Ko je kriv sto su sistematski unistavani kadrovi u RTB-u, od postovanog gen. dir. Draga Ceha na ovamo, sve do danas?!
    Ko je kriv sto su 2001. godine ponudili RTB sa celim rudnim bogatstvom za 1$?!
    Ko je kriv, sto je 2003. godine potpisan Predugovor sa Drakulicem, da se proda ceo RTB za svega 30 miliona dolara?!
    Ko je kriv sto je Svetska banka 2005. godine naredila da RTB prestane sa proizvodnjom, a da se jedino radi na istrazivanju podzemnog nalazista “Borska reka”?!
    Ko je kriv sto su na raspisanom Tenderu 2006. godine trazili svega 260 miliona dolara, za ceo RTB?!
    Ko je zasluzan sto je 63,5% RTB-a dato Kinezima za 200 miliona dolara placenih dugova i 1,26 milijardi dolara investicija?!
    Da li je Srbija morala da proda RTB?!
    Sta bi se desilo u buducnosti, da Srbija nije sada “prebacila brigu drugome”.
    Boza Bogdanovic, Bor

    DRUGI KOMENTAR: Odgovoricu detaljnije na prva pitanja, koja sam postavio u proslom Komentaru. Prodaja (poklanjanje) rudnog bogatstva, koje vise vredi od svih dva miliona kuca i stanova u Srbiji toj kineskoj firmi samo je posledica loseg rada RTB-a, od 50-ih godina na ovamo, a uzroci su brojni.

    Prvi gen. dir. nacionalizovanog RTB-a posle Drugog svetskog rata bio je Slovenac Drago Ceh. Kao Kardeljev pasenog imao je odresene ruke. Ocigledno je da ih nije uprljao, jer decenijama svi Borani kazu da je on bio najbolji gen. dir. u istoriji RTB-a. Kasnije je RTB prosao kroz pravu golgotu. Resorni ministri i direktori RTB-a prosto su se takmicili u pogresnim i u skupim investicijama: reaktori za pirit u Fabrikama sumporne kiseline u Prahovu i u Boru, viger bager za ciscenje “usta” konvertora u Topionici, nezavrsena flotacija u Majdanpeku, Fabrike upaljaca, ventila, folija, klemica itd.

    Kupljeni su reaktori za przenje koncentrata u Topionici, u momentu kada su sirom sveta krenule izvanredne fles-peci. Nemacka firma Lodz Kontrel je bankrotirala, zato sto tu tehnologiju niko drugi nije hteo da kupi. Posle cetiri decenije, reaktori su sruseni, a kupljena je fles pec?! U fles tehnologiji iskoriscenje na sumporu iznosi preko 98%. Nekoliko decenija, u borskoj Topionici gas plamenih peci i Water zaketnih peci direktno je isao u atmosferu preko tzv. zidanog dimnjaka (blizeg centru grada). U Fabrici sumporne kiseline iskoristili su deo gasa reaktora i konvertora, a deo gasa je ispustan u atmosferu preko tzv. betonskog dimnjaka. U periodu od 33 godine (1968-2000) najvece iskoriscenje na sumporu bilo je 1973. godine (63,20%), najmanje 1994. godine (u vreme sankcija, svega 3,93%), a prosek je iznosio 46,13%*. U tom periodu u atmosferu je ispusteno 2.641.031 tona sumpora, u obliku sumpor-dioksida, od toga oko 2,5 miliona tona bez potrebe.
    * Podaci iz Tabele 23. u Metalurskom programu, koji sam 2006. godine pripremio za potrebe STINS-a.

    Pravljeni su mnogi, veoma stetni, promasaji u vodjenju tehnologije u Topionici, a verovatno i u mnogim drugim pogonima RTB-a. U toku 1974. godine, Milisav Mladenovic i Mica Dubajic smanjili su ulaznu temperaturu u reaktorskim elektro-filterima od projektovanih 350-360oC na oko 230-240oC, da bi povecali stepen otprasivanja. Rad na niskoj temperaturi uzrokovao je ogromne probleme, zbog cestog rada u oblasti tzv. “tacke rose” (uvek, posle svakog starta reaktora i prilikom progrevanja elektro-filtera). Veliki nalepci bakar-sulfata na zicama elektroda, koje su pucale i uzrokovale kratke spojeve. Zbog toga su filteri i rashladne kule cesto hladjeni, prani vodom iznutra i cisceni. Povremeno su prebacivali gas reaktora br.1 prema konvertorskim elektro-filterima, preko gasovoda redlera br. 6, pa su i njih brzopotezno upropastili.

    U to vreme, nekoliko puta nedeljno, zaglavljivali su dugacki kosi redleri od elektro-filtera prema pecima, sto je uzrokovalo visecasovne zastoje. Jednom sam predlozio da se okrene smer elektro-motora na puzu redlera. To su rukovodioci prihvatili i kada bi doslo do zaglavljivanja kosih redlera, ispustali bi “prasinu” napolje. Bilo je dana kada se ispod elektro-filtera nalazilo i do 500 tona filterske “prasine”, odnosno “blata” posle kvasenja i u vreme kise. Veci deo bi odvezli utovarivacem u Staru topionicu na preradu, a manji deo “prasine” (sa oko 30% bakra) bi izgubili.

    Moj brat Dusan Bogdanovic bio je rukovodilac Gasne grupe. Cesto sam isao kod njega i uporedjivao ranije parametre merenja na elektro-filterima sa novim. Dosao sam do zakljucka da su gotovo isti. Odnosno, da ne postoji nikakav uticaj smanjenja radne temperature na smanjenje zaprasenosti gasa, kada sam statisticki obradio nekoliko hiljada merenja. Odmah sam to pokazao rukovodiocima Topionice, Milisavu i Dubajicu. Medjutim, sve novine u SFRJ bile su prepune clanaka o novim dobitnicima Sistekove nagrade i o njihovom revolucionarnom tehnoloskom pronalasku i niko nije smeo da vrati stare parametre, a njih dvojica nisu hteli. Mnogo kasnije su to ucinili, ali tek onda kada su reaktorski i konvertorski elektro-filteri već bili totalno upropasceni i napravljena direktna materijalna steta od preko TRIDESET miliona dolara, plus nekoliko miliona dolara ostale stete.

    Plan proizvodnje anodnog bakra 1975. godine ostvarili smo još sredinom decembra, a vec 1976. nismo uspeli da ga ispunimo. Mr Ceda Knezevic (kasnije, prof. dr i dir. Instituta za bakar) je u svom magistarskom radu napisao da sljaka plamene peci treba da sadrzi oko 42% silicijum-dioksida (da bi se smanjio procenat bakra u njoj) i pokusavao je da to sprovede i u nasoj Topionici. Medjutim, mi nismo mogli da radimo sa tako visokim nivoom kvarca i doslo je do bezbroj zastoja i povecanja normativa, a zahladjena sljaka bila je još bogatija na bakru nego ranije. Neki su dosli do istog zakljucka kao i ja, ali su cutali. Vise puta sam usmeno upozorio tehn. ruk. proizvodnje Vesu Mihajlovica da zabrani dalje eksperimente, ali on nije imao hrabrosti.

    Jednog dana primetio sam da uzorkivaci iz Instituta, u prisustvu Dragoslava Misica, biraju idealan momenat kada uzimaju uzorak sljake na analizu i pobunio se. Naredio sam radnicima plamene peci da, prilikom punjenja sledecih kupola uzmu 20-ak uzoraka (na svakih 20 sekundi), a ja sam stajao pored njih i gledao u sekundaru sata. Odneli su uzorke sljake u X-Ray, koji je u to vreme bio u Topionici. Dokazao sam da je sljaka mnogo bogatija na bakru, nego sto oni tvrde. Insistirao sam da odrzimo sastanak strucnog kolegijuma sa mr Cedom Knezevicem. Konacno smo ga odrzali, a za vreme poduzeg sastanka popusio sam kutiju cigareta. Ostali su cutali, a ja sam vrlo konkretno i precizno dao idealne parametre za rad plamene peci (36-38% silicijum-dioksida u šljaci, maksimalni nivo sljake, minimalni nivo bakrenca i ostalo) i trazio da se oni uvek primene. Tek tada su pristali, posle smanjenja proizvodnje za nekoliko hiljada tona bakra i velikih gubitaka bakra sa sljakom.

    Najveca promasena investicija u RTB-u
    Zavrsili su ogromne pripreme i pozvali su Japance, koji su nam prodali tu tehnologiju, da se pocne sa preradom koncentrata preko konvertora, uz pomoc kiseonika iz nove Kisikane. To je bila doktorska disertacija dr Veselina Savovica, tadasnjeg tehn. dir. Topionice, a buduceg dir. TIR-a i Instituta za bakar. On je ubedio Poslovodni odbor RTB-a u tu investiciju. Gen. dir. RTB-a u tom momentu bio je politikolog Djura Savovic, njegov rodjeni stric, koji je malo pre toga dosao iz Prahova i zamenio Bozina Jovanovica. Dva, tri dana pre nego što su stigli Japanci, pozvali su me da budem koordinator izmedju Gasne grupe i konvertora. U Gasnoj grupi samo sto su kupili novi sestokanalni pisac temperatura i ja sam predlozio da se on poveze na sest kljucnih mesta na konvertorskim ”brzinskim” gasovodima i na sabirnoj komori.

    Stigli su japanski strucnjaci. Prvo sarziranje koncentrata u konvertor br.4 je pocelo. Normalno da je i mene interesovalo da to vidim, ali su mi rekli da se sklonim. Nisam hteo da se svadjam sa njima pred Japancima, pa sam posao. Odmah mi je bilo sumnjivo. Pretpostavio sam da nešto nije u redu i stao iza hale. Prilikom sarziranja koncentrata u konvertor (preko brzinske trake), najveci deo koncentrata (najmanje 80-90%) uopšte nije ni usao u konvertor, vec je nosen gasnom strujom odlazio u rashladnu komoru. Iz nje, krupnije cestice koncentrata u otvoreni redler i napolje na gomilu, koja se brzo povecavala, a sitnije su nastavile put sa gasovima. Iz dimnjaka je kuljao, kao katran, crn dim. Ukratko, kao da prosipas veoma skup koncentrat (6-8 puta skuplji od secera) u potok. To me je nateralo da propratim i ostale konvertorske operacije. Uvek se isto desavalo.

    Prošle su 2-3 nedelje. Bio je zakazan Kolegijum u sali Radnickog saveta, na kome su Japanci trebali da se oproste od topionicara, jer su svoj posao uhodavanja procesa zavrsili. U prepunoj sali (mnogi su stajali), u prisustvu skoro svih metalurskih inzenjera iz Topionice, TIR-a, generalne direkcije, Instituta i sa Fakulteta, postavio sam sledece pitanje njihovom sefu: “Da li se u vasoj Topionici u Japanu preradjuje koncentrat u konvertorima?” Sef je nasiroko pricao o svemu ostalome, osim o tome. Napravio je gresku i pitao da li sam zadovoljan odgovorom. Na cudjenje ostalih, rekao sam da nisam i ponovio sam pitanje. Pet, sest puta ponavljao sam isto pitanje, dok su me mnogi nasi inzenjeri popreko gledali i glasno komentarisali da vise ne uznemiravam gosta. Ja sam na to rekao da on nije nas gost, vec prodavac veoma skupe tehnologije. Konacno je i Japanac popustio i rekao vrlo jednostavno: “Ne preradjuje se.” Usledilo je moje novo pitanje: “Da li je to zbog toga sto najveci deo koncentrata uopste i ne udje u konvertor, vec krene dalje sa gasovima.”

    Opet se ponovilo isto. Njihov sef je vrdao levo, desno i ja samo još nekoliko puta postavljao isto pitanje. Popustio je i rekao: “Zbog toga.” Nastao je opsti tajac. Borski inzenjeri su se zapanjeno gledali, a dr Veselin Savović je kipteo od besa. Ja sam lepo ustao i rekao da mi nije jasno šta su to borski “strucnjaci” gledali i kupili u Japanu, u kome su proveli preko mesec dana u razgledanju pogona i na obuci, da me je SRAMOTA da vise sedim sa njima i izasao napolje.

    Uzgred, kada bi pokazali koncentrat bakra nekom nepismenom seljaku sa zdravim rezonom, sa cesticama prosecne velicine od 0,074-0,30 milimetara (74-300 mikrona) i rekli mu da taj koncentrat slobodnim padom treba da upadne u rastop, koji svo vreme “kljuca”, zato sto se u njega uduvava oko 30.000 kubnih metara vazduha na sat (pod pritiskom od 0,9-1,1 bara), i iz rastopa izlazi gas pod visokim pritiskom, taj seljak bi im odmah, bez sekunde razmisljanja, rekao da je to nemoguce. Na zalost, zdrav rezon je jedno, a strucnost borskih “strucnjaka” sasvim drugo.

    Odmah su prestali sa preradom koncentrata preko konvertora. Da bi opravdali investiciju od tadasnjih OSAMDESET miliona dolara, počeli su, uz nova ulaganja, da trose kiseonik u plamenim pecima, pri čemu je duplirana potrosnja elektricne energije u Topionici?! Ulozili su milione dolara u postrojenje za drobljenje konvertorske sljake i poceli njenu preradu uz pomoc kiseonika. U celom RTB-u nije postojalo nista komplikovanije (ni gluplje) od tog postrojenja. Kao ruk. Odeljenja konvertora (1980-1982) insistirao sam da se hladan materijal daje starim loncima. Jednog dana navratio je na Odeljenje konvertora dir. Instituta, prof. dr Ceda Knezevic, i posle razgovora samnom, isekli su i postrojenje za drobljenje sljake u staro gvozdje.
    Boza Bogdanovic, Bor

    Odgovori

Napiši komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *

X