EkonomijaTema danaНекатегоризовано

Železnice Srbije okrenule leđa istoku države, ne zanima ih pruga Zaječar-Bor-Majdanpek-Beograd

Piše : Saša Trifunović

 

BOR, (IST Media) Sudeći po izjavi generalnog direktora Železnice Srbije Dragoljuba Simonovića, rekonstrukcija pružnog pravca Zaječar-Bor-Majdanpek-Beograd nije prioritet ovog preduzeća i države do 2027. godine, pa će, bar što se tiče železničkog saobraćaja, istočna Srbija ostati “slepo crevo”.

 

Pruga opasnog življenja foro: S.Trifunović

 

“Prioriteti u rekonstrukciji i revitalizaciji srpske železničke infrastrukture precizno su određeni razvojnim Master planom Srbije do 2027. godine, među kojima i pruga Valjevo – Loznica, a do eventualnh promena može doći samo na osnovu odluke Vlade”, rečeno je na skupu, “Modernizacija srpskih železnica“, koji je okupio predstavnike Ministarstava saobraćaja, Železnice Srbije, i mnogobrojne stručnjaka iz ove oblasti.

 

Generalni direktor Železnica Srbije Dragoljub Simonović izjavio da neće dozvoliti mešanje vlade i da će projekat gradnje pruge Valjevo – Loznica biti zamenjen gradnjom pruge Stara Pazova – Novi Sad na Koridoru 10.

 

“Ova se vlada neće mešati u kadrovsku politiku Železnica Srbije, bar ne dok sam ja direktor, takođe ova se vlada neće mešati u to šta ćemo da radimo i šta su prioriteti… i ne bi trebalo da se meša”, istakao je Simonović, dok su predstavnici Ministarstva saobraćaja istakli da bez zvanične odluke vlade, nije moguća zamena projekata koji će se finansirati ruskim kreditom.

 

I dok se na relaciji Železnice Srbije – Ministarstvo saobraćaja prepucavaju, relacija Bor – Beograd i dalje funkcioniše kao “deonica opasnog življenja”. Vozovi često prolaze brzinom kojom bi se postidela i nekadašnja parna lokomotiva “Ćira”.

 

ZA POLEDICU ISTOČNA SRBIJE NIJE PRIORITET
Državni sekretar u Ministarstvu saobraćaja Miodrag Poledica ističe da je gradnja drugog koloseka pruge od Stare Pazove do Novog Sada jedan od priroriteta. Ruski kredit od 800 miliona dolara biće utrošen kao što je i predviđeno, – na gradnju drugog koloseka pruge od Beograda do Pančeva na Koridoru 10, izgradnju još šest deonica dugih oko 110 kilometara na Koridoru 10, nastavak gradnje pruge Valjevo – Loznica, obnovu pruge Beograd – Bar kroz Srbiju i nabavku dvadesetak novih ruskih vozova.

 

A u kakvom je stanju pruga u istočnoj Srbiji, najbolje govore reči predsednika Regionalne privredne komore Bratislava Djordjevića, koji je još 2004. godine upozorio da je železnica u Timočkoj Krajini u katarstrofalnom stanju.

 

“Pre raspada SFRJ, timočke pruge su bile jedne od najopterećenijih u državi, pa je, primera radi, od 900 tadašnjih železničkih stanica, ona u selu Grljan kod Zaječara bila na 41. mestu po prometu robe. Stanica u Grljanu danas ni ne postoji na kartu ŽTP što je neshvatljivo, budući da se u ovom delu Srbije nalaze granični prelazi sa Bugarskom i Rumunijom, i da privredna preduzeća u istočnoj Srbiji za prevoz robe još uvek koriste železnicu kao najjeftiniji vid saobraćaja.

 

Mikulovićima su železnički pragovi padali u dvorištu

 

Poslednji veći radovi na prugama u istočnoj Srbiji, zabeleženi su u julu 2008. godine, kada je rekonstruisan železnički most na deonici Beograd – Bor kod Velikog Krivelja i to tek nakon pisanja medija budući da su bili ugroženi ljudski životi.

 

Ministarstvo za kapitalne investicije naložilo JP “Železnice Srbije” da pod hitno popravi dotrajale pružne pragove i omogući nesmetan saobraćaj, budući da su pragovi sa mosta na seosko naselje padali sa visine veće od 70 metara. tekst o tome možete pročitati OVDE.

 

Sećanja sežu i do marta 2003. godine, kada je za dlaku izbegnuta železnička nesreća na izlazu iz tunela kod stanice “Bor –teretna”. Tada su, pet minuta iza ponoći, iz šina iskočila energetska kola za zagrevanje voza koji je saobraćao na relaciji Beograd – Bor. Putnički vagoni su bili puni putnika, a tragediju većih razmera spasila je prisebnost pratioca voza, koji je povukao pomoćnu kočnicu i zaustavio ionaku usporenu kompoziciju pošto se približavala stanici. Prema tadašnjim izjavama nadležnih, nezgoda, srećom bez žrtava, izazvana je kvarom na osovini točkova, što je “neko” morao da primeti. U ovom slučaju, zaključeno je da je uzrok iskliznuća starost vagona.

 

Nesumnjivo je da će izostanak ulaganja u saobraćajnu infrastrukturu ekonomski pogodini ovaj, ionako siromašan deo Srbije. To već oseća RTB, koji železnicom dovozi bakarni koncentrat iz rudnika u Majdanpeku.

 

Na udaru će se naći i rudnici kvarcnog peska u Boru i Zaječaru koji su u vlasništvu Nemačke kompanije “Kvarcverke”, a čiji je izvoz zbog jeftinog transporta gotovo uslovljen dobrom železničkom infrastrukturom.

 

“Neophodno je remontovati zapuštene putne pravce kako bi se obezbedio što jeftiniji transport, ali je potrebno obezbediti i dovoljan broj vagona i lokomotiva”, rekao je nedavno za IST Mediju direktor ove firme u Srbiji (nekadašnji Jugo-kaolin) Nebojša Ilinčić,

 

On je pre samo dva dana upozorio da je u ostvarenju tog cilja neophodno “ozbiljno” partnerstvo sa Železnicama Srbije, a sve u cilju obezbeđivanja optimalnih transportnih uslova.

Sadržaj sa sajta može se preneti samo uz poštovanje USLOVA KORIŠĆENJA

Povezani postovi

Realizacijom najvećeg investicionog ciklusa na Zapadnom Balkanu – PRAHOVO 2027 biće otvoreno više od 200 radnih mesta

Ist Media

Danas se u Srbiji godišnje generiše više od dva miliona tona komunalnog otpada koje završava na deponijama

Ist Media

Nova balon hala u flotaciji Veliki Krivelj suzbija prašinu iz rudnika

Ist Media

Ovaj portal koristi kolačiće kako bi poboljšao vaše korisničko iskustvo. Ukoliko ste saglasni sa ovim, molimo vas da potvrdite. Potvrdi Pročitaj više...

Politika privatnosti i kolačića
X