Zbog privrednog kolapsa Knjaževac se okrenuo turizmu

302 0

KNJAŽEVAC, (IST Media, Saša Trifunović) Suočeni desetkovanom privredom zbog svesno loših privatizacija i gubitka konkurenske trke, lokalna samouprava u Knjaževcu i mnoge organizacije već dve godine igraju na kartu jačanja turizma u kome vide nadu za opstanak ovog grada u kome živi oko 32.000 ljudi.

 

Blizina Stare planine, nedirnuta priroda i činjenica da se grad „na dva Timoka“ koga zbog sedam mostova nazivaju i sprska Venecija, nalazi na alternativnom putnom pravcu, Bugarska – Srbija, pružaju dobar preduslov da se napornim radom i marketingom dođe do dobrih rezultata.

 

Saša Ignjatović (foto: knjazevacinfo.rs)

To smatra direktor Turističke organizacije Knjaževac – Saša Ignjatović.

 

„Imajući vidu turističke potencijale na Staroj planini, turizam u Knjaževcu je bitna pretpostavka za budući razvoj cele opštine, jer je privreda, na koju se oslanjao ovaj grad, zamrla poslednje dve decenije“, podseća on.

 

U odnosu na broj stanovnika, utisak je da je u Knjaževcu osamdesetih godina bilo više brend fabrika nego u mnogo većim jugoslovenskim gradovima.

 

Mašinska industrija „IMT“ zapošljavala je 1.400 radnika, tekstilna „Branka Dinić“ 1.200, u obućarstvu oličeno u „Ledi“ radilo je 3.400 radnika a u “Džervinu” 1.200.

 

Ova zvučna imena danas se pominju samo kroz nostalgična sećanja obećavajuće budućnost i deo su istorije na koju još samo podsećaju uglavnom avetinjski prazne hale i objekti koje krase krezubi venecijaneri i odvaljene ograde.

 

Knjaževac zadržao pozitivan duh

Prema podacima gradskih službi, osamdesetih godina u privrednim granama koje su se bavile direktnom proizvodnjom u Knjaževcu bilo je zaposleno oko 7.000 radnika. Tri decenije kasnije, u tim delatnostima ih je duplo manje.

 

Veliki deo proizvoda bio je namenjen zapadu, ali je liberalizacijom tržišta ta proizvodnja zamrla. Iz njih su izrasle male i minjaturne fabrike koje nisu mogle da prihvate svu radnu snagu koja je ostala bez posla.

 

Jedna od retkih fabrika za koju Knjaževčani tvrde da je dobro „udata“ jeste “Leda”, koju je 2002. godine kupio iz stečaja poslovni partner „Falk Ist“, ali to preduzeće sada zapošljava pet puta manje ljudi nego ranije.

 

Ovde se procenjuje da je svega 30 do 40 odsto radnika navedenih fabrika pronašlo posao, ali je najviše bez radnih mesta ostala muška populacija koja svoju šansu vidi baš u turizmu i pratećim aktivnostima.

 

„Cilj Turističke organizacije i strategija opštine je da se, oslanjajući se na objekte na Staroj planini, razviju i prateći turistički sadržaji a okolno stanovništvo za potrebe turista snažnije uposli u poljoprivredi i stočarstvu“, kaže on.

 

Ski staza na Staroj planini

 

Priroda neopterećena zagađivačima i potenciranje na organskoj hrani proizvedenoj u okolnim selima, pružaju garanciju da će ljubitelji zagovaranja zdravog života tu naći svoj mir i odmor.

 

Zato, kaže naš sagovornk, „karte se ne bacaju“ samo na zimski turizam, već i na porodične aranžmane i seoski turizam tokom cele godine.

 

Na ruku Knjaževčanima ide i statistika, koja pokazuje da se grad, bar na prvi pogled, budi iz letargije u koju je upao prethodne dve decenije.

 

Ditektor TO Knjaževac kaže da je samo prošle godine tim područjem turistički prošlo čak 4.400 biciklista, a da je na Staroj planini u hotelu „Stara planina“ koji posluje u sastavu istoimenog preduzeća, sve jhe više gostiju iz Bugarske, Češke, Slovačke, a zarad lovnog turizma, ova planina je omiljena destinacija Italijanima.

 

Ovaj hotel je pradat na upravljanje austrijskoj kompaniji “Falkensteiner Michaeler Tourism Group”, i u toku su radovi na adaptaciji nekih delova hotela kako bi se pružile i dodatne usluge.

 

„Hotel polaže nade u porodični turizam tokom cele godine, budući da Stara planina još nije razvijena za velike grupe turista. Njeni sadržaji nisu namenjeni mondenskom životu i to nije destinacija koja će zadovoljiti tu klijentelu“, smatra Ignjatović, predsednik organizacije koja je bila sveukupni pobednik za nabolju urađenu prezentaciju na nedavnom sajmu turističkih publikacija i suvenira u Leskovcu.

 

U cilju razvoja seoskog turizma i čuvanja tradicije zarad jačanja ove privredne grane, sedmu godinu za redom Udruženje za negovanje tradicije „Izvor“ iz Knjaževcu organizuje dvodnevne susrete etno udruženja.

 

Prošlog vikenda je ova manifestacija okupila oko dve stotine izlagača iz 34 grada iz Srbije i Bugarske.

 

Po prvi put, proizvode su na sajmu predstavili i izlagači iz Bugarske, ali I iz Vojvodine, kao i predstavnici Mađara, Slovaka i Rumuna.

 

Sadržaj sa sajta može se preneti samo uz poštovanje USLOVA KORIŠĆENJA

Slične vesti

Napiši komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *

X