SOKOBANJA (IST Media, Ivana Milovanović) Poljoprivredno zemljište u opštini Sokobanja prostire se na gotovo šezdeset procenata ukupnih zemljišnih površina i uprkos značajnim rudnim i turističkim potencijalima i resursima, poljoprivreda predstavlja polovinu ukupnog prihoda. Ovo je svakako najznačajnija grana privrede u ovoj opštini podno Ozrena.
Sokobanja ima resurse koje su prepoznali uspešni poljoprivrednici
Lokalna samouprava Sokobanje registrovane poljoprivredne proizvođače subvencioniše u skladu sa Programom za razvoj poljoprivrede te opštine. Subvencije se dodeljuju u raznim oblastima, pre svega stočarstvu i voćarstvu, ali i u oblasti pčelarstva i prerade lekovitog bilja.
Iznosi se kreću od 40.000 dinara za kupovinu ženske teladi kod stočara, do 250.000 dinara za subvencionisanje 50 odsto od investicija u izgradnju sušara ili hladnjača. Ukupan iznos opredeljen za ove namene u budžetu opštine za 2016. godinu iznosi pet miliona dinara.
„Lokalna privreda i potencijalni investitori, u rukovodstvu lokalne samouprave i pratećim službama imaju pouzdanog partnera koji, pre svega kreiranjem povoljnog institucionalnog okvira, pozitivno utiče na poslovanje i investicije“, kaže Marija Žikić, rukovodilac Odeljenja za privredu i društvene delatnosti u opštini Sokobanja.
Prema aktuelnim odlukama o lokalnim komunalnim taksama i o plaćanju doprinosa za uređenje građevinskog zemljišta, investitorima se umanjuje lokalna komunalna taksa za isticanje firmarine u zavisnosti od broja radnika. Takođe, za izgradnju objekata za obavljanje delatnosti koja je od značaja za privredni razvoj opštine, doprinos se može umanjiti do 50 procenata.
Investitori koji ulažu u nove turističke sadržaje, hotele i sportsko-rekreativne objekte, mogu računati na značajne subvencije koje se ogledaju u umanjenju lokalnih taksi i naknada.
Dva najveća izvoznika u Sokobanji su preduzeće „Adonis“, izvoznik prerađevina od lekovitog bilja i preduzeće „Terra Optima“, čija je glavna delatnost uzgoj i izvoz jabuka.
Porodična ljubav prema lekovitom bilju
Kompanija „Adonis“ koja se bavi otkupom, preradom, pakovanjem i prodajom lekovitog bilja i čajeva uspešno posluje u Sokobanji već 25 godina. U okviru dve firme porodice Stanojević , „Adonis“ i „Adonis apoteke“ radi oko 60 zaposenih. Kako kaže Nebojša, vlasnik ovog preduzeća, najveći uspeh „Adonisa“ je što zapošljavaju mlade ljude i što se od osnivanja firme rodilo 50 deteta, a u ovom trenutku sedam radnica je na trudničkom bolovanju.
Osim što uspešno snabdevaju tržište Srbije , čajeve izvoze i u zemlje Evrope: Sloveniju, Hrvatsku, Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu, kao i za Rusiju. Najveći problem prilikom izvoza je kako kaže, naplata, ali i potencijalne reklamacije od strane kupca, koje su neretko i bez osnova. Za razliku od ostalih privrednika, Nebojša nema zamerke na zakonske regulative i birokratiju.
„Zadovoljni smo načinom na koji možemo da radimo. Prošle godine smo od opštine
Sokobanja dobili pomoć u vidu polovine novčanih sredstava za nabavku dve sušare“, ističe ovaj privrednik, i dodaje da se korišćenje čajeva za 25 godina povećalo i za 50 procenata.
„Naši stari su više radili poljoprivredu i stočarstvo, međutim, mladi ljudi se sve više uključuju u proizvodnju lekovitog bilja jer je tu sigurna zarada. Za razliku od kupine ili maline, ovde nemate problem sa cenom. Ako je dobar kvalitet – dobra je i cena“, zadovoljan je vlasnik Adonisa.
Da se za ovu porodičnu firmu nadaleko čulo, pokazuje i podatak da je ove godine na manifestaciji „Sveti Jovan Biljober“, koju organizuju već 22 godine, bio veliki broj biologa i botaničara iz Nemačke, Španije, Mađarske,Rumunije i Bugarske.
„Na ovu manifestaciju dolazi sve više lekara i farmaceuta, koji žele da vide šta ovde ima od bilja i kako mi to radimo“, rekao je Nebojša.
Berba lekovitog bilja sve rasprostranjenija u Srbiji (detalj sa planine Rtanj) foto: soko-banja.org
Sarađuju sa plantažama u celoj jugoistočnoj Srbiji, ali i u Vojvodini. Namera je da se u budućnosti više okrenu sopstvenom uzgajanju lekovitog bilja, što podrazumeva nabaku sušara i hladnjača.
„Najsigurniji smo kada sami uzgajamo, jer je onda svo bilje ujednačenog kvliteta“, zaključuje Nebojša Stanojević.
Pored brojnih investicija u objekte stambeno-apartmanskog tipa, u poslednjih 5 godina u Sokobanji su realizovane i dve velike investije, izgradnja Wellness centra „Soko-terme“ i zasad jabuka kompanije „Terra Optima“. Vrednost i jedne i druge investicije premašuje iznos od milion evra.
U Srbiji se može dobro živeti od jabuka
Strahinja Jokić, direktor je porodične firme „Terra Optima“, iz Topole, osnovane 2013. godine, koja u mestu Žučkovac nadomak Sokobanje poseduje plantažu jabuka na površini od gotovo 60 hektara. Sa petoro stalno zaposlenih i još 20 svakodnevno angažovanih radnika na plantaži, „Terra Optima“ ima cilj da privuče druge domaće i strane investitore koji bi podigli voćnjake u ovom delu Srbije.
Terra optima: Sokobanja izuzetno pogodna za uzgajanje najkvalitetnijih sorti jabuka
Iako rodom iz Šumadije, srca Srbije, Jokić ima samo reči hvale za Sokobanju i njenu okolinu, o kojima govori sa velikim oduševljenjem.
„Prelepa priroda, nadmorska visina, mala industrijska aktivnost i slaba gustina naseljenosti čine ovo okruženje izuzetno pogodnim za uzgajanje najkvalitetnijih sorti jabuka. Kada se svi navedeni faktori uzmu u obzir, dolazi se do zaključka da je Sokobanja neiskorišćen biser srpske poljoprivrede i kao takav pleni potencijalom koji pruža“, kaže Jokić.
Oslanjajući se na tehnologiju uzgajanja jabuka koja se koriste u najpoznatijoj regiji ove delatnosti na svetu, Južnom Tirolu, uz sisteme protivgradne zaštite, sadnice renomiranog rasadnika, kao i stručnu pomoć inženjera iz Italije, iz „Terra Optime“ navode da bi prosečan prinos jabuke, koji u Srbiji iznosi oko 15 tona po hektaru, mogao da se učetvorostruči.
Bogate plantaže Terra Optima
Sav proizvod koji izvozi na tržište EU, tačnije u Atinu, a Jokić navodi da se u Srbiji može mnogo dobro živeti od jabuka.
Cilj „Terra Optime“ u narednim godinama je izgradnja modernog sistema hladnjače za jabuke i drugo voće.
Šansa za razvoj poljoprivrede u Srbiji je, navodi Jokić, u IPARD fondovima EU, koji su namenjeni isključivo za ruralni razvoj. Sredstva iz IPARD fondova Srbiji su dostupna od polovine 2015. godine. Našoj zemlji dato je na raspolaganje 175 miliona evra koja se mogu iskoristiti do kraja 2020. godine.
Sa njim je saglasna i Marija Žikić, rukovodilac Odeljenja za privredu i društvene delatnosti u opštini Sokobanja, koja navodi da je potrebno više subveniconisati poljoprivredu, ali da je zbog restriktivne fiskalne politike na lokalnom nivou, potrebno iskoristiti IPARD fondove.
“Prema oceni poljoprivrednih udruženja koja deluju na teritoriji opštine Sokobanja, a i samih individualnih poljoprivrednih proizvođača, potrebno je uvećati iznose subvencija, kao i proširiti oblasti u kojima se one dodeljuju. Zbog restriktivne fiskalne politike na lokalnom nivou, potrebno je naći načine da se kroz IPARD-EU, a i druge fondove, omogući poljoprivrednicima pristup sredstvima koja su im nepohodna“, istakla je Žikić za Ist Media.
Najznačajni problemi za razvoj privrede u Sokobanji, prema njenim rečima jesu nedostatak razvojnih i obrtnih sredstava privrednika, nepovoljni komercijalni krediti i nepovoljni makroekonomski tržišni okvir.
„Što se problema na lokalnom nivou tiče, potrebno je još ulaganja u poslovnu i komunalnu infrastrukturu i za rešavanje tog problema lokalna samouprava ulaže velike napore, kako bi se stopa nezaposlenosti od 29 procenata što više umanjila“, napominje ona.
Tekst je priređen uz pomoć opštine Sokobanja koja sufinansira projekat IST Media – “Sokobanja oko sveta”.
