BOR, (IST Media, foto: istmedia) – Javna prezentacija projekta Katastar rudarskog otpada održana je u Boru, a predstavnici Ministarstva rudarstva i energetike, Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji i članovi projektnog tima, predstavili su u rudarskom centru Srbije zainteresovanim kompanijama, organizacijama i novinarima metodologiju projekta „Katastar rudarskog otpada“, ostvarene rezultate, značaj ovog projekta na celokupan rudarski sektor zemlje i uticaj na stanje životne sredine u Srbiji.
Prva faza projekta realizovana je 2017. godine.
Osam timova inženjera i tehničara rudarske i geološke struke obišlo je 250 lokacija rudarskog otpada širom zemlje i utvrdilo je da se u Srbiji nalazi čak 150 lokacija rudarskog otpada sa većim količinama otpada, a da ukupna količina otpada na tim lokacijama iznosi oko 24 miliona kubnih metara.
Paralelno sa radom na terenu i istraživanjima, projektni tim je radio i na razvijanju veb aplikacije katastra rudarskog otpada, koja je takođe predstavljena na ovom skupu.
Projekat vredan 2.1 miliona evra finansira Evropska unija u iznosu od 90 procenata, dok je preostali deo sufinansirala Republika Srbija.
Tokom tri godine, projektni tim prikupio je, analizirao i klasifikovao podatke o aktivnim i napuštenim lokacijama rudarskog otpada u Srbiji. Objedinjeni podaci skladište se u opsežnu bazu (inventar) koja čini katastar rudarskog otpada. Katastar, dostupan u formi knjige i veb aplikacije, predstavlja važan korak u uspostavljanju odgovornog i održivog upravljanja rudarskim otpadom u Srbiji.
Piter Bajer, projektni tim lider, izvestio je o statusu projekta i rekao da su istraživanja na terenu i analize završeni.
Do januara 2020. godine, do kada po planu traje projekat, fokus aktivnosti je na izveštavanju. Predali smo izveštaje za 22 lokacije, dok na preostalih 19 izveštaja još uvek radimo. Prema kompletiranim izveštajima, napuštene lokacije rudarskog otpada u većini slučajeva imaju nepovoljan uticaj na površinske i podzemne vode, rekao je Bajer.
Dragana Jelisavac Erdeljan, šef Odseka za rudarstvo Ministarstva rudarstva i energetike, naznačila je da se značaj ovog projekta ogleda i u tome što ćemo imati objedinjene i sistematizovane podatke o lokacijama rudarskog otpada, uključujući količine i karakter rudarskog otpada, kao i kategoriju odlagališta i skrining uticaja na životnu sredinu i zdravlje.
Ona je takođe dodala da će sa jasnijom slikom o otpadu i rezultatima laboratorijskih analiza Republika Srbija imati kvalitetnu dokumentaciju za analizu mogućnosti za preduzimanje aktivnosti po pitanju sanacije, remedijacije i rekultivacije odlagališta koja su kritična u pogledu zagađenja životne sredine i opasnosti po zdravlje ljudi.
Boris Ilijevski, projekt menadžer, Lokalna infrastruktura i energetika, Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji, podsetio je prisutne da skoro 20 godina Evropska unija i Srbija rade zajedno na obezbeđivanju održivog i sigurnog energetskog snabdevanja, koje je i ekološki prihvatljivo.
U tom smislu glavni izazovi koje pokušavamo da prevaziđemo kroz naše partnerstvo, odnose se na smanjenje zagađenja i mitigaciju rizika iz sektora rudarstva i energetike. Kroz IPA podršku danas i CARDS podršku u prošlosti, Evropska unija investirala je preko 75 miliona evra u postrojenja za preradu otpadnih voda, smanjenje emisija, upravnjanje pepelom ili druge slične mere. Ipak, još dosta posla treba uraditi u narednim godinama, podsetio je Ilijevski.
On je kazao da kroz projekat EU takođe podžava i transfer iskustva i najboljih praksi iz zemalja članica u upravljanju rudarskim otpadom, remedijaciji i rekultivaciji lokacija rudarskog otpada, a naročito Nemačke. Očekuje se da će rezultati ovog projekta, uključujući i studije slučaja po uzoru na najbolje evropske prakse o upravljanju rudarskim otpadom, kao i Priručnik za inspektore, predstavljati značajnu pomoć u budućem radu, na obezbeđivanju efektnog i ekološki bezbednog i sigurnog.
Na osnovu prve faze projekta, projektni tim izabrao je 41 lokaciju rudarskog otpada za drugu fazu projekta koja je realizovana u periodu 2018-2019. godine. U ovoj fazi, izabrane lokacije su bile predmet detaljnog ispitivanja (uzorkovanje zemljišta, karakterizacija rudarskog otpada, ispitivanje podzemnih i površinskih voda, hemijske analize, procene stabilnosti). Izabrane lokacije sadrže ukupno 80 procenata identifikovanog rudarskog otpada i nalaze se u 21 opštini širom Srbije.
