Zašto je u Boru veća magla nego u Londonu?

483 0

Piše: Milan Stojković, profesor geografije – U Boru, gradu u kome živim, imali smo maglu koja je trajala skoro mesec dana. Ustanem ujutru – magla, u toku dana – magla, uveče – opet magla… I tako više od 25 dana… Pa toga nema ni u Londonu. Pogledam vremensku prognozu a oni: lepo i sunčano vreme će se zadržati i naredne nedelje. Koje bre lepo vreme?!

 

Na fakultetu smo, sećam se, iz klimatologije učili da je najmaglovitije mesto na svetu planina Ben Nevis koje je maglovito 200+ dana u toku godine. Drugo područje sa najviše magle je Njufaundlend, zbog pritoka hladnih vodenih struja sa arktika, pa se prizemni vazduh brzo kondenzuje i stvara maglu…

 

Ali zašto su u Boru magle tako dugotrajne?

 

magla Zašto je u Boru veća magla nego u Londonu?Prvo nešto o magli. Magla je svaka zamućenost prizemnog sloja vazduha, bez obzira na koji način nastaje. Magla smanjuje vidljivost na manje od 1 km. Ako je vidljivost smanjena do 2 km, ta pojava se naziva sumaglica. Magla nastaje kad apsolutna vlažnost vazduha na određenoj temperaturi pređe vrednost od 100% relativne vlažnosti.

 

Po sastavu i obliku magla je vrlo slična oblacima. Razlika je samo u visinama na kojima se formiraju. Magla se, za razliku od oblaka, formira u prizemnim slojevima troposfere. Izuzetak su visoki planinski vrhovi koji, kada su obavijeni maglom, ista se može smatrati i oblacima.

 

Da bi se magla održala potrebno je stabilno vreme sa blagim strujanjem vazduha i povoljan odnos naelektrisanja u česticama magle. U atmosferi mora postojati dovoljno higroskopskih jezgaraoko kojih se okupljaju kondenzovane čestice vode. Ako njih nema vodena para se izlučuje na tlo pa nastaju rosa, odnosno mraz.

 

 

magla 1 300x194 Zašto je u Boru veća magla nego u Londonu?

Po mom skromnom mišljenju, mislim da se za maglu u Boru mogu izdvojiti dva ili tri glavna „krivca“. Pomenuo sam u tekstu da je za formiranje dugotrajne magle neophodno postojanje higroskopskih jezgara. Higroskopska jezgra se formiraju oko higroskopskih čestica. Te čestice su suprotnog naelktrisanja od čestica vodene pare pa dolazi do međusobnog privlačenja. Higroskopskih čestica najviše ima iznad velikih gradova – to su uglavnom čestice čađi, dima, razne aerosoli itd. S obzirom da u Boru ne manjkamo sa česticama dima eto možda i glavnog razloga magle.

 

Drugi značajan faktor, po meni, je to što je Bor okružen planinama – Crni vrh, Dubašnica, Beljanica, Veliki Krš i Mali Krš, Stol, Tupižnica… Kada topla vazdušna masa dođe do Bora ona nailazi na orografske (reljefne) prepreke u vidu ovih planina i taj vazduh se zadržava na tom prostoru. Postepeno se hladi i dolazi do njegove kondenzacije i pojave magle. Bitno je istaći da ovde nema velikih rečnih dolina, koje obično, u drugim predelima, služe kao prirodni kanal kojim magle odlaze… Tako dolazi do „ujezeravanja” magle. Kako svakog dana naša topionica izbaci nove količine potencijalnih higroskopskih jezgara, tako i magla postaje sve gušća i stabilnija. Ovo stanje će narušiti ili značajnije povećanje insolacije i temperature vazduha ili pojava nekog značajnijeg anticiklona u blizini koji će uticati na pojavu jačeg vetra koji će jednostavno oduvati maglu.

 

 

Kao potencijalni treći faktor možda mogu pomenuti izgradnju Đerdapa. Ako se gledaju meteorološki podaci pre i posle Đerdapa u Boru, može se lako doći do određenih zapažanja. Stvorena je velika akumulacija vode koja sa sobom nosi i određene klimatske promene. Sa druge strane i ta priča se malo poklopila sa zastarelom topionicom RTB-a koja emituje mnogo više dima nego ranijih decenija.

 

Što se turizma tiče magla uglavnom nepovoljno deluje na neku turističku destinaciju. Kada se planira razvoj turizma u nekom mestu moraju se prvo ispitati svi klimatski elementi i njihov uticaj na ljude i njihova kretanja. Magla je sigurno limitirajući faktor razvoja, osim ukoliko ne planirate da vašu destinaciju promovišete kao otvoreni filmski studio (npr. Novi Zeland). Poznata su i neka mesta koja su poznata po čestoj magli koja stvara fascinantne prizore koji su u tim trenucima turistički izuzetno atraktivni. Takav je čuveni San Francisco Bay u kome se nalazi Golden Gate Bridge. Most se redovno farba crvenom bojom upravo zbog guste magle, kako bi bio vidljiviji.

 

Ostaje nada da ćemo se izgradnjom nove topionce (do 2014.) rešiti ne samo otrovnih materija u vaduhu već i dosadne i depresivne magle.

 

Magla može biti gustasrednjaretkaizmaglica i prizemna magla. Po načinu postanka razlikuju se radiacione, advektivne, suve magle i gradske magle.

 

Radijacione magle – Magle nastale izračivanjem Zemlje – radijacijom. Tada se hladi površina Zemlje i prizemni sloj vazduha, što stvara uslove za kondenzaciju vodene pare u tom sloju vazduha. Ove magle se obično stvaraju u ranim jutarnjim časovima i traju svega nekoliko sati.

 

Advektivne magle – Magle nastale kretanjem vlažnog i toplog vazduha preko hladne površine, pri brzini vetra do 10 m/s. Obično nastaju na dodiru većih vodenih i kopnenih površina. Prelaskom toplog vazduha preko hladne površine, hladi se njegov niži sloj. Ako je to hlađenje dovoljno veliko (do temperature rosne tačke) u tom prizemnom sloju se obrazuju magle. Mogu biti debljine i do 500 m. U advektivne magle ubrajaju se: magla tropskog vazduha, monsunska, morska i primorska magla.

 

Suve magle – Poseban tip zamućenosti vazduha nastao kao posledica velikih šumskih požara, vulkanskih erupcija i sl.

 

Smog – označava maglu pomešanu sa industrijskim dimom, tzv. gradska ili industrijska magla. Ovakve magle sadrže veću količinu otrovnih materija pa su veoma štetne po zdravlje ljudi.

 

Ledena magla – Zamućenost vazduha nastala lebdenjem sićušnih kristala leda u prizemnom sloju vazduha. Javlja se pri vrlo niskim temperaturama.

 

Preuzeto sa turizamiputovanja.com

Sadržaj sa sajta može se preneti samo uz poštovanje USLOVA KORIŠĆENJA

Slične vesti

Napiši komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *

X