Obustava rada u srednjim školama u Boru i dalje je na snazi.
Trenutno ne rade Mašinsko-elektrotehnička, Ekonomsko-trgovinska škola i Gimnazija Bora Stanković, dok Tehnička škola radi delimično.
Gostujući u jutarnjem programu Radio televizije Bor, Ivan Vučković, zamenik predsednika Skupštine Grada Bora i profesor filozofije, pokušao je da sedi na dve stolice, ističući da prosvetni radnici podržavaju studente, ali ipak ograđujući se od načina na koji to rade, a sve kako bi sačuvao i svoju fotelju.
Situacija je konfuzna. Nije jasno koji su zahtevi prosvetnih radnika. Mi podržavamo studente i to je u redu, ali nije u redu način na koji se to sprovodi. Nemamo zakonski osnov da potpuno obustavimo nastavu, već smo dužni da obezbedimo minimum procesa rada, a to su časovi od najmanje 30 minuta, rekao je Vučković.
Kako smo ranije pisali, profesori koji su obustavili rad jasno su naglasili da će biti na svojim radnim mestima, ali neće držati nastavu. Ipak, Vučković je istakao da bi svoju borbu profesori trebalo drugačije da sprovode, mada nije definisao i kako.
Razumem svoje kolege i njihov revolt, ali mislim da je neophodno da se deca što pre vrate na nastavu, zbog njih samih, a mi možemo svoje potrebe da realizujemo na neki drugačiji način. U redu je da nastavnik prisustvuje protestu, ali blokirati instituciju u kojoj radiš i ne ispuniti zakonsku obavezu minimuma procesa rada, definitivno nije, rekao je Vučković.
Osim što iz priloženog nije najjasnije šta je profesor Vučković želeo da kaže, ni kako bi se on borio za dostojanstvo učitelja i nastavnika, čini se da je otišao i korak dalje kada je odlučio da, jednostavno rečeno, tračari o kolegama.
U razgovoru sa kolegema, rečeno mi je da većina nije za obustavu rada. Međutim, uvek u kolektivu postoje oni koji su najglasniji, verovatno iz ličnog nezadovoljstva, i onda one kolege koje ne žele da se svađaju kažu kako se i oni slažu i samo se priključe. Ti koji su sada najglasnija podrška, jesu oni koji su do juče govorili kako učenici ne rade ništa i ne uče kako treba, kaže Vučković.
Da stvar bude još ozbiljnija, Vučković je istakao da bi sistem trebalo da funkcioniše po sistemu zasluge, odnosno da studenti ne zaslužuju podršku jer nikada do sada nisu podržavali profesore.
Kada se setimo koleginice koja je u Trsteniku oborena sa stolice, niko od studenata i fakulteta nije pružio podršku prosvetnim radnicima. Kada smo tražili neke druge stvari i skraćivali časove na 30 minuta, opet nije bilo podrške, istakao je Vučković.
Osvrćući se na početak protesta i zahteve studenata, Vučković smatra da je degutantno i trivijalno što prosvetari tek nakon dva i po meseca od pada nadstešnice žele da se priključe potpunom obustavom rada.
Ovako zabrinut za decu i časove, zaboravio je da pomene i raspust koji je pomeren nedelju dana unapred. U tom slučaju, izgleda, nema bojazni za obrazovanje i generacije na kojima svet ostaje.
Sve u svemu, ovo filozofsko izlaganje profesora koji, ako se prisetimo izbora ni sam nije siguran koga podržava i šta misli, loš je pokušaj igranja diplomatije.
Nije profesor uspeo da nas ubedi da podržava kolege, ali jeste nam jasno za koga trenutno navija i koja ga stuja nosi, kako sam kaže.
