Utvrđene nove rudne rezerve kod Kriveljskog kamena

169 0

BOR (IST Media, G.T.V.) Kod „Kriveljskog kamena“ utvrđene su rezerve novih 30 miliona tona rude, a geološka je procena da se do kraja  sledeće godine ovde može očekivati  blizu 100 miliona tona  rude sa prosečnim sadržajem bakra koji ide do 0,4 odsto.

 

Poslovodstvo Basena razmišlja o otvaranju površinskog kopa na ovoj lokaciji jer početne investicije nisu velike pošto je ruda maltene na samoj  površini.

 

Sedmomesečna proizvodnja u svim segmentima bolja od prošlogodišnje za 20 odsto: otkopano preko osam miliona tona rude, uklonjeno 18 miliona tona raskrivke i dato 23.000 tona bakra u koncentratu.

 

Kompanija od nove Vlade očekuje nove podstreke i nove pristupe u aktiviranju metalskog kompleksa zemlje.

 

BOR Generalni direktor RTB-a Blagoje Spaskovski izjavio je da je, pored overenih rezervi koje Basenu garantuju proizvodnju bakra u narednih 50 godina, na lokalitetu „Kriveljski kamen“ i zvanično ustanovljeno novih 30 miliona tona rude.

 

“Nove rezerve svakako su dodatna garanacija za uspešno poslovanje kompanije, budućnost rudarstva na ovim prostorima, nova radna mesta i veću socijalnu sigurnost” dodao je Spaskovski.

 

 

U poslednje tri i po godine u RTB-u je otkopano 30 miliona tona rude, a toliko je nedavno i otkriveno kod „Kriveljskog kamena“. Geološki posmatrano, to nije konačna procena, jer očekujem da do kraja sledeće godine „zaokružimo“ ciklus na blizu 100 miliona tona nove rude!

 

Nova ruda je čak bogatija od ove koju smo dosad eksploatisali, a imamo sreću da je otkrivena  maltene na samoj površini, što znači da će njen odnos sa raskrivkom biti veoma povoljan, a cena koštanja proizvodnje mnogo jevtinija.

 

Prosečan sadržaj „crvenog“ metala je 0,31%, i malo viši, a s napredovanjem ka „Kriveljskom kamenu“ i prvoj bušotini, on raste na 0,4%.

 

“Ubeđen sam, iako to još uvek nismo uspeli da dokažemo, da sadržaj raste i sa većom dubinom, pa smo zato, između ostalog, naručili najmoderniju i najbolju bušilicu koja može da buši do 3.250 metara. Razmišljamo i o eventualnom otvaranju površinskog kopa, jer investicije nisu velike pošto je ruda na samoj površini. Biće, međutim, potrebno malo više para za flotaciju jer bi se u tom slučaju kriveljska dograđivala, a to podrazumeva kupovinu novih mlinova i flotacionih mašina” rekao je Spaskovski na konferenciji za novinare upriličenoj povodom predstojećeg Dana kompanije i Dana rudara Srbije.

 

 

Sedmomesečna proizvodnja u Basenu, kako je naveo, gotovo u svim elementima je premašila lanjsku. Dosad je otkopano preko osam miliona tona rude i uklonjeno 18 miliona tona rasrkivke, a 2011. je, kako se čulo, u ovo vreme bilo ostvareno 6,8 miliona tona rude i 14 miliona tona jalovine. Takođe, za sedam meseci ove godine dato je 23.000 tona bakra u koncentratu, dok je minule u istom periodu proizvedeno 19.000 tona.

 

“U drugom delu godine očekujem bolje rezultate i efektivniji rad, pre svega zbog ponovnog pokretanja rudnika „Cerovo“. Julski učinak govori da je tako nešto moguće, jer smo tada, zahvaljujući revitalizovanom „Cerovu“, dali tri i po hiljade tona bakra u koncentratu. Takav mesečni učinak pomnožen sa 12 meseci dovodi nas do 42.000 tona bakra godišnje, a to znači da smo prešli kritičnu barijeru i već obezbedili više od 50% koncentrata iz sopstvenih sirovina potrebnog za start nove topionice. U avgustu očekujem da mesečno iz svih basenskih rudnika dajemo četiri hiljade tona bakra u koncentratu, što godišnje iznosi 48.000 do 50.000 tona bakra istakao je Spaskovski.

 

Pored proizvodnih rezultata koji mu, kako se izrazio, ulivaju hrabrost, Spaskovskom „vetar u leđa“ daju i finansijski rezultati, za koje tvrdi da će biti bolji od prošlogodišnjih bar za 20 odsto.

 

“Ovde posebno želim da budem jasan, jer govorim o poslovnim rezultatima, dakle o onome što je prihod, rashod i razlika. Pritom, ne uključujem kamate i dugovanja, jer su to stvari koje pripadaju restrukturiranju, fazi iz koje kompanija treba da izađe do kraja ove godine” objasnio je Spaskovski.

 

Direktor RTB-a je potvrdio i podatak iz štampe da  RTB duguje toliko i toliko je tačan, ali je tačno i to da se on nije sam zadužio i da je mnogo toga ostalo na njegovim plećima. Recimo, sve bivše basenske fabrike koje su prodate, izgrađene su iz kredita od 350 do 400 miliona dolara, a prodate su za 30 do 50 miliona. Dakle, celih 400 miliona ostalo je RTB-u u amanet da vraća.

 

“Danas kombinat bakra radi odlično, a to potvrđuju i rezultati istaknuti na tabli ispred direkcije. Zato, nemojmo „mešati lončiće“, odnosno ranije dugove sa aktuelnim investicijama. Ovo što se investira davaće proizvodnju, a ono što se RTB svojevremeno zaduživao mora se vratiti” tvrdi Spaskovski.

 

Shodno planu izlaska iz restrukturiranja, po osnovu „prve klase“ dugova, gde spadaju obaveze prema radnicima koji su u to vreme povredili na poslu i obezbeđivanje sigurnosti meštanima Krivelja i Oštrelja (ojačanje kolektora, poboljšanje brana, izgradnja pristupnih puteva, sanacija zgrada oštećenih rudarskim miniranjima, završetak naselja „Banjica“) RTB je dosad isplatio 11 miliona evra!

 

“Upravo zbog ovog podatka meni smetaju suvoparne informacije o tome da je RTB Bor dužnik, jer one bacaju sumnju na nešto što se zove uspešan RTB”, naglašava Spaskovski.

 

Uredno punjenje budžeta

 

Kombinat bakra glavni je oslonac i pokretač privrednih aktivnosti u regionu i najznačajnija karika u bakarnom lancu Srbije, koja državi donosi nekoliko stotina miliona dolara godišnje.

 

U poslednje tri godine uredno izmiruje sve tekuće obaveze prema državi i partnerima i tačno „u dan“ plaća ne male obaveze za struju, naftu i ostalo.

 

“Mesečna faktura za struju „teška“ je 2,2 do 2,3 miliona evra! Znači, Basen godišnje izdvaja za električnu energiju skoro 30 miliona evra! Poreze i doprinose takođe redovno izmirujemo, a svi radnici imaju povezan radni staž i puno osiguranje” rekao je generalni direktor. 

 

Uporedo sa tekućim obavezama prema državi i partnerima, RTB Bor redovno isplaćuje zarade zaposlenima (prosečna neto plata iznosi 62 hiljade dinara), a izmiruje i sve obaveze iz kreditnih zaduženja po osnovu investiciong ciklusa u rudarstvo i metalurgiju.

 

“Iz sopstvenih sredstava je, na primer, kupovljena nova oprema za kriveljsku flotaciju vredna 18 miliona evra. Sa lokalnim radovima, koji će koštati oko milion i po evra, biće to investicija od 20 miliona evra. Oprema za majdanpečku flotaciju je avansirana sa tri i po miliona, a njena vrednost je 10 miliona evra. Do kraja ove godine ćemo i to pokriti” – dodao je prvi čovek RTB-a.

 

Ciljevi i vizija

 

Cilj je da novom rudarskom opremom u narednom periodu proizvodnju bakra sa 48.000 tona bakra u koncentratu godišnje povećavamo na 70.000, pa 75.000 i 80.000 tona.

 

Spasojevski je obrazložio da RTB već projektuje povećanje kapaciteta u „Cerovu“ na 5,2 do 5,5 miliona tona rude godišnje, a to će postići preseljenjem stare opreme i kombinacijom mlinova iz Majdanpeka.

 

On nagoveštava i da će kapacitet u Majdanpeku šest povećati sa šest na osam miliona tona rude godišnje.

 

“Moći ćemo to da izvedemo, jer smo i tamo prešli tih kritičnih 50% (ako se osam miliona tona uzme kao krajnji cilj), s obzirom na to da ćemo do kraja godine otkopati 4,2 do 4,3 miliona tona rude. U julu je, primera radi, RBM proizveo 800 tona bakra u koncentratu, a podsetiću, krajem 2008. zatekao sam mesečnu proizvodnju od 160 tona. I laiku je, dakle, jasno da je danas proizvodnja u gradu na Peku veća četiri puta, u Boru dva puta, a raskrivke je, pride, triput više. Sve to daje podstrek da sutra krupnijim koracima grabimo ka cilju – ka 80 hiljada tona bakra godišnje” rekao je Spaskovski.

 

“Za sve što sam pobrojao, a dodajmo i Fabriku kreča u Zagrađu (koja je u očajnom stanju), trebaće nam dodatnih 130 miliona evra. Tu, da budem jasan, ne računam otvaranje kopa na „Kriveljskom kamenu“ i proširivanje tamošnje flotacije. Sredstva neće predstavljati problem, izvori su na pomolu i biće i dalje iz sopstvenih sredstava i komercijalnih kredita koje ćemo povlačiti nakon izlaska iz restrukturiranja. Nadam se da ćemo taj proces, po modelu „osnivanje uz spajanje“, završiti do kraja godine i prerasti u jedinstvenu kompaniju koja će s novom Vladom dobiti nove podstreke i nove pristupe u aktiviranju metalskog kompleksa zemlje”zaključio je Spaskovski.

 

Korporativna odgovornost

 

Na kraju konferencije on se osvrnuo i na društveno odgovorno ponašanje kompanije u poslednjih godinu dana rekavši da Basen aktivno učestvuje u obnovi i izgradnji infrastrukturnih objekata u Boru (Zoo-vrt, Dom za stara lica, žičara na Crnom vrhu, renoviranje hotela „Jezero“ na Borskom jezeru“ itd.), Majdanpeku i selima dveju opština.

 

Sadržaj sa sajta može se preneti samo uz poštovanje USLOVA KORIŠĆENJA

Slične vesti

Napiši komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *

X