piše: Barska Mušica
Znam, nije me dugo bilo. Bio sam zauzet. Morao sam da doživim i ovo leto. Bez obzira koliko nam je vruće bilo u par navrata, ja se pomalo osećam prevareno. K’o kad kupiš tehničku robu na buvljaku. Dobio si šta si hteo, ali nije to bilo ono što si očekivao.
Preživelo se. Hodalo se ulicama i teturalo se kroz žbunje. Prljali smo vodu u jezeru, žalili za Tropskim barom i pili kafu u onom novom sranju, ne znam ni kako se zove. Kukali smo na vrućinu a sad kukamo što je zahladilo. Serem nam se u mentalitet. Mada je važno napomenuti svima koji misle drugačije da je to stvar koja se menja i da me zajebu s onim „takvi smo ti mi“. Da je tako još bi visili s grana ili živeli u pećini.
Uživali smo u borskom kulturnom letu. Nisam nešto bio prisutan na tim mainfestacijama al’ rek’o bih po fotografijama da mali broj ljudi jeste. Ljudi su više hteli da provode vreme na jezeru ili negde drugde. Pa, to se i desi kad probaš da zadovoljiš ukuse svima. Kad će taj Centar za kulturu da shvati da nije Pink pa da bode želje slušalaca jer mora da zaradi pare, već da mu je zadatak da promoviše kulturu. Ne’am pojma. Verovatno neće skoro. Ok, bilo je ljudi kad je Parni Valjak držao koncert. Daleko od toga da je to bilo dovoljno. Meni je najbolji deo leta u Boru bila Zaječarska Gitarijada.
Ja bih probao da to sve uvežem nekako u istu priču, da se leto oboji na neki način. Ovako deluje kao da su jurili po gradu da nađu šta sve mogu lokalna deca pa im dali da to pokažu ispred Doma Kulture. Rokeri, KUD-ovi, satiričari, aerobičari, mladi frulaši, žikina Šarenica, nindže, astronauti… 
I da, sa planiranjem toga treba da se krene već sada, u septembru, da se osmisli leto 2014. i krene da se radi na tome. Mada opet, ko pa mene šta pita i što li pa ja serem kad niko neće da sluša…
E, bilo je i svirki… sviraka… svirkiju… kako god da se kaže. Imali smo prilike da čujemo i nešto što inače nemamo priliku da čujemo. Stray Dogg. Čak i ako ne slušate takvu muziku (što me uopšte ne čudi), osvoji vas punoća zvuka i umešnost benda koji zna šta radi. Posle svake stvari dobijali su iskren aplauz od publike. Ono što mi je bilo posebno drago je što su klinci u prvim redovim znali reči skoro svih pesama. Kako čujem i njima se svidelo kod nas. Ima nade. Autorski bendovi su potrebni ovoj sredini k’o ’lebac.
Da me ne shvatite pogrešno, kaver bendovi su sasvim u redu i treba da rade to što rade i dalje, ali treba da postoji i ovo drugo. Bar zbog ravnoteže ako ništa drugo.
Bila je tu još svirki. Ona za dan mladih i svirka u kamionu na parkingu. Kad se sve sabere nije bilo loše ali moglo je da bude i bolje. Neko je klincima dao priliku da odsviraju šta znaju pred ljudima pa kud puklo. Negde je i puklo. Doduše, neki i nisu bili baš klinci al’ bar su dobili priliku da sviraju i to znači puno. Naravno, grad je na tu inicijativu odreagovao tako što je sleg’o ramenima i pravio se da to ne postoji. Tu neko nema nos za to šta treba da se radi. Ako ništa drugo, bar da se medijski isprati takav događaj.
Zato je ona manifestacija koja je održana mesec dana kasnije na istom parkingu ali sa druge strane bila sasvim lepo medijski propraćena. I to iz svih pogrešnih razloga. Neću da ulazim u to ko je koga tu hvatao za gušu i zašto, ali smešno je. A na kraju će svi opet da gledaju čudno čoveka s tetovažom, pirsingom ili irokezom. Bruka.
A sad o nečemu što mi dugo već leži na srcu. Znate one ljude koji ne zatvaraju usta. Ja sam siguran da je tu u pitanju neki hormonski poremećaj, to ne može da ima logično objašnjenje iza koga stoji razum. I nemoj neko da mi pominje kako su žene te koje laprdaju non-stop. To može komotno da nastavi da priča sebi i da se teši zato što nije mogao bolje da prođe od svoje debele, neobrazovane i laprdave gospođe. O tome si trebao da razmišljaš ranije. Ako sebi predstaviš da su sve žene iste i u to uspeš da ubediš i druge onda je svejedno, jel’ tako? Jeste, mojega.
Ja pričam o patološkoj oralnoj dijareji prisutnoj kod pojedinih ljudi i potpunom nedostatku interesovanja za druge. Možeš ti i da me ne slušaš ali ja ću i dalje da pričam jer se ja bolje osećam tako. To izaziva jaku duševnu i još malo pa i fizičku bol. Nemojte ljudi, a ako baš morate, probajte i da slušate malo. Za razgovor je potrebno dvoje. A i zdravo je.
Bla bla bla bla, shut the fuck up. Dosta. Valjda se čitamo češće od sada pa nadalje.
