piše: Barska Mušica
PETAK – BAJKERI
Izi Rajders. Neki to vole tako, neki ne. Meni lično je zabavno. Motori, prsluci, hijerarhija, trajanje… a i dobru muziku slušaju. Da me ne shvatite pogrešno, nemam baš neku želju da i ja navučem taj prsluk (možda tamo posle šezdesete, kad dovoljno prsnem s mozgom), niti da sednem na motor. Međutim, ceo taj folklor je dobra stvar, pa čak i ako se ljudima ne sviđa, mora se priznati da bi ovaj grad bio siromašnija sredina bez ove ekipe.
Otkad je otoplilo sedi se napolju, pa više nije tako zagušljivo kao što ume da bude unutra. Loša strana te priče je što više nema ni svirki otkad je toplije, a bilo je par dobrih (dobro de, i loših) u sezoni jesen/zima 2012/2013. U kombinaciji sa zatvorenom ulicom i kladionicom u lokalu pored, atmosfera dođe nekako familijarna. Matorci sede, piju, pričaju svoje priče i paze na decu. Klinci se igraju na ulici pa skoknu do kluba da slemuju uz Metaliku. Alkosi rade ono što najbolje umeju. Što se mene tiče, tako i treba. Zna se red.
Kasnije sam, sa još par ljudi, otišao u drugi deo grada, u drugi bajkerski klub – Roling Vils. Sever i Jug, Jin i Jang, Dupe i Oko, Južna i Istočna Srbija. To je trenutno, možda i najbolji prostor (u funkciji) za svirke u gradu. Kad je svirka pride i humanitarnog karaktera, onda je samim tim i lepše.
Jednog prijatelja smo izgubili u prvih pet minuta tj. sam je rešio da se izgubi. Svirali su Dim i još neki bend – jebešga, baš me je nešto mrzelo da pamtim kako se zove. Tu sam shvatio da se bendovi dele na dve vrste – jednima u prvim redovima đuskaju cice, a drugima dugokosi metalci. Takođe, shvatio sam i da smo pičkice svi mi što kukamo na vrućinu u zadnjih par dana. Unutra bi se i kuče oznojilo. Na terasi, gde je većina i stajala, a nekoliko starijih brka sedelo, bilo je sasvim ok.
Prašili su i jedni i drugi, ili zajedno, nisam baš uhvatio šta se tu dešavalo, družio sam se. Svi su se znojili, svakako. Tu negde sam rešio da se izgubim i ja. Kao što rekoh na početku, ili prihvatiš sav taj prateći folkor ili ne. Tu je granica između dobrog zezanja i smaranja. U svakom slučaju, neku lovu smo sakupili, nadam se da će biti od pomoći malom Savi.
Račun: 205-9011004630372-04 Komercijalna Banka
Više o ovome pročitajte OVDE
Eto, sad sam video da se oni drugi zovu Ded End… i video sam da u tekstu piše Din a ne Dim i usrao sam se od smeha.
SUBOTA – SANSET
U subotu je bilo malo laganije. Ceo dan sam bežao od neočekivanog i ničim izazvanog mamurluka. Posle prvog piva na kućnoj žurci, bilo mi je lakše, a jetra me je samo popreko pogledala i nastavila da radi. Klub 69 (stari Dži Spot, stari Kalt, stari Libertas – zavisi samo koliko si star) ponovo radi… ili ne… ili ponekad… ili ti probaj pa vidi da li radi. Šteta što je tako.
Svirka je krenula kao i obično posle 11 a narod se skupio oko pola 1. Lepa stvar je što su došle i devojke. Često se desi da ih skoro i nema, pa se osetim kao da sam na mašinskom fakultetu. Možda sam samo ja u pitanju, ali uvek mi deluje da publika ovde ne zna baš šta da radi na svirci kad na bini nisu rokeri i pankeri pa nema šutke. Nego dobro, edukujemo se polako. Sanset svira stvari koje u većini slučajeva nećete čuti od drugih bendova. Devojčicama se svidelo, to je važno. Devojka koja peva je sjajna. I violina joj je sjajna. Naročito kad svira Juritmiks na njoj.
Samo je sirota htela da umre od vrućine. Na kraju je dobila neku lepezu – reket za stoni tenis, pa je preživela. Momci iza nje su takođe dobri i da, basista im je bio bolestan. Znam pošto je to delio sa nama svaki put kad je trebao da peva. Što će reći, može on to i bolje. Ko ih nije čuo, može da ode vikendom na jezero. Oni tamo sviraju u džez noćnom klubu ili kakosevećzove pa uživajte uz popularne cene pića. Dvesta pedeset dinara za 0.33l piva.
Dakle, vikend k’o vikend, sasvim običan. Ne zaboravite Stray Dogg iduće subote. I to će da se svidi devojčicama. Leto je tek počelo, ko zna šta nas još sve očekuje. Ajd.
