Društvo mladih istraživača, u saradnji sa UG „Village“- Pokret za razvoj sela Zlot, realizovalo je tribine u Zlotu, Šarbanovcu i Brestovcu kako bi se lokalno stanovništvo edukovalo o Ciljevima održivog razvoja, ali i da se prikupe stavovi i mišljenja građana o prioritetima koji treba da se nađu u dokumentima javne politike grada – Plan razvoja Grada Bor i Plan zaštite životne sredine.
Na ruralnim tribinama meštani su upoznati sa Agendom 2030, uz poseban osvrt na ciljeve koji se odnose na zaštitu životne sredine (COR 6, 7, 11, 12, 13 i 15.), sa problemima i mogućim razvojnim prioritetima na lokalnom nivou i mogućnostima za održiva seoska domaćinstva – mogućnostima za energetsku efikasnost u ruralnim područjima, održivom turizmu i održivoj poljoprivrednoj proizvodnji.
Prikupljeni su stavovi i mišljenja učesnika o mogućnostima razvoja održivih seoskih domaćinstava u konkretnoj ruralnoj sredini.
Učesnici tribina izneli su svoja očekivanja da kroz modernizaciju svojih domaćinstava implementiraju inovativna rešenja za povećanje energetske efikasnosti.
Debata je pokazala veliko interesovanje za upotrebu obnovljivih izvora energije, posebno solarne energije.
Zainteresovani učesnici posebno su iskazali interesovanje za upotrebu toplotnih pumpi i biogasa u domaćinstvima i na svojim poljoprivrednim gazdinstvima.
Sa stanovišta razvoja održivog turizma, meštani ruralnih područja izrazili su mišljenje da i sami nisu dovoljno iskoristili kapacitete koje nude prostori očuvane prirode u okolini Bora, da je potrebno da svi stejkholderi budu uključeni u razvoj održivog turizma i da se infrastrukturni kapaciteti moraju uskladiti sa brojem turista koji posećuju ova područja.
Smatraju da razvoj održivog turizma treba da bude tematizovan, odnosno prilagođen ponudi koju može da pruži određeno ruralno područje.
Na primer, selo Zlot ima spomenik prirode „Lazarev kanjon“ i Malinik pa je pogodno za ekskurzije, planinarenje i speleologiju, planinsku površ Dubašnicu sa bačijama za etnoturizam; selo Brestovac ima Brestovačku Banju i Borsko jezero pa je pogodno za razvoj banjskog i letnjeg turizma, dok je selo Šarbanovac blizu magistralnog puta pa može da ponudi smeštajne kapacitete i ishranu za turiste.
Izražavaju potrebu za saradnjom upravljača šuma i zaštićenog područja sa meštanima radi bolje i kvalitetnije turističke ponude, kao i potrebu za boljim informisanjem o turističkim ponudama na ovom području.
Za razvoj održive poljoprivrede smatraju da je neophodan dobar akcioni plan, izgradnja sistema za navodnjavanje i povećane subvencije lokalne samouprave koje bi omogućile ostajanje mladih na selu i motivisanje mladih da se bave poljoprivredom, edukacija o primeni Ciljeva održivog razvoja u poljoprivredi i jačanje kapaciteta poljoprivredne službe u lokalnoj samoupravi za pružanje savetodavne podrške za razvoj održive poljoprivredne prakse i konkurisanje za subvencije i grantove.
Koordinator projekta “Bolje je OdRživo” Nataša Ranđelović predstavila je projekat, a posetioci tribine popunili su anketu o održivom razvoju i implementaciji COR.
Prvi deo tribine bio je informativan i na njemu su učesnici upoznati sa pojmom „održivi razvoj“, Agendom 2030 i ciljevima održivog razvoja. Predstavljeno je svih 17 ciljeva održivog razvoja, sa najvećim fokusom na ciljeve održivog razvoja koji se tiču zaštite životne sredine, posebno na lokalnom nivou.
Učesnicima su predstavljene mogućnosti za energetsku efikasnost u ruralnim područjima o čemu je govorio Zvonko Damnjanović, magistartehničkih nauka, o održivom turizmu govorila je Jasna Tomić, turizmolog a kako do održive poljoprivrede, zainteresovanima je objasnio dipl. ing. poljoprivrede Jugoslav Đorđević.
U toku prezentacija i nakon njih, vođena je diskusija sa učesnicima o implementaciji COR koji su bitni za lokalnu sredinu i o tome sa kojim se problemima susreću na lokalu.
Realizaciju tribina podržali su i pomogli UG “Primovara“ Zlot, UG “Šarbanovački kotilić“ Šarbanovac i OŠ “Stanoje Miljković“ Brestovac.
Inicijativa Društva mladih istraživača Bor „Bolje je OdRživo“ realizuje se u okviru projekta „Reforma javnih finansija – Agenda 2030“ koji podržavaju vlade Švajcarske i Nemačke, a implementira GIZ-Nemačka kancelarija za međunarodnu saradnju.
