Na fotografiji – Ozelenjavanje visokih planira
Zaposleni u kriveljskim pogonima za preradu mineralnih sirovina oplemenili su svoju radnu sredinu sa dodatnih sto stabala različitog voća i ukrasnog drveća u čemu ih je podržao menadžmenta ove fabrike.
Želeli smo da damo mali doprinos unapređenju ekološkog poretka u kompaniji, trudimo se da jačamo ekološku svest zaposlenih, a ova akcija primer je da smo na dobrom putu, rekao je zamenik rukovodioca flotacije „Veliki Krivelj“ Aleksandar Petković.
Ističe da će sadnja drveća oko fabrika doneti brojne benefite, zelenilo će smanjiti raznošenje prašine, poslužiće i kao barijera za buku.
U ovoj kompaniji iznose podatak da su od njihovog dolaska u Srbiju, investicije u Bor i Majdanpek devetostruko premašile cenu po kojoj je ta kineska kompanija dokapitalizovala rudarsko-metalurški kombinat i realizovala strateško partnerstvo sa Srbijom.
U tehničku obnovu četiri rudnika i topionice u Boru, kao i u brojne projekte bezbednosti i zaštite životne sredine, Srbija Ziđin Koper je za pet godina uložila dve milijarde i 594 miliona dolara, odnosno duplo više od onoga što je bila u obavezi da učini do kraja ove godine. Od te sume, samo u zaštitu životne sredine i ekologiju uloženo je oko 225 miliona dolara, što je triput više od iznosa dogovorenog sporazumom strateškoj saradnji.
Projekat ozelenjavanja kopovskog odlagališta „Visoki planiri“ hidrosetve je u toku, i promene degradiranih površina su vidljive.
Poduhvat rekultivacije bio je sastavni deo Ugovora o strateškom partnerstvu sa Vladom Srbije, pošto je reč o parcelama koje su istorijsko nasleđe nekadašnjeg RTB-a Bor.
Srbija Ziđin Koper je sa borskim Institutom za rudarstvo i metalurgiju, koji je nosilac prava nad ovom parcelom u vlasništvu države Srbije, potpisala sporazum o ozelenjavanju „Visokih planira“, i dosad je rekultivisano 355 hiljada kvadrata ove degradirane rudarske površine.
Za pet godina kompanija je rekultivisala oko 200 hektara devastiranih površina u Boru i posadila 560 hiljada sadnica.
Srbija Ziđin Koper se na taj način ujedno priključila globalnoj borbi protiv klimatskih promena, jer nastoji da smanji svoj ugljenični otisak i bude pionir među privrednicima u inovativnom i odgovornom ponašanju prema životnoj sredini. Implementacijom novih tehnologija redukovali smo upotrebu „prljavih“ energenata, „odgovornih“ za emisiju ugljen-dioksida i drugih gasova sa efektom staklene bašte, a u toku je i izrada plana za monitoring takvih gasova, kaže rukovodilac Sektora zaštite životne sredine Mirjana Marić.
Ona podseća da biljke imaju glavnu ulogu u sprečavanju efekta staklene bašte.
Od početka godine posadili smo 230 hiljada sadnica crnog bora i belog bagrema. Ti novi šumski predeli sprečiće eroziju zemljišta i sačuvati rezerve vode. Jer, samo jedan hektar pošumljenog zemljišta ima kapacitet da zadrži 700.000 litara čiste vode. Zbog toga nastojimo da u akcije pošumljavanja u Boru i Majdanpeku uključimo i lokalno stanovništvo, prvenstveno mlade, kako bismo svi zajedno dali doprinos ozelenjavanju degradranih površina, ističe Mirjana Marić i dodaje da je jedan od glavnih ciljeva kompanije podizanje svesti o značaju i vrednosti šumskih resursa.
U ovoj kompaniji napominju da je SZK postavila cilj, da između dva važna ekološka datuma, Svetskog dana šuma i Dana planete Zemlje, zasadi još stotinak stabala i ozeleni dodatne površine u krugu Flotacije „Veliki Krivelj“.
