Činjenica da je ove godine Međunarodni dan žena, 8.mart, pao nekoliko dana pre zvaničnog početka predizborne kampanje, prilično je obojila predviđanja o društveno-političkoj ulozi žena u Srbiji.
Na lokalnim manifestacijama po Srbiji, ženske organizacije zatražile su „samo“ veće učešće žena u lokalnoj vlasti. U Beogradu, pojedini visoki državni i stranački funkcioneri založili su se da nakon izbora Srbija dobije ženu premijera ili da bude više gradonačelnica.
U zavisnosti koja politička opcija pobedi, žene mogu da očekuju pozitivnu diskriminaciju prilikom zapošljavanja, naročito trudnice i samohrane majke. Stranke najavljuju i da će se zabraniti poslodavcima da ispituju radnice o porodičnim planovima, i da će se naknada za trudničko odsustvo koja je 2006. smanjena na 65% plate vratiti na 100%. Učesnici skupova su primetili i da u Srbiji nema „tajkunica“ što samo potvrđuje ko drži finansijsku moć u zemlji.
Srbija je postigla napredak u pogledu ravnopravnosti polova ali je i dalje potrebno veće učešće žena u političkom životu, ekonomiji i donošenju važnih državnih odluka, zaključili su učesnici skupa „Žene u javnom životu“, organizovanog povodom Međunarodnog dana žena, 8. marta.
Srbija bi u narednom sazivu parlamenta trebalo da ima 33% žena na šta obavezuje Zakon o ravnopravnosti polova usvojen krajem 2009. godine. Skupština Srbije u sadašnjem sazivu ima oko 22% poslanica, na čelu opština u Srbiji je 8% žena i 5% gradonačelnica. Vladu Srbije čini oko 18% žena i 28% državnih sekretarki.
Prema preporuci Ujedinjenih nacija i Saveta Evrope, političke partije treba da promovišu učešće žena u partijskim strukturama, kao i da ih bude minimum 30-35% u parlamentima na svim nivoima odlučivanja, rečeno je na skupu.
Kako bi se to postiglo u Srbiji, Uprava za rodnu ravnopravnost priprema Smernice za političke partije, dokument koji će im koristiti kako bi što uspešnije unapredile rodnu ravnopravnost, najavila je 8.marta direktorka Uprave za rodnu ravnopravnost u Ministarstvu rada i socijalne politike Natalija Mićunović.
„Verujem da će položaj žena biti unapređen. Bila sam zagovornik ideje o tome da žene imaju 33% poslanika u parlamentu, kako na predstojećim izborima ne bi bile slabije zastupljeni pol“, kazala je predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić Dejanović.
Prema podacima Nacionalne strategije za poboljšanje položaje žena i unapređivanje rodne ravnospravnosti 2009-2015, posle izbora 2000. godine u Narodnoj Skupštini među narodnim poslanicima bilo je 12,4% žena.
Propisivanjem obaveze za manje zastupljen pol u Zakonu o izboru narodnih poslanika, od 2007. učešće žena među poslanicima povećalo se na 21,2%. Na čelu Narodne Skupštine je žena, a procenat žena među potpredsednicima jeste 50%.
U skupštinama jedinica lokalne samouprave (gradova i opština) posle izbora 2000. godine bilo je manje od 7% žena, a uvođenjem obavezne kvote od 30% za manje zastupljen pol u Zakonu o lokalnim izborima, posle lokalnih izbora 2004. godine povećala se zastupljenost žena na 21,3%.
Broj ministarki u Vladi Republike Srbije od 2001. godine varirao je od dve do četiri ministarke. Od 2008. godine u Vladi ima pet ministarski, što je 18,5%. Među državnim sekretarima ima 22,7% žena, a među pomoćnicima ministra 42,6%.
Među sudijama preovlađuju žene (oko 64%), ali ne i među predsednicima sudova (oko 40%). Od 2000. godine na čelu Vrhovnog suda Srbije je žena, a od 2008. godine i na čelu Ustavnog suda Srbije je žena i u njemu žene čine većinu sudija (70%).
Prema tumačenju autora Strategije, razlozi za nedovoljno prisustvo žena u politici su razni, a deo prepreka leži u tradiciji, porodičnim obavezama i brizi o deci, što obeshrabruje žene da se angažuju u politici.
Predsednica parlamenta je ocenila da je srpsko društvo spremno da nakon narednih izbora možda dobije i novu ženu premijera, kao i da žene budu na mestima poput ministarki policije ili odbrane. „Jedno istraživanje je pokazalo da bi se žene na državničkim funkcijama više bavile pitanjima budućnosti, a muškarci pitanjima poput borbe protiv korupcije“, kazala je presednica skupštine.
Slavica Đukić-Dejanović je navela da su u Srbiji doneti brojni zakoni i norme kojima se štiti ravnopravnost polova, ali da i pored toga žene za iste poslova dobijaju 16% niže zarade od muškaraca.
Predsednik Političkog saveta Demokratske stranke Dragoljub Mićunović takođe je pozdravio to što će žene biti zastupljenije u narednom sazivu parlamenta, ali je ukazao da je bitno i kakvu će ulogu imati u njemu.
„Bitno je koliko će veliku ulogu imati i koliki uticaj u svojim partijama. Takođe, važno pitanje je i to što se pominju samo tajkuni, nisam čuo za tajkunice. Važna je i raspodela moći i novca“, poručio je Mićunović.
On je kao poseban problem naveo nasilje i agresiju prema ženama i ukazao da je muški svet prepun „žrtvovanja ženskog roda“. Mićunović je poručio da bi svako ko je agresivan prema ženama trebalo da bude ne samo zakonski kažnjen već i prezren od društva.
„Potrebno je lečiti muški rod. Dokle god imamo toliki stepen nasilja nad ženama, to znači da imamo bolesne ljude koji svoju agresiju ispoljavanju na najnemoćnijim“, rekao je zvaničnik DS-a. On je poručio da ženama nije potreban odnos „danas ruža sutra šamar“, već da bi muškarci trebalo da ih poštuju i uvažavaju svakog dana.
Direktorka Uprave za rodnu ravnopravnost Natalija Mićunović rekla je da bez rodne ravnopravnosti nema razvijenog društva. „Osnaživanjem žena u politici obezbeđuje se podrška pitanjima koja se značajnije odnose na žene. Žene će na pozicijama vlasti imati više sluha za oslobađenje od PDV za dečju garderobu i hranu nego što to imaju muškarci“, kazala je Mićunović.
Forum žena u Prijepolju organizovao je 8. marta, akciju „Biram da budem izabrana“, čiji je cilj veće učešće žena u društvenom i političkom životu lokalne zajednice.
Kako je Beti rekla sekretarka Foruma Mirjana Tešević, predata je i inicijativa za izmenu statuta skupštine opštine, kojom se u lokalnom parlamentu traži učešće žena od 30%, ali o kojoj se ni posle 12 meseci još nije povela rasprava na sednicama skupštine.
Obećanja stranaka
Puno stranaka se oglasilo povodom 8. marta sa raznim obećanjima.
Demokratska stranka (DS) smatra da se roditeljstvo najefikasnije može pomoći jeftinijim potrepštinama i osnivanjem fondova za pomoć majkama i deci u koje bi bila usmerena sredstva od različitih poreza. Potpredsednica DS Jelena Trivan založila se da materinski dodatak mora biti veći i da se mora naći način da se pomogne nezaposlenim trudnicama. DS insistira da nadoknada za održavanje trudnoće mora da bude vraćena na 100% plate“, rekla je Jelena Trivan.
Ona je navela daa se zbog dobijanja statusa kandidata može sa više optimizma gledati u budućnost jer će Srbija imati mogućnost da učestvuje u 26 različitih programa EU, među kojima su i programi samozapošljavanja i socijalne zaštite. „To je naročito važno jer su žene najveći gubitnici tranzicije, žene u srednjim godinama se najteže zapošljavaju i trpe najveću diskriminaciju prilikom zapošljavanja, naročito vezano za materinstvo“, rekla je Jelena Trivan.
Navela je da sledeća Vlada Srbije mora da razvija programe socijalnog preduzetništva koristeći evropske fondove i da u grupacijama koje će država posebno podsticati budu žene koje će počinjati sopstveni posao i samohrane majke kao pozitivno diskriminisane kategorije.
Zamenik predsednika Srpske napredne stranke (SNS) Aleksandar Vučić poručio je da će se ta partija zalagati za veću zaposlenost žena u Srbiji.
Privrednice Beograda su se požalile Vučiću na probleme sporijeg napredovanja u poslu i straha da će ostati bez posla ukoliko zatrudne.
„Sva socijalna prava ćemo garantovati i unećemo izmene u Zakon o radnim odnosima, gde više neće moći da se igraju sa ženama koje će da ucenjuju time da li će imati pravo na trudničko odsustvo, ili da li će da dobiju posao ukoliko nisu rodile dete a planiraju“, rekao je on.
Vučić je dodao da će ukoliko bude izabran za gradonačelnika Beograda jednom mesečno sa ženama u Beogradu razgovarati o njihovim problemima. On je kazao i da nije zadovoljan zastupljenošću žena u političkom životu Srbije, i istakao da su dame sposobne da obavljaju posao premijera ili gradonačelnika.
Liga socijaldermokrata Vojvodine (LSV) ocenila je da su žene u Srbiji i dalje diskriminisane i ugrožene na različite načine.
„Stepen ugroženosti možda najbolje ilustruje činjenica da je samo tokom prošle godine 48 žena stradalo u različitim vidovima nasilja, dok je na hiljade bilo duže ili kraće vreme u Sigurnim ženskim kućama širom zemlje“, piše u saopštenju LSV-a. Forum žena LSV upozorava da se žene koje traže posao od mnogih poslodavaca i dalje uslovljavaju obećanjem da neće rađati.
Izvor: Beta i EurActiv.rs