NEGOTIN, (IST Media, tekst i foto: Zdenka Tomić) Na 53. “Mokranjčevim danima” u Negotinu, jedan od koncerata koji će se pamtiti, bio je i nastup legendarnog makedonskog gitariste Vlatka Stefanovskog.
Kada se dogodi da prvi put u Mokranjčevom gradu i na Festivalu treba da nastupi jedan od najvećih gitarskih virtuoza koji je tokom svoje karijere zabeležio na hiljade nastupa širom zemaljske kugle i uz to bio osnivač jednog od naznačajnijih rok sastava u bivšoj SFRJ, onda je i razumljivo očekivati vrhunsko muziciranje i profesionalnost. A makedonski gitarista Vlatko Stefanovski i njegov trio su u prepunoj sali negotinskog Doma kulture pokazali mnogo više.
Minimalizam koji u vizuelnom smislu donosi nastup trija, uspešno su u izvođačkom smislu u visine podigli i basista Đoko Maksimovski i bubnjar Dino Milosavljević koji su upečatljivim i bravuroznim izvođenjem svojih deonica činili ovaj ”dream team” Vlatka Stefanovskog.
Već prvi gitarski rifovi u obradi narodne pesme “Makedonsko devojče” stvorili su odličan kontakt sa publikom čije je uzbuđenje postepeno raslo kako je koncert odmicao što je potvrdilo da Stefanovski odličnim programskim konceptom zaista pravi magijsku atmosferu. Kaže, bio je to standarni repertoar. Puno toga ne sviraju a mogli bi. Razlozi su razumljivi kada se ima u vidu činjenica, da je iza njega 35 snimljenih albuma, što znači oko 350 kompozicija.
Prvo pojavljivanje i nastup pred negotinskom publikom doneli su koncert na kojem su se, osim kompozicija inspirisanih narodnim folklorom, mogle čuti i pojedine iz njegovog opusa filmske muzike poput “Gypsy song”, “Country”, “Texas flood” do nezaboravnih hitova legendarne grupe „Leb i sol“: „Čuvam noć od budnih“, „Mamurni ljudi“, “Jovano, Jovanke”, „Kao kakao“, „Čukni vo drvo“, „Skopje“. Publiku koja ih je višeminutnim ovacijama, u sjajnoj atmosferi vraćala na bis, obradovali su i izvođenjem: “Uči me, majko” i “Bistra voda”.
”Fenomenalno je bilo! Celo leto sviramo po raznim otvorenim i zatvorenim prostorima ali ovo večeras u Negotinu je bilo nešto posebno. Prvo zbog sale, drugo zbog gostoprimstva domaćina koji su nas dočekali kako je red. Pri tom je ovo festival ozbiljne, duhovne, horske muzike u koji smo mi ”uleteli” kao rokeri i ljudi koji sviraju malo glasniju muziku, ali se nadam ne i lošiju. Posebno sam uživao večeras jer volim ove drvene podove na sceni, ogrebane od svih mogućih čela i orkestarskih stolica, jer to sceni daje šarma. Ne volim kad vidim tepisone i betone jer to nije akustično i nije za muziku, dok je drvo stvarno inspirativno. Mali je grad za ovako veliku salu ali su verovatno Mokranjčeva ostavština i njegov duh ovde još uvek živi i i zaista je bilo fantastično. Publika nas je ispratila u svakom tonu. Znala je šta radimo u svakom trenutku i shodno tome reagovala.”
Svoju vezu sa Mokranjcem Vlatko Stefanovski vidi u zajedničkoj inspiraciji koju je obojici dalo šarenilo narodnog folklora, na koje on gleda kao na vrstu muzike prepune boje, ispunjene melanholijom, tugom, bluzom ali i veseljem i prirodom. ”Muzika ako nije autentična nije dobra ”- kaže Stefanovski, ”a na svu sreću mi na Balkanu imamo višak te dobre muzike”.
”Da ne zvučim patetično, govorim iskreno, strašno mi je važno da ostavim najbolji utisak koji mogu, posebno kad u neko mesto dolazim prvi put, znači da sviramo najbolje što možemo a tako je bilo večeras I bilo mi je zadovoljstvo svirati pre negotinskom publikom. U mojoj glavi ne postoji podela na male i velike sredine. To sam odavno naučio! Ako želite sresti provincijalca možete ga sresti u metropoli, ako želite sresti fine ljude i građane možete ih sresti u najmanjem mestu i u selu, ali i u šumi i na livadi.”
Iako mu je poznata Mokranjčeva ostavština u oblasti horske i duhovne muzike u kojoj priznaje da nije ekspert, na pitanje potpisnika ovih redova: ”Možemo li očekivati da zasvira Mokranjca?” ovako odgovara: ”Nije isključeno. Moram ga prostudirati da bi ga odsvirao. Ne ulazim tako lako, ne bacam se u hladnu vodu. To što ne poznajem ne poznajem ali naravno da ima šanse da upoznam i da proučim, naučim i da sutradan nešto odsviram.”
