foto: Jovica Zečević
Tekst i prevod: Sanja Kamenović
Jekh romni thar trianda berš irisali thari buti. Dikha and late o lakhe šudrile vasta, phurani ando muj, o šeja melale…
Resljam la ko stepenice angalo phuro objekat ko borsko than“Brezonik“. Na mangela te vakherel amencar,phenela šhaj nekoj dikhela akhija priča em koj džanel so bi oveline…ko nesave pitanja dela o odgovorija ali na dela te slikhina la.
„Akhe završime si avdivese. Hanama ko sa riga te šhaj arakha otpadno metal, sa džikh na astarenamen o stražarija tharo Ziđin. Onda naša saroren te na astarenamen…“phenela menge akhija terni romni ,but i terni phuranili ando muj.
Za ki razlika thar aver Roma so đivena ando Boro bizo državljanstvo,oj amenge baripea pokazinela kaj isi sa adava lila. O lila isi,al i buti nanaj . Nanajla škola,pa golese na rodela pošukhar rešenje em džal ko otpad ko phuro RTB te khedel so arakhel.
Ko nakhle dive irinelape khere sa sudrili,ko phurano than ki ulica o čorore „Herderova“.
Ked dikhelape pošukhar taro prilazno drom ,o deš khera pe jekhe spratoja but i propele te šhaj manušeske muka te perel ked dikhel adava. Nesave khera nanajlen o stakla ko pendžerja,em aver lepinde i plastično folija. O stakla em i pvc stolarija lenge baro luksuzi.
O nekhobor dvorišta ko lengere khera, izdičhona sar magacinija pe sekundarna sirovine. I mel i kate god dičhol, em ked bi saroren ikhlile te pošužaren em te kheden za ko jekh,duj satiija sa bi oveline kedime…al adava i aver priča…
Amari redakcija vikhinde o članoja thari organizacija“Opre Roma Srbija“, kova ale ko borska mahala kate đivena o Roma te kheden o podaci thar manuša kola i sposobna bućenge em te pomoginena lenge te arakhelape lenge buti.
Sar phenđa amenge i Jelena Reljić andari organizacija „Opre Roma“, angali inicijativa “I buti Romenge, laćhipe opštinenge“, ki saradnja pe opština em o Ministarstvo za ki lokalno samouprava,ona valjani te kheren i baza podataka za ko označime bućarne thana em o Roma so si sposobna bućhenge.
Isiamen nada khaj ka pali akhija inicijativa ka putrelape o thana za ki buti e Romenge. Ona akhana arakhena o buća ki sezona soj ,privremena,al adava ikherelalen ki neizvesnost“, phenela o Vladimir Šainović o predsednik za ki romani inicijativa e ternen „Gypsy soul.
Em adava nane jek aktivnost sar bi pomoginelape adija grupake.
Ko akhava projekto „Razvojno podrška ko obuke, korkoro bućaripe em nevo bućaripe“, planirime te bućarenape 27 manuša. O bizopovratna sredstva bućestar odvojime si za ko 15 manuša,em o 6-12 firme –o preduzetnici kola na postojinena but thar pandž berša , isi te dobinen bizopovratna sredsta te bućharen neve o dešuduj Roma andari phari bućharni kategorija.
Thar akhava projekat ka oven astarde o manuša phure thar 50 berša,nasvale manuša so invalidija,okhola so irindepe andaro inostranstvo sar o pripadnici i nacionalno manjina.
O Šainović vakherela kaj si jekh tharo glavno problem ko Roma adava so nanajlen buti em so na isilen ostvarenje za ko prava bućenge.
„Manga te pomogina manušenge kola phariphea resena džiki buti, golese sosi ka da len i oprema za ki buti soj lakhi vrednost 2400 evrija te šhaj korkore te zaposlinenpe, em te kheren o ideje ki buti kola ona mangen,sar o 2000 evrija firmenge. O pandž lica kola korkore kheren pi firma ,ka pomogina lenge te ovelalen web sajt kate ka isilen pomoć ko elektronska buća za ko firme kola ale ko akhava projekto“, dela lafi thar adava.
Glavno nosilac za ko projekat si o Grad Bor,a o partnerija leske i romani inicijativa ternen „Gypsy soul“ em Dom omladine Bor. O projekto nakhelape zala finansijsko podrška i Nemačko razvojno agencija- GIZ ko period tharo 1.novembar 2021. džiko 31.oktobar 2022.berš
O tekst alo angal Projekat “LAP lupa”, kova lovarel o Ministarstvo za ki kultura i javno dikhibe RS ko 2021 berš. O akhava sadržaj i bari odgovornost thar glavno realizatori ko akhava projekto,em na menjinela nisava misliba za ko Ministarstvo.
Stanovnici Herderove ulice – zaboravljeni i nesrećni
Romkinja stara tridesetak godina upravo se vratila sa posla. Primećujemo joj žuljevite i promrzle ruke, lice izmučeno, odelo blatnjavo…
Srećemo je na stepeništu ulaza u dotrajali objekat u borskom naselju “Brezonik”. Ne želi da priča sa nama zvanično, jer kaže, otkud zna ko će pročitati njenu ispovest i kakve bi snosila posledice…odgovara šturo na neka naša pitanja, ali ne pristaje da je fotografišemo.
Evo, gotovo je za danas. Kopamo na sve strane da nađemo otpadni metal, sve dok nas ne pojure stražari Ziđin-a. A onda beganje da nas ne uhvate…kaže nam iskreno ova mlada žena prerano ostarelog lica.
Za razliku od nekih Roma koji žive u Boru bez državljanstva, gotovo ponosno nam prijavljuje da papire ima. Kao da je reč o “suvom zlatu”. Papire ima, ali ne i posao. Nema završenu školu, pa se i ne trudi da potraži bolje rešenje od rovarenja po otpadu u nekadašnjem RTB-u.
Poslednjih dana se promrzla vraća kući, u trošni objekat u čuvenoj ulici siromašnih, u “Herderovoj”.
Kada se sa prilaznog puta baci pogled na desetak nanizanih jednospratnih kuća, krene gorčina u želucu. Neki stanov nemaju čak ni stakla na prozorskim oknima, na drugima su oblepljene plastične folije. Kada stan štiti staklo, to spada u luksuz, baš kao i okna od pvc stolarije.
Pojedina dvorišta opremljena su kao magacini u kojima se naziru sve vrste sekundarnih sirovina. Smeća je gde god oko zapne, i čini se, kada bi se svi stanovnici organizovali, sve bi očistili za sat, dva… ali to je druga priča.
Našu redakciju pozvali su članovi organizacije “Opre Roma Srbija”, koji su se obreli upravo u borska naselja gde pretežno žive Romi, ne bi li prikupili podatke o radno sposobnim licima, a onda im pomogli zaposlenjem. Kako nas je obavestila Jelena Reljić iz organizacije “Opre Roma”, kroz inicijativu “Posao za Rome, napredak za opštine”, u saradnji sa opštinom i Ministarstvom za lokalnu samoupravu, oni treba da naprave bazu podataka o deficitarnim radnim mestima i broju radno sposobnih Roma u Boru.
Nadamo se da će se kroz ovu inicijativu otvoriti radna mesta za Rome. Oni se sada zapošljavaju na privremenim i povremenim poslovima, ali to je sve trenutno i neizvesno, ističe Vladimir Šainović, predsednik romske inicijative mladih „Gypsy soul“.
I to nije jedina aktivnost kako bi se pomoglo ovoj ranjivoj grupi.
Projektom „Razvojna podrška obuci, samozapošljavanju i novozapošljavanju teško zapošljivih grupa“, planirano je zaposlenje 27 osoba.
Bespovratni grant za samozapošljavanje predviđen je za 15 osoba, dok će od 6 do 12 firmi – preduzetnika, koje ne postoje duže do pet godina, dobiti bespovratni grant za novozapošljavanje 12 pripadnika iz teško zapošljive kategorije.
Projektom će biti obuhvaćena lica starija od 50 godina, osobe sa invaliditetom, povratnici iz inostranstva, kao i pripadnici nacionalnih manjina.
Šainović ističe da je jedan od glavnih problema romske zajednice upravo nezaposlenost i ostvarivanje prava na rad.
Želimo da podržimo kategoriju teže zapošljivih lica, tako što ćemo im omogućiti opremu za rad u vrednosti od 2400 evra za samozapošljavanje, tj. razvijanje poslovnih ideja koje oni žele, kao i 2000 eura subvencije za firme. Za pet lica koji osnuju svoje firme obezbedićemo izradu i održavanje web sajta koji će im pomoći u elektronskom poslovanju i marketingu firme osnovane u okviru projekta, objašnjava.
Nosilac projekta je grad Bor, a partneri su romska inicijativa mladih „Gypsy soul“ i Dom omladine Bor. Projekat se sprovodi uz finansijsku podršku Nemačke razvojne agencije – GIZ u periodu od 1. novembra 2021. do 31. oktobra 2022. godine.
Tekst je nastao kroz Projekat „LAP Lupa“ koji sufinansira Ministarstvo kulture i javnog informisanja RS u 2021. godini. Sadržaj je isključivo odgovornost realizatora projekta i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenje Ministarstva.