Šta donose izmene i dopune zakona o visokom obrazovanju

218 0

piše: Boban Stojanović – Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu

 

indeksIzmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju Ministarstvo pokušava da uvede red u nekoliko oblasti. Glavne teme u vezi sa kojima teče rasprava i koje su ključne za visokoškolske ustanove i studente jesu proces akreditacije, naročito doktorskih studija, kao i broj ispitnih rokova.

 

Proces akreditacije je očigledno pokazao određene mane i potrebno je da bude transparentniji, ali, pre svega, da rezultati akreditacije donesu kvalitet visokom obrazovanju u Srbiji.

 

U vezi sa doktorskim studijama, izmene Zakona su odgovor Ministarstva na „akademske skandale“ koji su potresali Srbiju u prethodna tri-četiri meseca, tj. sumnji da je nekoliko doktorskih disertacija plagirano. Uvođenje registra svih doktorskih disertacija je svakako korak napred i pozitivna stvar, a u kombinaciji sa novim sistemom akreditacije doktorskih studija trebalo bi da dovede do boljih rešenja.

 

Međutim, pravilnici o doktorskim studijama i procesu odbrane disertacije imaju elemente akademske čestitosti i tačnih uslova koje doktorand mora da ispuni da bi uopšte došao u priliku da brani disertaciju. Problem je u tome što se pravilnici i uslovi ne poštuju uvek. Sa druge strane, postoje primeri dobre prakse, poput Fakulteta političkih nauka koji je 2012. godine usvojio Pravilnik o akademskoj čestitosti studenata Univerziteta u Beogradu – Fakulteta političkih nauka, gde se svi studentski radovi proveravaju pomoću softvera za otkrivanje plagijata – od seminarskih preko master radova do doktorskih disertacija.

 

fakultet

 

Kada je reč o studentima, ključna promena je smanjenje broja ispitnih rokova u akademskoj 2014/15 sa šest na pet, a u 2015/16 na četiri ispitna roka. Ovo je dobra odluka koja će uticati na radne navike studenata, a korak napred je da postoje samo dva ispitna roka – po jedan nakon oba semestra.

 

Međutim, da bismo uspešno sproveli taj proces, ne smemo zanemariti i drugu komponentu tog procesa, a to je usklađivanje programa sa sistemom rada i ocenjivanja, tako da se najveći deo ispitnih obaveza izvršava tokom semestra, odnosno kroz predispitne aktivnosti, a da na završnom ispitu studenti imaju samo mali deo obaveza (procentualno 10 do 30% ocene se osvaja na završnom ispitu).

 

Ukoliko se ne desi promena sistema ocenjivanja, a broj rokova se smanji i nakon 2016. godine, tada će studenti biti u problemu. Potrebno je ova dva procesa sprovesti istovremeno, kako bismo dobili najbolje rezultate, a to je da studenti budu podstaknuti da svoje obaveze izvršavaju u toku semestra – zato što postoje samo dva ispitna roka, ali i zato što najveći deo obaveza izvršavaju tokom predispitnih obaveza (kolokvijumi, vežbe, seminarski radovi).

 

Predložene izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju jesu mali korak napred u otvorenim oblastima, ali je pitanje na koji način će nove mere i procedure biti sprovedene. Takođe, ostaje niz otvorenih pitanja i problema u visokom obrazovanju koji zahtevaju donošenje potpuno novog zakona.

 

 

 

Sadržaj sa sajta može se preneti samo uz poštovanje USLOVA KORIŠĆENJA

Slične vesti

Napiši komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *

X