SRDAN GOLUBOVIĆ i GORAN BOGDAN i filmu Otac koji snima i u okolini Bora

1538 0
BOR, (IST Media, G.T.V, S.T. foto: istmedia) Bor je, kada ga uporedite sa drugim gradovima u Srbiji, pravi filmski centar. Ono što je posebno važno za grad jeste njegova lokacija i taj sudar lepote divne prirode i Homoljskih planina sa jedne i rudnika sa druge strane. Meni je to veoma zanimljivo jer volim tu vrstu poetike i estetike, rekao je novinarima režiser Srdan Golubović, koji sa mnogobrojnom filsmkom ekipom širom Srbije snima film “Otac”.

Šezdesetočlana filmska ekipa je smeštena u hotelu „Jezero“ na Borskom jezeru, i već dve nedelje  svake noći i jutra snima scene u Boru i prirodi.

Sredinom oktobra su završili snimanje noćnih setova i prvo slobodno veče, pre nego što u cik nove zore pođu u šume podno Žagubice, gde će glavni junak filma, koga tumači hrvatski glumac Goran Bogdan, imati susret sa vukovima.

Goran Bogdan je prvo slobodno popodne iskoristio da, kako kaže, još malo trenira sa šest vukova, a otkud oni u filmu i o svojoj ulozi Goran sa smeškom objašnjava:

“To je istinita priča o čoveku koji ide peške iz Priboja u Beograd da uruči žalbu ministru jer su mu zbog siromaštva oduzeli decu i dali je hraniteljskoj obitelji. To njegovo pešačenje snimamo ovde, tako da nam lice Bora u filmu „igra“ dobar deo Srbije i mislim da ćemo je prikazati u jako lepom svetlu. Ono što smo dosad slikali i snimili stvarno izgleda fantastično, priroda je predivna, a to nam je bilo i potrebno za film – kaže Goran Bogdan.

Reditelj Srdan Golubović dodaje da je film baziran na stvarnom događaju iz 2015. godine, ali da je on zapravo fikcija.

“Životna priča Đorđa Joksimovića je uzeta samo kao početak naše filmske priče i taj čovek još uvek, evo već tri i po godine, vodi bitku za svoju decu. To puno govori o jednom birokratskom sistemu u kome živimo, a Đorđe je, možda, najbolji primer. Objašnjavao sam Goranu Bogdanu da kod nas roditelji sa troje dece, ako su socijalni slučajevi, dobijaju 16 hiljada dinara, a hranitelji za to troje dece dobijaju 100 hiljada dinara. To je sistem koji je, ne treba se praviti mnogo pametan, pa izgovoriti, postavljen naopačke. Puno je razloga zašto taj čovek još uvek bije bitku sa okolinom, sistemom i sa, verovatno, nekim ličnim sukobima. Družio sam se sa njim, razgovarao i u kontaktu smo. On, kao i naš junak, ima i dalje veliku snagu i hrabrost da se izbori za svoje pravo.

Golubović dalje objašnjava da junak filma živi u okolini Priboja i da to celo njegovo putovanje, koje je trećina filma, jeste putovanje tokom kojeg se on podiže i od nekog ko je gubitnik svog vremena, najpre vraća dostojanstvo, postaje tihi heroj.

“Današnji heroji nisu više heroji kakve mi zamišljamo iz nekog prošlog vremena, današnji heroji su oni koji su u stanju da sa samim sobom pronađu neki sklad i da u sebi pronađu snagu i ljubav za kojom tragaju. To je  priča o našem junaku koji kroz putovanje, koje je i emocionalno i pravo, pronalazi u sebi ljubav prema svetu oko sebe i prema svojoj porodici. Prostor oko Bora, ka Zaječaru i Knjaževcu, učinio nam se jako zanimljiv da tu smestimo radnju filmske priče koja je, na neki način, balkanski „Pariz Teksas“ – smatra reditelj.

Ono što je, po mišljenju glumca Gorana Bogdana, najlepše u scenariju koji potpisuju Srdan Golubović i Ognjen Sviličić, jeste njegov Andrićevski duh.

“Mislim da se već dugo nije prikazalo da su ljudi s ovih područja, ne ipak nego uprkos svemu, jako dobri, pošteni i vredni. „Otac“ nas vraća tim nekim iskonskim ljudskim dobrim naravima i to je ono što je zanimljivo u našem mentalitetu, ta ljudskost koja je opstala uprkos svim gaženjima koja su se događala – kaže Goran Bogdan.

Svako vreme ima svoje probleme i ove teme, kao što i pitanje birokratije i odnosa sistema prema pojedincu, nisu nove. To je nešto što u književnosti i u filmu postoji jako dugo, nadovezuje se Srdan Golubović.

Film „Otac“ radi se u koprodukciji šest zemalja: Srbije, Francuske, Nemačke, Slovenije, Hrvatske i BIH, a podržan je od Filmskog centra Srbije i filmskih fondova pomenutih zemalja. U filmu, pored Gorana Bogdana, igraju Boris Isaković, Nada Šargin, Milica Janevski, Vahid Džanković, Jovo Maksić, Nikola Rakočević i Ljubomir Bandović. Uloge dece poverene su Ajli Šantić iz Prijepolja i Muharemu Hamziću iz Priboja, koji su prvi put na filmu.

Reditelj, na kraju, nije krio da je impresioniran je prirodom, flotacijom u Velikom Krivelju gde je ekipa snimala, a i površinski kopovi mu izgledaju fascinantno.

“Zanimljiv i živopisan grad. Takođe, iz Bora su došle generacije vrlo značajnih i perspektivnih umetnika a tu, pre svega, mislim na Nikolu Ležajića koji je pokrenuo virus aktivizacije Bora kao urbane sredine. Ljudi vrlo kreativno žive i to za Bor može da bude dobra injekcija, da mladi odavde počnu što više da se bave umetnošću, kojom god”, kaže Golubović.

Srpski režiser iza sebe ima zavidna i vrlo zapažena filmska ostvarenja. Kaže da će se premijera „Oca“ desiti sledeće godine.

Ući u Nebojšine cipele je i strah, i čast, i odgovornost

Malo je poznato da se za ulogu oca u istoimenom filmu Srdana Golubovića najpre pripremao jedan od najboljih glumaca sa ovih prostora, pokojni Nebojša Glogovac. O tome da li ga je ta činjenica dodatno motivisala, pomogla mu ili otežala rad na ulozi, Goran Bogdan kaže: – Nebojša je, pokoj mu duši, bio moj jako dobar prijatelj. Velika je čast bila poznavati ga i družiti se sa njim. Sama ta svest o tome da je on čitao scenario i pripremao se za ovu ulogu…znam, imao sam problem. Ući u njegove cipele je i strah, i čest, i odgovornost. Nekako imam osećaj da on drži tu „baklju“ njegovog rada još upaljenu. Naravno, ona će ostati upaljena zbog  njegovih dela, a i lepo mi je nekako imati ga nadamnom da bdi, dobar mi je osećaj.

 

 

Sadržaj sa sajta može se preneti samo uz poštovanje USLOVA KORIŠĆENJA

Slične vesti

Napiši komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *

X