foto: Jovica Zečević
Tekst i prevod: Sanja Kamenović
Zbog o nasvalipe dajakoro em i stalno briga o lake, terni Romani čhaj andaro Boro na manglja te prandelpe. Oj viktimisali po đivdipe te šhaj te ačhol pe daja, pe dadea, pe phralencar te arakhela po kher oj.
Savki ladžavikani na manglja te vakherel amencar, ni te terđol angale kamere. O lako dad Uki Sulejmani phenel o latar kaj si but ladžavikani e mi but skromno čhaj, em golese ladžala tharo čororipe. O lake em o lake dadese pharipe, te šhaj te vazden o kvaliteti đivdipaske na ulo sar trebano.
O lake i najpharo.
Oj i čhaj e Đevrijaki, e romnjake kola si o deš berša nasvali našti te phirel em bešela ando kolica sar invalid. Akhija romnji tharo pinda berša isila pana pherdo pharipa sosi e romea em trine čhavencar đivela ko phurano kher i baraka. Nanaj šukhar kišlipa đivdipase, nanajlen kupatilo, struja em o duj livne kola i lenge sa.
O problemija pe kočencar počinde angalo deš berša. Stalno uljam ko doktori ali ulo sa bilačho. Posik ulo te našti te phirav, vakherela po dukhavipe i Đevrija.
O nakhlo masek dive, dine la invalidska kolica pa o lako rom golese naštinel te igarelala ko vasta.
Bizo kolica ulo but pharo, ni me više naštiljum i me iljum nasvalo ileske. Pijava perdi dumukh e draba, pharo mange perela sa, phenela o Uka.
I te si so pobut tharo des berša oj sasljarelape, leski romni na ulji predlozime za ki operacija o koča. O nadumutanes o lekari kherde lenge i dokumentacija za ki averikani nega em pomoć pa adava ačhilo ko žakheribe.
Predinjam ko PIO fond cei dokumentacija, akhana žara te vikinen amen. Na džana dal ka denamen pomoć, al adava i but bi avelineamenge šukhar sosi tharo socijalno pomoć pharo đivdisarelape, phenela o Uka.
I buti kherđa o 14 berša ko građevinsko preduzeće “Sloga” kova više na postojinel, pa golese i adala phurane barake ko vlasništvo and adija propeli firma. Najlen stalno aziri, pa golese i gradsko uprava lenge produžinela o stanarsko pravo ko svako berš.
Nićalutno pokinen o porez, ali i struja najlen. Ačhavutnikani si, em najlen mogućnost te dobinen priključko sosi nanajlen rešenje za ko stanarska prava. A it e ovela len, kotar lenge love za ko priključak! Đivdikano đenemo lenge vrtinipe ando krugo.
Zalud nadinelape sar ka vikinenale andari služba za ko bućaripe sose “uštavenale o berša” em na valjanel nikhase em ni za okola buća o javna radoja.
Za ki penzija sijum terno, e phure bućenge sijum phuro. Iako uljom ko radni odnos, o radno staž i but hari za ki penzija. Varekanes kherava buti za ki nadnica ali adava nanaj svako dive. Avela o ivend em sar te snađinama kaštencar, phučelape svako dive.
I kherutni Sulejmani si korisnicija ki Narodno kuhinja e mi socijalno pomoć. Jekh obrok ponekad ovela len jedino ko dive.
Okova o tikne love so o Uka therdisarel, džala za ko lekoja, a so ačhola džala za ko habe.
Leski nasvali romni našti te spreminel haibnase, em pomoginela lenge i lengi čhaj koja i dikhela pe pralen em jekh so đal andi škola. Kherela o habe ked kinena o namirnice, ušnela o maro em pekhelale ko šporeti ko kašta.
Ko lengo komšiluk bešela jekh kerutni Beriša, kola i ko isto situacija.
O manuš Lja Beriša isi le 61 berš, em romni leski Cima isi 64 berš. Za ki tikni razlika lengi baraka isi hari pošukhar usloja đivdipase. O lja kherđa korkoro o kupatilo em tikni veranda sar o hodnik isilen jekh soba kate lenge sa i kuhinja, i dnevno em sovibnase.
Pal amari poseta arakljam samo e Beriša khere, phenela khaj leski romni ando nasvalo kher. Astarđa la i korona, em oj ulji plućno nasvali em dijabetičar ko insulin.
Mislinav kaj o adala usloja kate amen živina and adava sosi oj nasvalili. Živinđam ko khera kate ule pherde ćinđipea. Akhate sijam o deš berša, al na ine pošukhar eke dikhen korkore.
O La kherđa buti 33 berša em gelo ki invalidsko penzija. Thari firma naštine te dobinel o stano em golese ačhilo akhate.
Bi mangavine te šhaj ovelaman jekhsobno stan. Akhate na pokinava i kirija, samo i struja khobor trošina džiko krajo berš em o porez, phenela.
Pučljamle da li nekasthar rodela o pomoć, ov asano em penđamenge kaj ni aver kherutne kola i ki pophari materijalno situacija na dobinde nisavi pomoć.
Miri penzija i tikni. Pharipea keda tharo jekh džikho dujto kraj. Sa džala ko habe em ko lekoja. Svako dive sa kučharela, em golese điva skromno.
O Beriša isi jekh čhave kova đivela andi Crno Gora. Ov ženimo isile duj čhavoren em pomoginela dadese khobor šhaj. I te si so ko berša o Lja trudinipe te šukharel i baraka thari brišind em tharo iva.
Vakherela kaj bi mangeline te dokherel pana jekh sobica ked bi ovela le o rešime em adala rešenja i privremena samo na samo lese, em avere manušenge kola đivena ko adala barake so nanaj len usloja te điven šukhar.
O tekst alo angal Projekat “LAP lupa”, kova lovarel o Ministarstvo za ki kultura i javno dikhibe RS ko 2021 berš. O akhava sadržaj i bari odgovornost thar glavno realizatori ko akhava projekto,em na menjinela nisava misliba za ko Ministarstvo.
Šta kad te je stid od sirotinje a nemaš načina da je pobediš?
Zbog majčine bolesti i stalne brige o njoj, mlada Romkinja iz Boru nije želela da se uda. Žrtvovala je svoj život, ostala je sa porodicom, vodi kuću i brine o majci, ocu, mlađoj braći.
Stidljiva i skromna, nije htela da razgovara sa nama, niti da stane pred kamere. Njen otac Uka Sulejmani, opisuje je kao stidljivu za javnosti, jer je sramota sirotinje. Njeni napori i napori oca da podignu kvalitet života članova porodice, ostali su bezuspešni.
Njoj je najteže.
Ona je ćerka Đevrije, koja se skoro deceniju kreće pomoću invalidskih kolica, ali to nije jedini problem te pedesetšestogodišnje Romkinje iz Bora.
Sa suprugom i troje dece živi u baraci koja nema osnovne uslove za život. Žive bez kupatila i struje, u dve sobe koje su za nju i njenu porodicu ceo svet.
Problemi sa kolenima počeli su pre deset godina. Stalno smo išli kod lekara, ali je bilo sve gore i gore. Ubrzo, više nisam mogla da hodam, priča svoju tužnu priču Đevrija.
Pre mesec dana dodeljena su joj invalidska kolica, pa njen suprug bar više ne mora da je nosi na rukama.
Bez kolica je bilo teško jer ni ja više nisam zdrav. Srčani sam bolesnik, pijem šaku lekova i zamor mi teško pada, kaže Uka.
Iako se više od deset godina leči, njegova supruga nije predložena za operaciju kolena. Nedavno im je lekar specijalista pripremio dokumentaciju za tuđu negu i pomoć, a sada su na delu institucije koje to treba da aminuju.
Predali smo u PIO fond dokumentaciju, sad čekamo da nas pozovu. Ne znamo da li ćemo da dobijemo pomoć, a to bi nam puno značilo jer se od socijalne pomoći teško živi, kaže Uka.
Radio je 14 godina u građevinskom preduzeću „Sloga“ koje više ne postoji, pa su i barake u kojima žive vlasništvo te propale firme. Nemaju stalno rešenje, te im gradska uprava stanarsko pravo produžava svake godine.
Redovno plaćaju porez, ali struju nemaju. Isključena je, i nema mogućnosti da dobiju priključak jer namaju rešenje o stanarskom pravu. A i da imaju, odakle para za priključak! Životni pakao njima se vrti u krug.
Uzalud se nada pozivu službe za zapošljavanje, jer ga „gaze godine“ i malo je kome potreban. Pa čak ni za poslove u okviru projekta javnih radova.
Za penziju sam mlad, za teške poslove star. Iako sam bio zaposlen, radni staž je nedovoljan za penziju. Ponekad nadničarim privatno, ali posao je nestalan. Ide zima, i kako da se snabdem drvima, pita se svaki dan.
Porodica Sulejmani je korisnik Narodne kuhinje i socijalne pomoći. Jedan obrok ponekad bude i jedini u toku dana.
Ono malo novca što Uka zaradi ode na lekove, a za namirnice ostaje minimalno.
Nepokretna, njegova supruga ne može da sprema, a ćerka koja brine o majci i ocu brine i o mlađem bratu, osnovcu. Sprema hranu kada mogu da kupe namirnice. Najčešće nešto umesi, i na šporetu na drva ispeče hleb koji im bude večera.
U komšiluku porodice Sulejmani živi i porodica Beriša, koja je u sličnoj situaciji.
Lja Beriša ima 61 godinu, a njegova supruga Cima 64. Za razliku od prethodne priče, njihva baraka ima malo bolje uslove za život. Lja je napravio kupatilo i malu verandu koja služi kao hodnik. Jedna soba koju imaju im je sve, i kuhinja i dnevna i spavaća soba.
Prilikom naše posete zatekli smo samo Berišu. Kaže, Cima je u bolnici. Dobila je koronu, a odavno je i plućni bolesnik i dijabetičar na insulinu.
Mislim da su uslovi u kojima živimo doveli do toga da joj pluća obole. Živeli smo po stanovima punim vlage. Ovde smo desetak godina, ali ni ovde nije sjajno, vidite i sami, osvrće se naokolo.
Lja je radio u Zagrađu 33 godine i otišao u invalidsku penziju. Od firme nije mogao da dobije stan i prinuđen je da živi u ovakvom smeštaju.
Voleo bih kada bih mogao da dobijem bar jednosoban stan. Ovde ne plaćam kiriju, samo porez na kraju godine i struju koliko potrošim, kaže.
Pitali smo ga da li se nekome obraćao za pomoć. Nasmejao se i rekao nam da pomoć nisu dobile ni porodice koje su u još težoj materijalnoj situaciji.
Moja penzija je mala. Jedva sastavljamo kraj sa krajem. Sve ode na hranu i lekove. Svaki dan sve poskupljuje pa sve skromnije i živimo.
Beriša ima sina koji živi u Crnoj Gori. Oženjen je, ima decu, i pomaže koliko može.
Iako u godinama, Lja se trudi da sredi baraku da ne kisne, da zaštiti koliko toliko od vetra i mraza.
Kaže da bi možda i dozidao bar još jednu sobicu kada bi imao rešenje. Ali, rešenja iz Gradske uprave su privremena, ne samo za njega, već za sve porodice koje žive u tim barakama koje nemaju osnovne uslove za život.
Tekst je nastao kroz Projekat „LAP Lupa“ koji sufinansira Ministarstvo kulture i javnog informisanja RS u 2021. godini. Sadržaj je isključivo odgovornost realizatora projekta i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenje Ministarstva.
