Selfi – pozitivan ili negativan društveni fenomen?

186 0

Za razliku od šaka, nogu i ostalih delova tela, jedina stvar koju na sebi ne možemo videti je lice. Za to imamo ogledalo ili možemo napraviti selfi – fotografiju samog sebe, pa makar ga nikad nikome ne pokazali.

Piše: Marijana Blagojević

 

h_51966971selfiFoto: EPA / Sergey Dolzhenko

Selfi je postao prateća pojava današnjeg društva i kroz njega mi pričamo priču o samom sebi. To je način na koji se danas piše biografija, i na osnovu fotografija koje možemo pronaći na nečijem profilu na društvenim mrežama možemo zaključiti kakvo je to poželjno sopstvo u današnjem društvu, šta je to što se danas ceni i šta su ideali kojima se teži.

 

U društvu, dva najčešće rasprostranjena mišljenja o nastanku selfija je da je reč nastala ili od “selfish” ili “self ficient”, pa se tako značenje kreće od sebičnog do samodovoljnog. Selfi može značiti i samopromociju koja se ne smatra uvek pozitivnom osobinom, a to najčešće zavisi od načina kako se pojedinac postavio ispred objektiva fotoaparata ili prednje kamere mobilnog telefona i šta time želi da postigne. Da li želi sebe da postavi u centar pažnje ili pozadinu. Jako je bitan kontekst.

 

Fotoaparat je unazad 80 godina imao opciju samoslikanja, da namestite objektiv i udaljite se od aparata i okidač sam fotografiše, ali to tada nije smatrano selfijem. Tako su pravljeni autoportreti, a selfi iz ugla fotografije nije autoportret zato što ne pokazuje karakter ličnosti već samo spoljnju manifestaciju osobe koja se fotografiše. Pojam selfi kao masovnog fenomena nije postojao do druge polovine 20. veka, a nekoliko faktora je uticalo na nastanak selfija, pre svega pojava novih medija. Tako na primer u redu štampanih medija u tom periodu imamo dominaciju štampanog teksta, a fotografija ga je pratila kao ilustracija i zauzimala je oko 20 odsto novina. Pojavom novih medija, ona menja svoju ulogu i proporcija se sada okreće pa imamo 80 odsto fotografije i jedva 10-20 procenata teksta. Došlo je do promene paradigme od doživljaja interpretacije realnosti ka vizuelnom pokazivanju sveta. Slika je postala važnija od onoga na šta se odnosi,a u stvarnosti se dogodilo ono što je posredovano medijima.

 

 

Razvoj kapitalizma doveo je do proizvodnje ogromne količine robe koja se morala masovno i prodati, tako je nastala reklamna industrija i samopromocija, pa tako počinje i razvoj samopromocije u domenu fotografija. Danas postoji globalni projekat koji se bavi istraživanjem društvenih mreža, pa tako antropolog Danijel Miler ima svoj tim širom sveta koji na ražličitim tačkama razmatra upotrebu čitave digitalne kulture društvenih mreža, a veliku pažnju posvećuje kreiranju fotografije i selfiju.

 

 

Selfi i grupi

Selfi fotografija ne mora uvek da prikazuje samo jednu osobu, pa tako na takozvanom grupie (grupiju) može biti više osoba, a one su u stvari gosti na našoj slici. Na selfiju takođe može biti namerno urađena ružna fotografija koja ismeva čitavo to društvo koje insistira na individualizaciji ili takav pristup pravljenja fotografija.

 

Selfi može biti i nužnost. Recimo ukoliko se nađemo na nekom mestu koje želimo da ovekovečimo fotografijom ali nema nekoga da nas slika jednostavno okrenemo fotoaparat ili kameru mobilnog telefona i to učinimo sami, koliko god ta fotografija što se kadra tiče bila lošeg kvaliteta.

 

h_53110109selfiFoto: EPA / Balasz Mohai

 

Pročitaj opširnije

Sadržaj sa sajta može se preneti samo uz poštovanje USLOVA KORIŠĆENJA

Slične vesti

BOR PRE 40 GODINA, 11. April 1973.

Piše - 6. October 2013. 0
Zahvaljujući digitalizaciji lista “Borske novosti”, koju je sprovelo Zavičajno odeljenje Narodne biblioteke u Boru, u narednom periodu ćemo iz pomenutog glasila…

Napiši komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *

X