NEGOTIN, (IST Media, tekst i foto: Zdenka Tomić) Saša Mirković i kamerni ansambl “Metamorfozis” koji su na 53.Mokranjčevim danima u Negotinu svirali prvi put, potpuno su očarali publiku.
Metamrofozis je osnovan pre 13 godina upravo na ideju jednog od najboljih srpskih violista, kamernog i orkestarskog muzičara, ali i pedagoga i organizatora muzičkog života. Na svojim nastupima ovaj kamerni ansambl izvodi raznovrstan i specifičan program – od baroka do savremene muzike srpskih i svetskih autora. Česti su i njihovi izleti u granične žanrove koje odlikuju kombinacije klasične muzike sa etno i pop muzikom, džezom, audio i video tehnologijom.
Za prvi susret sa festivalskom publikom u negotinskom Domu kulture, Mirković i „Metamorfozis“ odabrali su kompozicije: „Zaljubljena dvorska luda“ englesko-bugarske kompozitorke Dobrinke Tabakove, „Sarabanda“ Isidore Žebeljan pisanu za predstavu „Prljave ruke“, Koncert br.2, op.41 Airata Ičmuratova, ali i „Godišnja doba“ Dragane Jovanović i „Beskrajna Panonija“ Aleksandre Vrebalov, dok su posle dugih aplauza i ovacija, na zahtev publike izveli bis priredivši publici još jednu „poslasticu“ kompoziciju „Turceasca“ čiji je autor Sapo Perapaskero.
„Muzika savremenih autora je oblast kojom se mi najviše bavimo. To je, pre svega, srpska savremena muzika. Pokušavamo najviše da nekako kombinujemo stare majstore i savremenu muziku. Za ovaj koncert smo izabrali nove kompozicije koje su relativno skoro nastale, ali nisu otišle u savremene tendencije srpske muzike već su prijemčljive, negde i sa prizvukom baroka. Želeli smo da svima bude interesantno i da pružimo mogućnost svakom slušaocu u publici da ih mirno sluša i uživa“ – rekao je Saša Mirković.
Od izvođenja prvih taktova publika gotovo da nije disala, očarana neverovatnom harizmom, divnom energijom i maestralnim muziciranjem dvadesetočlanog sastava „Metamorfozis“, ali i načinom na koji je ansambl funkcionisao sa Ivanom Markovićem u ulozi gostujućeg dirigenta.
„Zaista sam se radovao ovom koncertu jer smo ga dogovarali unazad nekih pet godina i sada je došao taj trenutak da nastupimo na „Mokranjčevim danima“, jako važnom festivalu ne samo za ovaj region, već za našu zemlju. Ono što je Salzburg za Austriju, trebalo bi da je ovaj festival za Srbiju. Predivna je publika i zaista divna atmosfera.“
U dvorištu rodne kuće Stevana Mokranjca violista Saša Mirković naredne večeri priredio je i solistički koncert „Večernja serenada“, u okviru kojeg je izveo deo kompozicija iz projekta „Nach Bach + 1“. Naime, Mirković je pre dve godine zaokružio ovaj svoj projekat poručivši od autora nova dela za solo violu inspirisana Bahovim svitama za solo čelo. Na konceru u Negotinu slušali smo: „Svita in D“ Dragane Jovanović, „Study Nr.4“ Draška Adžića, „Spell nr.7“ Aleksandre Vrebalov i „Spisak br.1“ Zorana Erića.
U izjavi koju je odmah po završetku ovog programa, ekskluzivno za portal „ISTMedia“ dao Saša Mirković beležimo utiske o koncertu priređenom u Mokranjčevom dvorištu, tik uz spomenik Stevanu Mokranjcu, među dunjama i badem drvetom opevanom u „Rukovetima“.
„Sam ambijent deluje potpuno neverovatno. Priroda, tradicija, sve povezano jednom „Večernjom serenadom“ deluje nadrealno. Tek ću složiti sve utiske, ono što je sigurno drugačije je od bilo koje koncertne dvorane, jako prijatno za sviranje i baš je bila izuzetno dobra amtosfera i celokupno okruženje.“
Od publike ovogodišnjih „Mokranjčevih dana“ violista Saša Mirković oprostio se rečenicom izvođenjem, kako je sam najavio „jednog pravog Baha posle kojeg ćete moći mirno da spavate“.
