U Narodnoj biblioteci u Boru održana je promocija dva dela spisateljice Danijele Doberšek – roman “Zarobljena prošlost”, i kniga poezije “Slomljeno srce”.
O knjizi je govorila profesorka književnosti Vesna Tešović, koja je i učestvovala u interpretaciji poezije uz još dve gošće – Tamaru Glišović i Tamaru Novović.
Uz muzičku pratnju i interpretativno čitanje, bolom nadahnute poezije, veče je poprimilo melanholičan ton u vidu lične ispovesti kroz stihove, ne ostavljajući nikog ravnodušnim.
Iskrenost je najosetnija crta Danijeline proze, poezije, ali i svake izgovorene reči tako da iskrenosti ne nedostaje ni u intervjuu koji je dala za naš sajt.
Na pitanje da li je tuga osnovni pokretač njenog stvaralaštva, odgovara:
Bio je u početku pokretač. Prvu knjigu sam napisala kada mi je otac preminuo, i tada su pesme same našle put od duše do hartije. Nemam razloga da budem tužna, ali me stignu katkad stignu tuge koje nosim u sebi. Neko hoće da ih pokaže, neko ne, ali ja sam takva da ne želim da idem protiv svog srca – što na um, to na papir.
Danijela iskreno govori i o sinu sa invaliditetom, i o poteškoćama sa kojima se povremeno susreće bodreći sve ljude koji se susreću sa sličnim problemima, šaljući na taj način univerzalnu, humanu poruku o prihvatanju i ljubavi.
Pesma “Božji znak” inspirisana sinom, koju je publika i prepoznala i nagradila gromoglasnim aplauzom, upućuje nam još jednu poruku – koliko smo iskreni, toliko nam život vrati.
