Jutros je u Boru, posle duge i teške bolesti preminuo Dragan Stojanović (1942), nekadašnji direktor bioskopa „Zvezda“, kulturni radnik i jedan od poslednjih čuvara institucije kakav je Bioskop.
Do poslednjih dana u kojima je imao snage da došeta do ove ustanove u kojoj je radio do 2009. godine, činio je sve da bude kako treba. Puštao je film, lepio plakate, a zbog finansijskog stanja u firmi tuđom krivicom, nije se libio ni da počisti ogromnu salu, hodnike…da bude direktor, prodavac karata, dobar domaćin.
U bici za očuvanje bioskopa izašao je kao pobednik, zašta su mu odali priznanje mnogobrojni nosioci javne reči, umetnici, glumci. Novinari su ga voleli jer je bio iskren, posvećen poslu, isuviše otvoren da ogoli problem koji tišti radnike bioskopa i samo stanje u kinematografiji.
U bici sa bolešću, nije mogao da utiče.
U znak sećanja na Dragana, objavljujemo tekst iz 2005. godine
Borba za široko platno
(Beta – Saša Trifunović) U trenutku kada su zbog nerentabilnosti širom Srbije spuštene zavese na širokom platnu, zaposleni u borskom bioskopu “Zvezda” krenuli su u tržišnu borbu kako bi povratili poverenje gledalaca.
U januaru 2006. najavljen je prvi pokušaj prodaje preduzeća za emitovanje filma “Rudar”, u čijem je sastavu jedini bioskop u Boru, ali u tom preduzeću pokušavaju da ubede gradske čelnike da je pravo rešenje priključenje bioskopa ovdašnjem Centru zakulturu.
Petoro zaposlenih u čuvenoj”Zvezdi”,ulažu poslednje napore da ubede gledaoce kako je jedini pravi užitak u kinematografiji sesti u mračnu salu i potpuno se posvetiti filmu.
Uložili su sredstva do kojih se mukom došli kako bi kupili moderan uređaj za kvalitetnu reprodukciju tona tako da, pored već postojećeg stero zvuka, film po kvalitetu emitovanja više ni za pedalj ne zaostaje za salama “Dom sindikata”, “Sava centra”, “Takvuda”…
“Zbog teškog ekonomskog stanja stanovništva naš posao je nerentabilan pa se zato većina ljudi okrenula DVD-u, rekao nam je direktor bioskopa, Dragan Stojanović.
On ocenjuje da nije zanemarljiva ni činjenica da je u Srbiji sve manji broj ponuđenih filmskih naslova, ali smatra da iščekivanje dobrih naslova pravim ljubiteljima filma stvara prijatan osećaj.
“Imam osećaj da narod polako shvata da je DVD glavobolja u kući. Iako je trenutno digitalna slika kvalitetnija, taj medij ljude odvaja od društva i otuđuje od sredine. Mi smo uvođenjem nove tehnologije zvuka sada potpuno spremni za dolazak ere digitalne reprodukcije filma”, napominje on.
Objasnio je da je bez novog uređaja nemoguće pratiti američke filmove iz produkcije “Dizni” ili “Dreamworks” jer su sve njihove kopije zaštićene, pa za prikazivanje potrban “čitač tona”.
“Ljudi polako shvataju da jedino u bioskopu mogu izbeći dosadnog komšiju koji će ih u sred napete scene prekinuti da bi mu pozajmili prob lampu, telefonski poziv šefa koji će im za sutra naložiti burnu aktivnost, ili taštu ili svekrvu koja će najaviti dolazak za petnaestak minuta”, kazao nam je u šali.
Od 1961. godine, kada je sredstvima RTB-a izgrađena dvorana bioskopa “Zvezda” sa 622 mesta, kroz nju je prošlo više od 10 miliona gledalaca.
U četiri termina prikazano je oko 6.000 filmskih naslova. Mesečno je bilo i do 50.000 posetilaca.