ZAJEČAR, Stručni žiri 21-ih Dana Zorana Radmilovića, posle sedam odgledanih predstava u zvaničnoj konkurenciji doneo je jednoglasnu odluku da nagradu „Zoran Radmilović“ za najboljeg glumca Festivala dodeli Predragu Mikiju Manojloviću za ulogu Milana u predstavi „Kumovi“ pisca i reditelja Dušana Kovačevića, u izvođenju Zvezdara teatra iz Beograda.
„Koristeći najtananija glumačka sredstva, Predrag Miki Manojlović je u Kovačevićevoj savremenoj stvarnosno-nadrealno-basnolikoj komediji, izgradio ozbiljno-komični lik Milana, beznadežnog čoveka našeg podneblja“, navodi se u saopštenju žirija u sastavu Božidar Đurović reditelj, Milivoje Mlađenović, doktor književnih nauka i Milan Caci Mihailović, glumac
Po oceni publike predstava „Kumovi“ Zvezdara teatra je proglašena za najbolju na Festivalu sa prosečnom ocenom 9,6
Nagrada za vizuelni identitet “Krstomir Milovanović“ dodeljuje se predstavi “Zbogom SFRJ“ Kokana Mladenovića u izvođenju Ateljea 212.
„U predstavi “Zbogom SFRJ“ ostvarena je funkcionalnost scenskih elemenata, ujednačenost klasične scenografije i modernih scenskih efekata. Svaki deo scene i rekvizite, svetlosti i kostima u potpunosti je razigran i do detalja u funkciji teksta“, obazložio je žiri.
Od samog početka celokupnim vizuelnim identitetom ova predstava svedoči monumentalnosti jedne epohe koja se pretvara u fragmentarnost i na kraju iščezava pod sopstvenim ruševinama.
U čast nagrađenih ansambl Pozorišta Timočke krajine „Zoran Radmilović“ izveo je komad Žarka Jokanovića „Čija je moja koža“ u režiji Miloša Jagodića. Zoranov brk pripao je Nataši Petrović za ulogu Lee
Reč laureata – Predrag Miki Manojlović
Reći ću par reči koje nisam pripremio ali će one izaći iz moga srca i poimanja šta gluma jeste i šta bi gluma mogla da bude. Šta zapravo naš život može da bude, a šta naš život jeste. Ovo je za mene zaista jedan od velikih dana iz više razloga.najglavniji je što se ove svečanosti, ovaj festival nosi ime zaista velikog glumca Zorana Radmilovića.
Zašto je Zoran Radmilović bio veliki glumac? Po čemu je on to bio veliki glumac? Kad je gluma velika? On je možda jedan od najboljih primera na prostorima bivše Jugoslavije. Zbog toga što je njegova igra, njegova igra duha, nazovimo je glumom ili kako god hoćete, ona je išla u svim pravcima. Ona nikada nije bila zarobljena u tzv. liku koji igra, ona je izlazila iz teme, izlazila iz materijala iz kojeg je izvirao taj jedan od njegovih mogućih likova koje je igrao i postajala univerzalna vrednost.
U svim pravcima je išla i gađala je u najtananije delove mašte gledaoca. Naša generacija, Cacijeva generacija i generacija ministra, mi smo ista generacija Akademije mi smo imali sreću da gledamo tako velike umetnike i da od njih učimo, kao što je bio Slobodan Perović kao što je bio naravno i Zoran Radmilović.
U njegovom rodnom gradu ja primam ovu nagradu posle toliko godina. Ja sam se sa njim mnogo manje družio od Cacija ali imao sam tu sreću da sam ga poznavao na jedan intiman način koji je bio samo naš. On je bio neumoljivo inteligentan. Umeo je da kažnjava i da se ruga, prvo sebi, a onda i drugima, a onda i čitavom našem postojanju. Umeo je da iz apsurda dolazi u realnost, da iz realnosti dolazi u apsurd. I to sve u munjevitim sekundama privatnog ili života na sceni. On je bio strahovito veliki glumac. I to svi u Jugoslaviji znaju, ne samo u Srbiji. Svi znaju da je Zoran Radmilović bio neuhvatljiv. Zahvaljujem se žiriju i voleo bih da se vidimo i viđamo u pozorištu češće. Voleo bih da u ovom pozorištu budem kadkad gost kadkad gledalac i da ono ne bude otvoreno samo kada su Dani „Zorana Radmilovića“ tog velikog, zaista velikog umetnika.
