ZAJEČAR, 3. novembra 2014. Publika je ponovo dugotrajnim aplauzom nagradila glumce predstave Lepotica Linejna Martina Magdone, u režiji Miloša Jagodića Kruševačkog pozorišta. To govori da je ovogodišnji selektor, Đurđija Cvetić, dobro selektirala predstave za festival, ali i da je publika umela to da prepozna.
Žiri ni večeras nije imao ni malo lak posao. Igrati pored velike Ljiljane Stjepanović, a ne biti u senci, nego upravo suprotno, mogu samo umetnici izuzetne glumačke energije i senzibiliteta, a Jelena Stajkovac to svakako jeste. Bila je to bez sumnje igra za drugoga, za onoga pored sebe, što je svakako bio motiv više za večerašnjeg laureata. Kako i sama kaže „bez dobrog partnera se dobra uloga ne pravi“.
„Imala sam sreću da sam radila pored velike srpske glumice Ljiljane Stjepanović, koja beskrajno voli mladog glumca. I sigurno da nije bilo tako predivne partnerske igre svih glumaca, jer je gluma štafetna igra, gluma je akcija-reakcija, ne bi bilo ni dobre uloge. Hvala i Kruševačkom pozorištu i reditelju Milošu Jagodiću što je verovao da ja ovo mogu da uradim, Milanu Đurđeviću što je uradio sjajnu muziku i Darinki Mihajlović za scenu i kostime. Imala sam sreću da sarađujem sa predivnim ljudima, sa ljudima od velikog umetničkog kredibiliteta. Uživali smo radeći ovaj komad“, rekla je nakon predstave Jelena Stajkovac.
O nagaradi Zoranov brk, ona kaže: „Još uvek sam pomalo sluđena, još uvek osećam uzbuđenje, još uvek nisam svesna da je ova plemenita nagrada dospela u moje ruke. To je moja prva nagrada. Nadam se da ću posle duge glumačke karijere moći da se pohvalim da sam prvu nagradu dobila na ovom božanstvenom festivalu u Zaječaru, na Danima „Zorana Radmilovića“, velikog srpskog glumca. Nagrada obavezuje, obavezuje za budućnost, za nove uloge, ali je ogromna satisfakcija, ogroman motiv za sve što budem imala priliku da radim.“
Dani „Zorana Radmilovića“ u Zaječaru se završavaju danas, 3. novembra, dodelom nagrada za najboljeg glumca po oceni stručnog žirija, najbolju predstavu po oceni publike i nagradu za vizuelni identitet. Neposredno pre dodele u čast nagrađenih, biće izvedena predstava „Kako ubiti suprugu“ zaječarskog pozorišta.
Dani Zorana Radmilovića, Dan 6 – Glumac Ivan Đorđević dobitnik Zoranovog brka
ZAJEČAR, 1. novembra 2014. U okviru pretposlednje večeri za nagrade Dana „Zorana Radmilovića“ pred zaječarskom publikom izveden Molijerov komad „Don Žuan“ u izvođenju ansambla Narodnog pozorišta „Toša Jovanović“ iz Zrenajnina. Publika je, kao i prethodnih večeri burno pozdravila glumce, i pokzala šta misli o ovoj postavci reditelja Igora Vuka Torbice po dramnatrugiji i u adaptaciji ovog teksta iz 17. veka Tamare Bijelić.
Kako i sam reditelj komada kaže „Molijerov Don Žuan nema jednoznačnih tumačenja. Ono je kao autorovo zaranjanje u vlastita protivurečja, u unutarnje glasove koji su sadržani dobro i zlo, nagon i moral.“
Nagradu Zoranov brk osvojio je Ivan Đorđević za tumačenje naslovne uloge.
„Za mene je ovo bilo otkrovenje sa ansambl prihvati jednu mladu ekipu i da se rukovodi instrukcijama reditelja tako da ja sam prosto uživao radeći ovu predstavu“, rekao je Ivan Đorđević.
Na pitanje novinara kako je gradio lik Don Žuana, Đorđevića kaže da je to bilo uz pomoć reditelja i kolega. „Svima njima sam užasno zahvalan na pomoći. Lik sam otkrivao postepeno, otvorilo mi se sve negde na generalnoj probi, tako da je ovo za mene prvi put bio obrnut proces. Nisam odmah, kao što inače radim, davao predloge i sugestije, nego sam inkubirao sve i pratio šta se sve događa, pa m se u jednom trenutku otvorilo.“
O Zoranovom brku, vidno uzbuđen, kaže: „Ja sam stvarno pod utiskom uplauza, dodele nagrade i ovog neverovatnog priznanja za mene. Da ne idem tim putem i tim floskulama, kojim svi idu ko je Zoran i kakav je glumac bio, to već svi dobro znamo. Ja sad stvarno ne nalazim reči za ono što se događa unutar mene. Naježio sam se jer znači, stvarno znači. On je bio deo mog odrastanja: Odrsatao sam u pozorištu i pratio sam sve to, to mi je bilo fascinantno, a negde pored kreveta mi uvek stoji Anina knjiga „Kad je svet imao brkove“ i nekad, kad ne mogu da zaspim, ja se ušuškam uz tu knjigu.“
Večeras će biti izvedena predstava „Lepotica Linejna“ Kruševačkog pozorišta, i u čast nagrađenih, 3. novembra – „Kako ubiti suprugu“ Pozorišta Timočke krajine „Zoran Radmilović“, kada se festival završava.
Ćup Kazališta iz Virovitice na 4. večeri Dana Zorana Radmilovića
ZAJEČAR, 1. novembra 2014. Šteta je što komad Ćup Kazališta iz Virovitice nije u konkurenciji za nagrade (selektor Đurđija Cvetić nije mogla da selektira predstavu koju nije gledala, prim.ur.). Na Danima Zorana Radmilovića večeras smo videli još jednu sjajnu predstavu kojoj se publika, sudeći prema aplauzu na kraju komada i reakcijama u toku predstave, radovala i koju će pamtiti.
Pre svega po osnovnoj priči Tit Makcija Plauta, koju je dramaturg Dara Golub učinila gledljivom i dinamičnom. Priči o škrtici koji sebično čuva pronađeno blago u jednom ćupu. Kako je to moguće učiniti sa tekstom nekog rimskog komediografa starim više od dve hiljade godina? Moguće je u postavci virovitičkog pozorišta i ansambla začudne dramatrugije i režije. Ansamblu je nakon predstave uručen Zoranov brk za učešće na festivalu ali bi sasvim sigurno žiri imao težak posao da je morao da izabere najboljeg.
Igor Golub, glumac: “Kad pročitate izvorni tekst Plauta mislite „šta ćemo sad sa ovim“ ali mislim da je to dramaturški dobro napravljeno uvođenjem tog kućnog duha, koji vodi kroz cijelu radnju, a pored toga i publika učestvuje u svemu tome što je bio manir i kad je komad igran u ono vrijeme. Kod Plauta se sve nekako na kraju razriješi ali mi smo napravili još jedan kraj da se vidi da u današnje vrijeme nije to sve baš tako. Niko se ne odriče tih svojih ćupova.“
Na pitanje novinara kako gleda na saradnju dva teatra Golub kaže: “Drago mi je da se ova saradnja njeguje. Razmijena predstava, ideja i ljudi donosi nešto novo, uvijek. Drago mi je što dolazimo na Dane Zorana Radmilovića, samo kad progovorim to ime i prezime prođu me trnci. Od malena mi je to bio beskrajno drag glumac. Čast mi je učestvovati na jednom festivalu koji nosi njegovo ime.“
Inače, ovo je treća godina za redom kako se saradnja dva pozorišta odvija. O tome upravnik Kazališta Virovitica Miran Hajoš kaže:
“Ja sam presretan da možemo nastupati na danima „Zorana Radmilovića“ evo već treću godinu. Počašćeni smo što smo već stalni gosti. Takođe zadovoljstvo mi je što zaječarske predstave dolaze na naš festival u drugom mesecu. Nadam se da će ova saradnja kao rezultat imati jedan zajednički projekat, jednu predstavu koju ćemo uraditi zajednikim snagama.“
Dani Zorana Radmilovića, Dan 4. Branislav Jerković dobitnik Zoranovog brka
ZAJEČAR, 31. oktobra 2014. Publika ponovo oduševljena sjajnim tekstom Milutina Bojića, za koga kažu da je najbolja srpska građanska drama (Joavn hristić) i briljatnom igrom somborskih glumaca. Komad Narodnog pozorišta Sombor, „Gospođa Olga“ u režiji Gorčina Stojanovića, govori o raspadu građanske porodice sa početka 20. veka ali i o uzrocima tog raspada.
U centar pažnje pisac stavlja porodicu jednog advokata i njegovog sina koga ženi za ćerku svoje ljubavnice da bi se oslobodio dugova. Gorčin Stojanović, za Bojića kaže da je i naš Ibzen i naš Strindberg i Čehov.
„Milutin Bojić je malo zaboravljen pisac kod nas i ono što mi radimo od Bojića na akademiji, to je Kraljeva jesen i to na časovima dikcije. Tako da je Gospođa Olga tekst koji je retko izvođen i nama je bila privilegija da je radimo i to sa Gorčinom Stojanovićem“, rekao je nakon predstave na pres konferenciji Branislav Jerković, dobitnik Zoranovog brka.
Na pitanje novinara da li se može govoriti o srpskom Ibzenu, Jerković je odgovorio potvrdno.
„Kod Bojića postoje brojni slojevi u odnosima unutar jedne porodice po kojima vi kopate, čeprkate i nalazite u saradnji sa rediteljem i onda dolazite do neke samouverenosti i snage glumca na sceni da radi ono što voli i sa stavom i punim pravom što je veliki Bojić napisao. Tragedija je da je tako mlad skončao u 28 godini u izbeglištvu u Prvom svetskom ratu, jer bi to bila sjajna karijera jednog dramaturga. Sa druge strane bio je to divan, sistematičan, temeljan rad sa Gorčinom Stojanovićem“, kaže Jerković.
Novinari su pitali Jerkovića i kako on gleda na dobijenu nagradu.
„Još uvek se nisam sabrao posle predstave, malo me sve ovo iznenadilo. Velika mi je čast što sam dobio nagradu Zoranov brk, jer sam i ja, kao i sve mlađe generacije, odrastao uz Zoranove snimke predstava i filmova“, kaže Branislav Jerković.
Dani Zorana Radmilovića, Dan 3. Zoranov brk Lidiji Stevanović
ZAJEČAR, 30. oktobra 2014. U paleti sjajnih pozorišnih ostvarenja, zaječarska publika je gledala još jedan komad koji je izmamio dugotrajan aplauz. Dobro izrežiran poklon, pa se skoro i skandiralo na kraju predstave Gospođa ministarka.
Ali i da nije nadahnute režije Radoslava Milenkovića, aplauz bi bio više nego zaslužen. Kako se to često dešava da u dobrom komadu sve funkcioniše. Od velikog pisca, danas aktuelnijeg čini se više nego kad je pisan, preko briljantnih glumačkih kreacija. Pre svih Živka Lidije Stevanović, koja je dobila Zoranov brk, i zeta Čede Jugoslava Krajnova (da je žiri njemu dodelio nagradu ne bi pogrešio). Ali i mnogih drugih u podeli od 20 glumaca, bilo je nekoliko bravuroznih glumačkih ostvarenja. Ujka Vase Aleksandra Gajina ili Anke služavke Sanje Ristić Krajnov. Ako tome dodamo kostime Jasne Badnjarević i scenografiju Danijele Dimitrovske i na posletku ali ne i najmanje važno, režiju Radoslava Milenkovića onda se može govoriti o velikom pozorišnom događaju na Danima „Zorana Radmilovića“ i neće biti nikakvo čudo ako baš ovaj komad publika izabere za najbolji na festivalu.
Lidija Stevanović: „Radili smo tako da svaka uloga ima svoje mesto i mnogo smo radili na svakom liku. Bio je to težak timski rad ali smo svi uživali u tome. Nušić se radi i radiće se i neverovatno je prisutan. Nušić je savremen jer je osvestio naš mentalitet, koji se na žalost ne menja. Kad bi se menjao ne bismo upadali u ovakve situacije u kakve upada Živka i mnogi Nušićevi likovi.
Na pitanje kako je sarađivala sa rediteljem s obzirom da se radi i o glumcu, Lidija kaže: „Rale Milenković je i reditelj i glumac i njemu to glumačko biće ne dozvoljava da samo sedi u publici i gleda nego prvo odigra lik pa onda mi nešto usvojimo nešto odbacimo. Bilo je i zabavno i teško.“
Na pres konferenciji posle predstave novinari su pitali da li je imala određeno opterećenje s obzirom da su Živku igrale nabolje glumice sa ovih prostora Lidija Stevanović odgovara: „Može se istraživati na svakoj ulozi ali problem glumice koja treba da igra tu ulogu jeste što su je tolike umetnice igrale pa sam pomislila kako ću sad ja to. Jeste bilo u izvesnom smislu opterećenje ali kad se uđe u tekst u tu materiju kad krenu probe onda se gradi taj lik uz pomoć velikog Nušića i sa svojom nekom energijom unutrašnjim i iskustvom.“
Podsećamo da je Lidija Stevanović za ulogu Katice u Sterijinom komadu „Kir Janja“ u režiji Ljubosava Majere Srpskog narodnog pozorišta na Sterijinom pozorju dobila Nagradu „Zoran Radmilović, za glumački bravuru“ i sa tom predstavom igrala 1993. godine na drugim Danima „Zorana Radmilovića“.
„Veoma mi je drago da sam se vratila u Zaječar posle 20 godina i to sa ovom ulogom. Hvala publici i žiriju na nagradi“, rekla je na kraju Lidija Stevanović
Atelje 212, treće večeri na Zoranovim danima. Gorici Popović Zoranov brk
ZAJEČAR, 29. oktobra 2014. Kad gostuje Atelje 212 zaječarska publika uvek ima poseban odnos prema onom što gleda. Ne samo zbog činjenice da Atelje uvek dolazi, već 23 godine, sa izuzetnim pozorišnim ostvarenjima, nego i zbog činjenice da se radi o pozorišnoj kući u kojoj je Zoran Radmilović proveo glumački vek. Ili njegov največi deo.
Dugotrajni aplauz upućen glumcima uvek je više od apaluza. Osetili su to i Ivan Mihailović i Tamara Dragičević i Gorica Popović kojoj je pripao Zoranov brk za bravurozno tumačenje uloge Florens Foster Dženkins. Ne umanjujući pri tom estetiku komada, glumačke kreacije, scenografiju, kostime ili izbor muzike, sve ono što ovaj sjajni komad nosi. Publika se smejala i uživala u briljantnom tumačenju ovog nesvakidanjeg lika koga bravurozno donosi Gorica Popović.
„Jako sam sretna što smo bili sa ovom predstavom večeras, mislim da se publici dopalo i da su reakcije bile odlične. Predstava komunicira sa publikom“, rekla je Gorica Popović nakon komada na konferenciji za novinare. „Radi se o ženi koja je mnogo volela da peva, a nije znala da peva. Imala je novac i plaćala je svoje klubove i recitale, pijanistu i nastupala“, kaže o liku koji tumači. „Ovaj komad se mnogo igra po svetu i baš je poslastica za glumce. Ovo je naše prvo gostovanje.“
Na pitanje novinara kako je uspela da peva falš, s obzirom da je poznata po dobrom sluhu, Gorica je odgovorila da je to bio njen najveći izazaov. „Najpre sam savladala da dobro otpevam operske arije, a potom sam to morala da kvarim“.
Gostovanje Ateljea 212 uvek je prilika da se njegove kolege glumci sete velikog glumca.
Gorica Popović: „Ja sam igrala sa Zoranom. Jedna od mojih prvih uloga je bila uloga u predstavi „Oj Srbijo, nigde `lada nema“. To je za mene bila velika sreća i čast, a pogotovo biti na sceni sa Zoranom. Video je da imam tremu i trudio se da me opusti da se sa mnom pošali, kako je on to znao. Zaista je divno što ovi dani postoje i što je sećanje na njega još uvek sveže i treba da se neguje. Zato što je on bio jedan izuzetak, tako čudesan glumac i čovek. Čovek, koji je bio prilično zatvoren, namrgođen, a onda se popne na scenu i postane kralj i vladar te scene. Zato ga je publika volela neizmerno. Veoma se radujem što sam dobila ovaj brkić Zoranov!
Neposredno pre predstave u Sali Muzičke škole, u okviru pratećeg programa, prikazan je dokumentarni film o Zoranu Radmiloviću reditelja Milana Šarca.
Zoranov brk glumcu Igoru Đorđeviću za ulogu u predstavi „Bizarno“
ZAJEČAR, 28. oktobra 2014. Druge večeri 23. Dana “Zorana Radmilovića” na programu je bio komad „Bizarno“, po tekstu Željka Hubača, a u režiji Snežane Trišić rađen u koprodukciji Narodnog pozorišta iz Beograda i Šabačkog pozorišta.
Kako je rekao i sam pisac, ovo je smešno-tužni komad za pet glumaca i 15 lica, a mnogi ga ocenjuju kao krunu njegovog dosadašnjeg dramskog stvaralaštva. Zoranov brk za glumačko ostvarenje u predstavi Bizarno, po oceni žirija, dobio je Igor Đorđević za tumačenje tri lika: Martina, Ričija i Dejana.
Zoranov brk Igoru Đorđeviću uručuje Zoran Đerić, predsednik žirija
“Ovo je ansambl predstava i strašno je bitno da se kaže da igramo jedni za druge, da nije fraza. Sticajem okolnosti, tri lika koja tumačim najefektnije su napisana i treba biti strašno netalentovan pa ne napraviti neke dobre stvari sa tim tekstom koje je Hubač napisao”, kaže Igor Đorđević. “Dugujem veliku zahvalnost mojim kolegama jer zbog njih se i dešava sve što se dešava. Uživam igrajući ovu predstavu. Bez ovako dobrih glumaca sa kojima igram i bez rediteljke Snežane Trišić, koja je fenomenalno ispratila tu tarantinovsku dramatrugiju ne bimso imali ovakav rezultat.”
Igor Đorđević je za ulogu u predstavi Bizarno dobio i Sterijinu nagradu za glumu, a 2011. na Danima “Zorana Radmilovića”, takođe je dobio Zoranov brk za ulogu Kanjoša Macedonovića u istoimenoj predstavi Vide Ognjenović.
Na Danoma “Zorana Radmilovića” u publici je bio i pisac Željko Hubač, jedan od najrevnosnijih gledalaca ovog komada “jer voli da sluša kako publika diše sa predstavom i sa glumcima”. Na pitanje novinara zašto je isuviše skroman kada je ovaj tekst u pitanju, (pisac je zahvalan celom anasablu što je izneo komad na ovaj način jer bi u suprotnom ostao mrtvo slovo na papiru, prim ur.) Hubač kaže da je tekst imao praizvedbu u Zenici i da nije imao takav rezultat i takve reakcije publike kao u izvođenju glumaca Narodnog pozorišta iz Beograda i Šabačkog pozorišta, a u režiji Snežane Trišić.
U Zaječaru sinoć otvoreni 21. pozorišni Dani Zorana Radmilovića
ZAJEČAR, 27. oktobra (IST Media) U pozorištu Timočke krajine “Zoran Radmilović” u Zaječaru, sinoć su otvoreni pozorišni dani koji nose naziv proslavljenog srpskog glumca.
Ova manifestacija, koja se 21. put održava u rodnom gradu Zorana Radmilovića, otvorena je predstavom „Kabare Nušić“ zaječarskog pozorišta, po dramatizaciji Dimitrija Kokanova i Jovane Tomić, koja je i režirala taj komad.
Briljantna igra ansambla oduševila je pozorišnu publiku koja je sjajno reagovala na pravim mestima, i glumce nekoliko puta nagrađivala aplauzom za igru koju su gledali.
„Ovim komadom, zapravo, pokušavamao da damo odgovor na pitanje ko su Nušićevi poznati likovi danas, gde su među nama i u kolikoj meri i mi sami ličimo na njih”, kazala je rediteljka nakon predstave.
Tradicionalna nagrada “Zoranov brk”, koji se dodeljuje posle svake festivalske večeri za najbolju glumačku bravuru, glumici Jeleni Rajić dodelila je Ana Sofrenović.
Neposredno pre otvaranja festivala, u foajeu pozorišta je otvorena izložba fotografija „Edinburški festival“ autora Linde Grejem, a tačno u podne radnici Pozorišta Timočke krajine položili su cveće na spomenik svom sugrađaninu.
Predsednik stručnog žirija, teatrolog Zoran Đerić, otvarajući Dane „Zorana Radmilovića“, podsetio je na genijalnost ovog glumca.
Napomenuo je da Zoran Radmilović, iako je bio ovenčan svim nagradama za svoja glumačka dostignuća, nije prestajao da igra svog Ibija, a potom i Radovana trećeg.
„Te dve groteskne figure, koje su stigle iz različitih svetova ali su se susrele u našem vremenu dok nije položen u aleju velikana. Ali, ni tada nije prestao da nam se smeši njegov brk jer nije uspeo da skrije svoj osmeh ispod brka“, rekao je Đerić.
Danas je na programu predstava Narodnog pozorišta iz Beograda „Bizarno“, a u utorak „Slavna Florens“ Ateljea 212.
U sredu će se publici predstaviti Srpsko narodno pozorište iz Novog Sada predstavom „Gospođa ministarka“ a dan kasnije Narodno pozorište iz Sombora, koje će izvesti komad „Gospođa Olga“.
Poslednjeg dana oktobra biće prikazana predstava van konkurencije za nagradu „Zoran Radmilović, „Ćup“ kazališta Virovitica, a u subotu „Don Žuan“ Narodnog pozorišta „Toša Jovanović“ iz Zrenjanina.
Poslednjeg dana festivala, u nedelju 2. novembra, odigraće se predstava „Lepotica Linejna“, Narodnog pozorišta iz Kruševca.
